РТС
Просечна европска оцена нашег образовања нижа је него ранијих година. Србија је добила одличну оцену у односу на оно што смо очекивали, поручују са Београдског универзитета.
Сваке друге године оцењује се европски простор високог образовања. Просечна европска оцена 3,4 је нешто нижа него ранијих година, јер су критеријуми све строжи.
Проблеми нашег образовања су неусклађеност структуре и садржаја студијских програма, недовољна укљученост студената и интернационалних експерата и многи други.
Да је било воље, у области високог образовања могло је да се уради више, па би наша оцена на предстојећој Министарској конференцији у Букурешту била боља, сматрају на Београдском универзитету.
„Добили смо одличну оцену – 3,11“, каже Бранко Ковачевић, ректор Универзитета у Београду, који је очекивао двојку.
Ковачевић истиче да је код нас нису усвојени национални оквири квалификација. Издавање додатака дипломе још увек је само на српском језику, а требало би да постоји и на енглеском.
Наплаћујемо студентима све и свашта, каже Ковачевић. „Нострификација дипломе, мобилност, бодови – то све треба лако да се ради“, поручује ректор Београдског универзитета.
Студенти пре свега истичу проблем са бројем Европског система преноса бодова. Кажу да бодови треба да буду у складу са реалним оптерећењем академаца.
Милан Крстић, студент проректор Универзитета у Београду, истиче да предвиђени број бодова – 60 није реалан. Ти бодови требало би да представљају одређени број радних сати, односно један бод представља од 20 до 30 радних сати који је потребан студенту да савлада један испит, објашњава Крстић.
Због оваквих захтева студената министар Обрадовић каже да ће затражити од факултета да се изјасне да ли су реформисали програме и да би до почетка нове академске године било потребно усвојити измене и допуне Закона о високом образовању.
