U opštem srednjem obrazovanju je ostao konzervativan koncept, matura nije jasno definisana, ocenila predsednica NPS
Strategija razvoja obrazovanja u Srbiji biće na javnoj raspravi tek posle Nove godine, a do tada kreatori ovog dokumenta ne žele da iznose detalje u javnost, čulo se na jučerašnjoj sednici Nacionalnog prosvetnog saveta.
Predsednica ovog tela dr Desanka Radunović je otkrila da projekat vode inženjer Vlasta Matejić i profesor Ivan Ivić i da u ovom savetu sede ministar prosvete i nauke dr Žarko Obradović, državni sekretari, pomoćnici ministra i predsednici NPS i saveta za visoko obrazovanje, za nauku i za srednje stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih.
Po njenom objašnjenju, budući da je reč samo o „gruboj verziji”, koju će pre stavljanja na javnu raspravu pogledati i još neki domaći i strani stručnjaci, sugerisano je da nije poželjno da se plasira u javnost. Plan je da tekst bude objavljen na sajtu Ministarstva prosvete oko 10. januara, posle čega sledi javna rasprava, a ulazak u skupštinsku proceduru posle 31. marta.
Dokument je podeljen na nekoliko oblasti – predškolsko, osnovno obrazovanje, opšte, srednje i umetničko obrazovanje, srednje stručno obrazovanje, akademske studije, strukovne studije, obrazovanje odraslih, obrazovanje nastavnika, a po oceni dr Radunović, najmanje je urađeno u finansiranju obrazovanja.
U osnovnom obrazovanju nema mnogo inovacija, akcenat je na vaspitnoj funkciji škole, a osnovni cilj u predškolskom vaspitanju je povećanje obuhvata dece, naročito iz marginalizovanih slojeva. Ovo više neće biti tretirano kao servis za čuvanje dece zaposlenih roditelja, već kao priprema dece za buduće učenje.
– U opštem srednjem obrazovanju je ostao dosta konzervativan koncept, u gimnazijama je zadržana podela na prirodni i društveni smer. Ne vidim zašto se budućoj eliti ne bi omogućilo da fleksibilno biraju programe? Insistira se na stvaranju dobre atmosfere u školi, ali se ne navodi kako da se to postigne – rekla je profesorka Radunović.
Po njenim rečima, činjenica je da profesori u gimnazijama imaju veliku odgovornost, ali da se oni najmanje stručno usavršavaju.
– Biće problema i sa maturom, ne vidim da je jasno razgraničeno ko, šta i za šta školuje. Nije jasno definisano ko može da nastavi akademske studije. Srednje stručne škole upisuje dve trećine dece, a od tog broja 60 odsto nastavlja dalje školovanje. Pitanje je da li nama to treba, a činjenica je da opada kvalitet brucoša jer dolaze iz srednjih stručnih škola koje ne mogu dovoljno kvalitetno da školuju i za tržište rada i za studije – objašnjava dr Radunović, inače profesorka Matematičkog fakulteta.
Kada je reč o visokom obrazovanju, po mišljenju predsednice NPS i dalje se nedovoljno eksplicitno traži integracija univerziteta, što predstavlja problem za modernizaciju i realizaciju multidisciplinarnih sadržaja.
– To je i jedan od problema Bolonje, nema fleksibilnosti i dalje su fakulteti vrlo polarizovani. Evo na mom fakultetu student koji je završio nastavnički modul ima problem da na statistici završi master studije, a kamoli da razmišlja o odlasku na tehniku ili ekonomiju – kaže Radunović i dodaje da to i jeste bio smisao Bolonje – da „kockice mogu da se kombinuju”.
Članovi Saveta nisu dali saglasnost na inovirane programe za albansku i hrvatsku manjinu za srednje škole, a „zeleno svetlo” su dobili programi za bugarsku, mađarsku, rumunsku, rusinsku i slovačku manjinu.
S. Gucijan
