На основу анализе ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ радне верзије Закона о систему плата запослених у јавном сектору, истиче следеће
1. ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ, сматра да предложена радна верзија Закона о систему плата запослених у јавном сектору, није примерена и адекватна основа за јавну расправу, те предлежу да се повуче из процедуре.
Уколико предлагач остане при ставу да се овакав Закон донесе, предлажемо да се формира ТРИПАРТИТНА РАДНА ГРУПА, појачана независним експертима, за израду нове радне верзије која ће ићи на организовану јавну расправу.
НАЧЕЛНА ПРИМЕДБА:
Социјални партнери су изостављени у процесу припреме радне верзије Закона, а на учешће у јавној расправи “позвани“ преко сајта Владе и медија. То је неприхватљиво и супротно принципима социјалног дијалога, посебно због тога што су смо, као грански синдикат, учествовали у изради каталога радних места који су саставни део Закона.
КОНКРЕТНЕ ПРИМЕДБЕ:
1. Дефиниција јавног сектора и запослених у јавном сектору на које се овај “Закон“ односи, непотпуна је, јер није дата прецизна дефиниција “функционера“ на које се он не односи (члан 1), као и “руководећих радних места“ (члан 25) који немају право на додатак на плату;
2. Конкретна разрада одређених права препушта се посебним прописима (нпр. члан 22, 24, 26, 30, 35…), без навођења којим и када ће бити донети, као и свим спорним и важним питањима одлучује Влада;
3. Нека права су само назначена, без упућивања на начин како да се остваре (нпр. право на накнаду трошкова – чл. 31, право на отпремнину- члан 32…, односно препушта се опет неком посебном закону (члан 33);
4. Текст непримерен и неусклађен појмовно, језички и садржајно:
Изједначавање појмова “звање“ и “радно место“ (члан 10);
Непримерени изрази – нпр: “.. природни мушки и женски род лица..“ (члан 2) – шта је “неприродни“ мушки и женски род ?
Изједначавање послова који нису исти – стручни, административни и технички, односно, тзв. “генерички“ послови;
Изрази: “може“, “по правилу“, остављају могућност различитог тумачења и примене (члан 11);
Ставови истог члана контрадикторни, нпр: члан 8, став 1. – “Основица је једна и јединствена…“, а став 2. и 3. – многобројни изузеци и то, само могуће смањење, а не и повећање !!!
5. Предлози из радне верзије Закона су дискриминаторни, по више основа.
Изузимање “функционера“ од примене Закона, при чему се не зна ко тачно спада у “функционере“ (могућност манипулације и фаворизовања неких стуктура);
Одузимање права на додатак на зараду неким категоријама (руководећа места) по основама која, по Закону о раду, подразумевају увећање зарада (прековремени рад, рад ноћу, рад на дане државних празника, дежурства… – члан 25);
Критеријуми за вредновање послова нису утврђени, већ ће о сложености, компетентности, одговорности, аутономности и пословној комуникацији одлучивати Влада, кроз доношење Методологије. Како ће се та Методологија примењивати и ко ће, на основу ње, доносити одлуке. Велика могућност субјективности, манипулације и велики простор за “награђивање“ послушних, односно “кажњавање“ оних других.
6. Предложени Закон је у супротности са Законом о раду, и то:
јер нарушава принцип права на колективно преговарање и уговарање вишег нивоа права од законског минимума;
није предвиђено увећање плата по основу минулог рада;
нема регреса и “топлог оброка“, односно, њихово “укључивање“ у коефицијент (као и ноћног рада) је нелогично, јер се накнада за исхрану добија за дане проведене на раду, а коефицијент одражава “тежину“ радног места (члан 18);
вредновање резултата рада (радни учинак) се не може изразити кроз платни разред (члан 18, став 2) јер се радни (лични) учинак мери за конкретног радника у конкретном времену, а у платне разреде се разврставају радна места, а не појединци;
7. Спорно је утврђивање почетка примене и рока важења појединих чланова, у смислу непостојећих рокова за доношење свих назначених посебних прописа.
Београд, 27.10.2015. ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ
Проф. др Томислав Живановић, председник
