Nikola Đokić živi u Švajcarskoj i dve godine se veoma uspešno takmiči na međunarodnim nadmetanjima u matematici i informatici
Nikola Đokić sa jednim od osvojenih priznanja (Foto lična arhiva)
Sa tri godine učio je da sabira, a kada je pošao u školu, smišljao je sopstvene skraćene postupke za množenje velikih brojeva. Imao je 10 godina kada je sa roditeljima napustio rodni Beograd i Srbiju i otišao da živi u Švajcarsku, gde je nastavio da se usavršava u matematici, a kasnije je zavoleo i informatiku. Nikola Đokić danas ima 19 godina i upravo se vratio u Lucern sa Međunarodne informatičke olimpijade na Tajlandu, gde je osvojio srebrnu medalju. Srebrno odličje pripalo mu je i na Međunarodnoj matematičkoj olimpijadi u Amsterdamu, takođe održanoj prošlog meseca. Takmiči se, kako sam kaže, tek dve godine, a već ima punu vitrinu međunarodnih priznanja iz informatike i matematike.
– Za informatičku olimpijadu na Tajlandu intenzivno smo se pripremali nedelju dana u internatu u Davosu, a sponzori su nam omogućili da dva vikenda pred takmičenje vežbamo na njihovim kompjuterima. Pripreme iz matematike bile su organizovane u pet-šest jednodnevnih susreta, a imali smo i jedan produženi vikend u Cirihu, gde smo vežbali zadatke. Predavači su nam bili studenti, ali i profesori, i svi oni rade volonterski – kaže Nikola Đokić.
Švajcarska finansijski ne pomaže takmičenja, ali sve troškove oko priprema, putovanja i boravka u zemljama gde se organizuju nadmetanja – plaćaju sponzori i zadužbine. To je, kaže Nikola, velikodušno sa njihove strane i, na neki način, takmičari baš tu pomoć doživljavaju kao nagradu. Inače, u Švajcarskoj ne postoje specijalne matematičke škole, već klasične gimnazije. U ovoj zemlji, objašnjava Nikola, đaci koji učestvuju na takmičenjima ne uzimaju ni dodatne privatne časove iz matematike, jer se smatra da je to suvišno. Takođe, Švajcarska ne daje stipendije talentovanim đacima i studentima. O pripremama, organizaciji takmičenja i putovanjima u inostranstvo na međunarodna nadmetanja brinu dve organizacije – Švajcarska informatička olimpijada i Švajcarska matematička olimpijada.
Nikola na takmičenjima učestvuje u švajcarskom timu, ali ima samo srpsko državljanstvo. Nekad je, kaže, komplikovano što pred putovanja samo njega čekaju zbog viza, kao što je nedavno bio slučaj za odlazak na Tajland, ali, iako ispunjava uslove, nema nameru da uzima švajcarsko državljanstvo. Na međunarodnim takmičenjima iz matematike i informatike često se sreće sa srpskim olimpijcima, voli da se druži sa decom iz bivših jugoslovenskih republika, a deo priprema švajcarska matematička ekipa provodi sa timom iz Slovenije.
– Ove jeseni počinjem da studiram matematiku na Saveznom politehničkom institutu, u Cirihu. Dugo sam razmišljao da li da upišem matematiku ili informatiku, na kraju sam se odlučio za matematiku, jer mi to daje više mogućnosti. Hteo bih da se bavim čistom matematikom, ali ako to bude nemoguće, moći ću da radim kao informatičar – kaže Nikola.
Pored maternjeg, srpskog jezika, koji se svakodnevno koristi u kući Đokića, Nikola tečno govori nemački i engleski, a, priznaje, malo slabije zna francuski. Ovaj doskorašnji gimnazijalac voli da čita i da radi ono što ga zanima, a u slobodno vreme igra japansku stratešku igru „Go” ili uživa u dobrim filmovima. Ne voli, kaže, da izlazi po noćnim klubovima, ali zato ne propušta koncerte na otvorenom prostoru.
Nikola je sada na zasluženom letnjem odmoru, a onda ga čeka odlazak na studije, kao i pripreme za nova takmičenja. Međutim, ništa mu nije teško. Najvažnije je, kaže, imati motivaciju, ona je uslov da se nešto uradi dobro.
– Motivacija će doći sama od sebe ako radite ono što volite, a, takođe, i ako se u tome takmičite – poručuje Nikola Đokić svojim vršnjacima.
Dejana Ivanović