Oko 47 odsto dece u predškolskom vaspitanju i obrazovanju, dok je taj procenat u EU više od 88 odsto
U izveštaju Nacionalnog prosvetnog saveta se navodi da je osnovnim obrazovanjem obuhvaćeno oko 98 odsto dece.Poslednjih godinu dana u 80 odsto škola uveden je brzi ADSL Internet priključak, a u 20 odsto škola to nije moguće uraditi zbog konfiguracije terena. Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo započelo je akciju opremanja 2.700 računarskih kabineta u osnovnim školama širom Srbije, što će obuhvatiti 90 odsto objekata u kojima se izvodi nastava, uključujući i izdvojena odeljenja – navodi se između ostalog u izveštaju Nacionalnog prosvetnog saveta za 2010. godinu, koji donosi i najnovije podatke u vezi s predškolskim, osnovnim i srednjim obrazovanjem.
Oko 47 odsto dece uzrasta od četiri godine do polaska u školu uključeno je u predškolsko vaspitanje i obrazovanje, dok je taj procenat u Evropskoj uniji više od 88 odsto. Postavljeni cilj za 2020. godinu jeste da taj procenat u Srbiji bude bar 80, a u EU je planirano 95 odsto. Prema podacima NPS, koji su se čuli na poslednjoj sednici, najmanje su obuhvaćena deca iz porodica u kojima je glava porodice s nižim obrazovanjem. Takođe jedan od važnih razloga za nepohađanje predškolskih ustanova siromašne, romske i dece iz neurbanih naselja jeste i stav roditelja da to njihovoj deci nije potrebno.
Pripremnim predškolskim programom obuhvaćeno je 88 odsto dece, iako je ovaj program u trajanju od devet meseci obavezan i besplatan. Najmanji obuhvat je u centralnoj Srbiji – 50 odsto, a najveći u Vojvodini – 96,4 procenata.
U izveštaju se dalje navodi da je obuhvat dece osnovnim obrazovanjem oko 98 odsto. Olakšan je upis dece iz socijalno osetljivih grupa – ta deca se upisuju u školu i bez dokumenata. Od ukupnog broja upisanih đaka, oko 7,4 odsto su deca romske nacionalnosti. Podaci pokazuju i da je procenat romske dece upisanih u prvi razred porastao u odnosu na prošlu školsku godinu za 10 odsto, a za 6,6 odsto je porastao broj prvaka sa smetnjama u razvoju.
Osnovnu školu poslednje tri godine završava 99 odsto onih koji je upiše, navedeno je u ovom dokumentu.
Srednjim obrazovanjem obuhvaćeno je oko 83 odsto učenika, a Srbija je jedna od retkih zemalja u Evropi u kojoj srednje obrazovanje nije obavezno. Srednje škole manje pohađaju deca iz porodica u kojima je glava domaćinstva niskog obrazovnog nivoa, mladi iz siromašnih porodica, Romi, izbegla i interno raseljena omladina. Udeo mladih u Srbiji 2010. godine koji prerano napuštaju vaspitanje, obrazovanje i obučavanje (reč je o stanovnicima Srbije u dobi od 18 do 42 godine koji su završili osnovno obrazovanje i ne učestvuju više ni u obrazovanju ni u obučavanju) iznosi oko 30 odsto, a planirani cilj za 2020. godinu jeste da taj procenat bude manji od 15 odsto. U EU sada 15 odsto mladih napušta obrazovanje, a planirano je da taj procenat bude manji od 10.
Pre završetka srednjeg obrazovanja u trogodišnjim školama oko 23,5 odsto ih napušta, a u četvorogodišnjim taj procenat je 9,3. Najveće je osipanje dece iz ruralnih sredina, siromašnih porodica i romske dece, mada o tome nema preciznih podataka.
Kad je reč o stanju školskih objekata, NPS navodi da je 35 odsto školskih zgrada izgrađeno pre 1950. godine.
Pregled učešća na seminarima ukazuje da se najvećoj meri stručno usavršavaju zaposleni u osnovnim školama, gotovo 50 odsto njih, zatim u srednjim stručnim školama – 24 odsto, a najmanje u predškolskom obrazovanju i na kraju u gimnazijama.
Značajan deo izveštaja posvećen je i izdvajanju za obrazovanje. Kako se navodi, u poređenju sa EU, u Srbiji se više ulaže u osnovno i srednje, a nešto manje u predškolsko obrazovanje. Podaci kazuju da gotovo 52 odsto ukupnih javnih rashoda ide na osnovno obrazovanje, 32,2 na srednje i 18 odsto na visoko. Sredstva koja se izdvajaju za obrazovanje, najvećim delom se troše na plate i pokriće materijalnih troškova, a vrlo malim delom na razvojne programe.
S. Gucijan
