ПОЛИТИКА      tomislav-zzivanovich1-foto-d-jevremovich

ИНТЕРВЈУ: Томислав Живановић, председник ГСПРС „Независност”

Тачно је да је хаос у школама, али не можете оптужити само запослене, две године покушавамо да уразумимо министра

Хаотично стање у школама се наставља. Док Министарство просвете говори да се настава одвија у готово 97 одсто школа, представници синдиката користе исти проценат за број школа у штрајку. Томислав Живановић, председник Гранског синдиката просветних радника Србије „Независност” и професор на Пољопривредном факултету, тврди да министарство фингира податке и у разговору за „Политику” каже „ако министар буде овако иритирао запослене може се лако десити да синдикати врате штрајк на почетну форму”. По њему наставнике у штрајку подржавају „сви они који нормално размишљају и желе будућност овој земљи”, тврди да му на улици прилазе и говоре: „Нећете ваљда да попустите, ми хоћемо боље образовање”, као и да има подршку сина и кћерке који су у осмом, односно четвртом разреду средње школе.

Ево друге ситуације из куће: млађа кћерка се путем Фејсбука обавештава о томе да ли има часове, а старијој у гимназији дан у школи изгледа овако: први час – 30 минута, други, трећи и четврти – нису одржани, пети и шести – 30 минута, седми час – 45 минута. Да ли ви мислите да је ово у реду и по закону?

Ја сам рекао да је хаос у школама, али не можете оптужити само запослене, треба прихватити и одговорност оних других. Ми смо покушали да се договоримо много пре него што смо ступили у штрајк. А те приче о томе да ли је штрајк овакав или онакав оставићемо за расправу, почели смо посао и на томе и мислим да ћемо се изборити да убудуће не буде ограничења, већ чим се најави проблем – да седнемо и да га решимо. Синдикати нису искључиви, али се социјални дијалог, као и образовање маргинализује и ја молим грађане да схвате да је ово сам живот и да и образовање преживљава оно што преживљава и овај народ и ова привреда. Не тражимо ми више, ми само тражимо да будемо исто вредновани.

Али имамо ситуацију да мајка с платом од 15.000 сутра неће послати дете у школу, јер штрајкују наставници који примају 39.000?

Немојте узимати те екстремне случајеве. Шта хоћете да кажете, да просветни радник треба да живи са 15.000 динара плате? Мени је јако жао свих тих особа. Али у Србији има 12.000 деце које се хране у народним кухињама, а истовремено имате министра који даје бесплатне уџбенике, што јесте добро, али кад имате могућности, боље да је помогао онима који су социјално најугроженији.

Чињеница да је изостала подршка јавности, нарочито вам замерају запослени у другим делатностима који раде дупло више за дупло мање плате. Ево једне рачунице: учитељица ради пет сати пет дана у недељи, то је 25 сати месечно пута девет месеци (сигурно није више када се одбију летњи, зимски, јесењи, пролећни распуст, празници, викенди…), дакле, 225 сати годишње. Ако је плата 40.000, плус 20.000 дажбине и регрес, пута 12 месеци, то је 750.000 динара. Када се то подели са 225 сати, испада да је сатница 3.333 динара, што је више од сатнице председника државе.

Овакав коментар може да има само онај ко не чита књиге, а већи грех од спаљивања књига је нечитање. Молим вас, учитељица мора да има и неку припрему ако хоће да буде тај час квалитетан. Па да ли мислите да је она машина која може да уђе и исприча градиво? Да ли мислите да ти у индустрији раде више од пет сати ефективно? Не заборавите да он ради за машином, помера ствари, нема комуникацију с људима. Друго, просветни радници могу на годишњи одмор само лети и то не пре 10. јула због пријемног и осталих административних ствари, а већ 15. августа се враћају. Треће, кад су деца на распусту, наставници нису на одмору, већ сређују администрацију. Па немојмо сад да измишљамо и оптужујемо користећи полуистине.

Један синдикат је прекинуо штрајк, један је подељен, а два настављају. Како то да једном синдикату није довољно оно што другоме јесте?

У оквиру самих синдиката има разних интереса појединих лидера. Постоје организације коју су наслеђене и не мењају се. „Независност” покушава да негује сва начела демократичности у организацији и не можемо бити незадовољни, број чланова стално расте…

Колико имате чланова?

То остављамо за оне који утврђују репрезентативност. Ако вам кажем да сам за ове три године повећао чланство за 58 одсто, можете да претпоставите.

Да поновим, зашто је понуда владе добра Павловићу, али не и вама?

Немојте овде да причате у категоријама да ли је довољно или не. Ја ништа не могу да учиним уколико чланство неће. Последња понуда влади коју смо потписали покрива само инфлацију за претходне две године. Не покушавамо да мењамо основицу, него да коригујемо коефицијенте навише, да бисмо задржали однос између најниже и највише плате. Однос плате наставника с факултетском и плате спремачице, која јесте никаква и жао ми је што морам тако да поредим, јесте 2,2 : 1, што је испод сваког нивоа. У другим делатностима је тај однос ишао чак 1 : 9. Ми се залажемо да тај однос између физичког радника у школи и професора са седмим степеном буде 1 : 3, јер носиоци делатности у образовању су ипак наставници. То је краткорочни циљ. Средњорочни је промена неких делова закона, посебно колективног уговора, затим реформа инспекцијског надзора, није донета уредба за предшколце…

Управо се то и замера – да се увек борите за плату, а да се никад не протестује због закона, услова рада…

Плате су само прелиле чашу. Више од две године покушавамо министра да уразумимо, да неке ствари променимо… Не можете прихватити закон који пишу чиновници који никада нису имали везе са наставом, а коју после морају да реализују они који јесу у настави а нису учествовали у креирању. При томе примењујете уравниловку у платама, не постоји систем награђивања и напредовања, стално нам се говори да морамо да имамо 30 и нешто ученика у одељењу и квалитет наставе, а погледајте Европу где је највише 20, евентуално 22 ђака у одељењу.

Званични подаци говоре да на једног наставника иде 11, односно 14 деце, зависно да ли је основна или средња школа у питању.

Ви не схватате да те школе имају и директора, педагога, психолога, сву администрацију… Када се прерачуна, није то баш тако.

Значи нису вишак наставници, него административно особље?

Има свуда вишка. Гаша Кнежевић је увео запошљавање још 1.700 нових секретара, правника у школе. Уведени су грађанско и веронаука, чиме су оптерећени и ученици и буџет. Осим тога, лекар може да ради у својој ординацији и да има већу плату, ми не можемо, нама закон забрањује све. И онда имате ситуацију да за један час примате новог човека, на неодређено, дајете му социјално и пензионо… Имам осећај да се покушавају запослити нови људи како би се показало да имамо запошљавање, а то што колега у једној школи држи један час и има 1.900 динара плату, то је посебна прича. Доста је и оних који су нестручни у образовању, који су раније ушли у систем и сад их нико не дира, али ја не могу да решавам проблем који је у рукама Министарства, инспекције и надзора.

Али ви држите приватне часове. Ретки су учитељи и наставници који не одрађују посао, већина 20 година не мења систем рада, а за креативност нису потребне паре.

Одлично. Зашто не бисмо увели целодневну наставну, па ће наставник бити у школи свих осам сати доступан ученику. Значи, морамо сасвим другачије конципирати наставу, уместо ригидног система у којем наставник нема слободу да креира. То чини реформу, то ради цела Европа, али то је велика инвестиција. Не можете то решити када стално смањујете буџет образовања, када је издвајање из државне касе 20 пута мање него што је то у Европи. Од 4.000 објеката у којима се изводи настава, 1.700 мора да се реконструише, 900 је руинирано, 200 се не користи, 60 треба да се заврши, а после Краљева те цифре су сигурно другачије.. У каквим условима радимо, ми имамо и добре резултате.

Наши ђаци имају лоше резултате на ПИСА тестовима. Зар то није доказ да лоше радите?

’Ајде да уложимо у образовање 20 пута више, да окречимо школе, да набавимо учила, да уложимо у кадрове, да наставницима дамо слободу да креирају програм и прилагоде га локалној заједници… Онда ће школе почети да такмиче у квалитету и онда ће све бити другачије.

Сандра Гуцијан