ОРИГИНАЛ МОЖЕТЕ ПРЕУЗЕТИ СА САЈТА НСПРВ
Јуче, у среду, 03. марта, одржани су још једни у низу неуспешних преговора, боље речено разговора (глувих), у Министарству школском између најупорнијих у штрајку службено почетом 17. новембра, а уствари иницираном и „љуљаном“ још од 01. септембра, дакле од почетка школске године, у иницијативи Уније коју су касније подржала остала 3 синдиката, па 2 напустила и коначно, наставила Унија са својим сателитом – делом СРПС-а, све док не буде по Унијином, јер су захтеви које су други синдикати испоставили мање-више и испуњени. Чак и раније него што је потписан фамозни Споразум, али то ништа не мења у овој отужној причи „најдужег штрајка у историји српског образовања“, боље речено кварења наставе у једном делу српских кућа знања.
Елем, да је и најупорнијим штрајкачима било стало да се штрајк оконча види се из чињенице да су свим школама слали као мотивационо писмо две штуре реченице позива синдикатима на „наставак договора“, које су стигле у синдикате дан раније, 02. марта 2015.г. и којима су синдикати у штрајку позвани „на састанак у вези са наставком договора у среду 04. марта у 13.00 часова у Министарству просвете“ (следи пун назив и адереса). „Састанку ће испред министарства присуствовати г. Немања Ђорђевић, посебан саветник министра и г. др Зоран Костић, помоћник
министра. С поштовањем“ (у потпису кабинет министра). Ову и овакву „сламку спаса“ одмах је одбацио председник Уније који није желео да дође на састанак, јер кад нема министра „могао је и он“, како каже, „на састанак да пошаље свог шофера“. Тиме је на делу још једном показао да му и није стало да се нађе решење и закључи Споразум, па самим тиме и нормализује, сада већ добрано угрожена, школска година, јер очигледно лидер Уније има на уму неке друге више циљеве и приоритете у односу на оне које наводно брани, истрајавањем у бесмисленом штрајку.
Ипак су се на преговорима нашли представници оба синдиката: Слободан Брајковић, председник СрпС-а, Милан Трбовић и Милорад Антић, потпредседници СрпС-а из СрпС-а и Јасна Јанковић, портпаролка, Звонимир Јовић, председник војвођанског дела Уније и Добривоје Маријановић, члан Председништва Уније из УСПРС и напред именовани представници Министарства. Након састанка кога су представници синдиката одмах на својим сајтовима оценили као неуспешног, а представници Министарства обећали да ће изнето на састанку пренети министру, па да он о истом одлучи, види се да су преговори (ма шта год то значило) запали у кризу и да су у недостатку било каквих нових идеја преговарачи затражили мање од онога што су раније имали на столу и што су раније заговарали. Наиме, они су срочили предлог Анекса Споразума о решавању спорних питања, који су оставили представницима Министарства просвете и изјавили да би потписивање оваквог Анекса Споразума било за ове синдикате довољно да они окончају штрајк и нормализују наставу у школама у којима њихови чланови и даље штрајкују у складу са Законом. Овај текст Анекса Споразума појавио се непосредно после преговора, јуче поподне, на сајтовима УСПРС, која је очигледно идеолошки родитељ овог акта, а исти Анекс Споразума и пропратно саопштење својим члановима слали су и из канцеларије СОБ-а, односно СРПС-а. Како би избегли било какве нејасноће, текст објављујемо у целости, иако су после бројних коментара на друштвеним мрежама да су, de facto и de jure, не остварили оно што траже – поврат умањених средстава, већ мање од тога, и сами аутори спорног Анекса Споразума исти скинули, па заменили другим на сајту УСПРС.
Елем, оригинални Анекс Споразума (не онај који је тренутно на сајту Уније) предат је Министарству просвете, па остаје да се види каква ће бити судбина овог документа, али је јасно следеће: да су и хтели, представници друге стране – Министарства просвете и Министарства за државну управу и локалну самоуправу и нису могли потписати Анекс Споразума са онима који нису потписали ни Споразум, пошто се правно подразумева да се може анексирати само оно што је и потписано.
Уосталом, прочитајте оригинални Анекс Споразума, па сами закључите шта су то јуче наши представници радили у Министарству, а што су јуче и поподне и увече на бројним друштвеним мрежама закључили сви они који су пратили јучерашња догађања у Немањиној и завапили на начин као и онај бијени из наднаслова у вицу, са брадом, а који је толико актуелан и дан данас!
ПРЕДЛОГ
Репрезентативни синдикати:Синдикат радника у просвети Србије, Унија синдиката просветних
радника Србије и Влада, ради решавања штрајка запослених у просвети, дана _______________
постигли су следећи
АНЕКС СПОРАЗУМА
O РЕШАВАЊУ СПОРНИХ ПИТАЊА
Члан 1.
Влада се обавезује да ће се одредбе Споразума односити на све репрезентативне синдикате у просвети;
Члан 2.
Влада се обавезује да ће се све одредбе Посебног колективног уговора за запослене у основним, средњим школама и домовима ученика, односити и на потписнике Анекса овог Споразума;
Члан 3.
Влада се обавезује да ће помоћ у висини једне просечне месечне плате запосленог у просвети,
исплатити до 1.10.2015.године;
Члан 4.
Уколико се, из било којих разлога, до 1.1.2016. године, не донесе Закон о платним разредима, на начин да материјални положај запослених у просвети буде побољшан, инсистирамо да се врати однос коефицијената на 1 према 3, већ дефинисан важећом Уредбом о коефицијентима за обрачун и исплату плата запослених у јавним службама.
ЗА ВЛАДУ: ЗА РЕПРЕЗЕНТАТИВНЕ СИНДИКАТЕ:
др Кори Удовички, потпредседник Владе РС и Синдикат радника у просвети Србије
министар државне управе и локалне самоуправе
др Срђан Вербић, министар просвете, Унија синдиката просветних радника Србије
науке и технолошког развоја
Ако се удубите у најновији захтев који тражи Унија, а који су некритички прихватили и преостали преговарачи из СрпС-а, видите нелогичност у чињеници да се, као што смо рекли, захтева закључивање Анекса Споразума, а да нико и не помиње потписивање Споразума, што је само по себи контрадикторно. Што се тиче тачака 1. и 2., њих су бројне колеге у јучерашњим поподневним и вечерњим коментарима на друштвеним мрежама назвале правим именом: „Куцање на отворена врата“. Тачка 3. Анекса Споразума говори о de facto 13-ој плати до 01. октобра, а ако се штрајк и овако јалови преговори наставе још који месец, чак и да је добијемо, што је мало извесно, јасно је да ће они у штрајку више изгубити због умањења плате за време проведено у штрајку, а које, не само да је најављено, већ је и на делу. При томе се треба присетити и да је садашња формулација у Споразуму који су два синдиката прихватила, а два одбила „чедо“ управо синдиката који га нису потписали и који сад траже нешто друго, као уосталом и чувена заврзлама која је трајала две недеље – да ли ће у том споразуму, у тачки 2. бити речца „од“ или „до“ (01. јуна 2015., прим. аут.).
И коначно, највећи бисер и „кукавичје јаје“ је садржано у тачки 4. Анекса Споразума, јер се и простом рачуницом види да оно што су синдикати прокламовали и аутори Анекса Споразума срочили, није оно што је у јавности обелодањено као крунски захтев за окончањем преговора и, наравно, окончањем штрајка. Стога подсећамо да инсистирање на доношењу Уредбе о коефицијентима и коефицијената у односу 1:3 за плате за најједноставнији рад и наставнички посао није оно што је наш синдикат и што смо на почетку штрајка захтевали (однос 1:3 требало је да се односи на плате, а не на коефицијенте). Примера ради, најједноставнији посао у просвети је посао физичког радника (коефицијент 5,99), а коефцијент наставника, стручног сарадника, секретара и шефа рачуновоства са VII степеном стручне спреме је 17,32. Ако би се удовољило захтеву предлагача из Уније, однос би се изменио и физички радник и даље би имао коефицијент 5,99, а наставници и други раније наведени коефицијент 17,97. Међутим, у другом грму лежи зец, што су, брзајући (абрзо је и кусо) пренебегли предлагачи – у основици за обрачун и исплату зарада и у
Закону о привременом уређивању основица за обрачун и исплату плата, односно зарада и других сталних примања код корисника јавних средстава („Сл. гласник РС“ бр. 116/14 од 27.10.2014. године). Елем, до доношења овог Закона, основица је за запослене у основном и средњем образовању, вишем и високом образовању, ученичком и студентском стандарду…. износила 2.631,35 динара, а након доношења
Закона је смањена на 2.368,22 динара, што значи да је нето плата без било каквих додатака наставника до краја октобра (тачније до 28. октобра 2014.г.) износила 45.574,98 динара, а по најновијем предлогу Уније она би износила 17,97 x 2.368,22= 42.556,91 динара, дакле за пуних 3.018,00 динара мање, што је свакако све пре него оно што су синдикати сво време тражили – враћање одузетог, односно увећање којега овде сасвим сигурно нема. Како су исто увидели и они који су га предложили, они су врло брзо редиговали предлог Анекса Споразума и окачили на сајт, али штета је учињена јер су Анекс Споразума, који је и саставни део овог саопштења осавили као писани доказ синдикалне неумешности и незнања (да ли само незнања) у Министарству које сада може са њим да изађе у јавност.
Иако је свима јасно да је прича о старом начину обрачуна плата већ одавно завршена, јер се Влада обавезала и према ММФ-у да ће убудуће плате у јавном сектору уређивати кроз платне разреде, односно платне групе, видимо да су неки синдикалци још у неком давно прошлом времену и да нуде идеје које су већ давно „пустиле браду“, али за разлику од пошалице из наднаслова, више нису уопште актулене, а шта више, када би се и реализовале, произвеле би само штету запосленима у просвети, а никако корист.
Зато колеге, молимо вас, немојте више да нас браните, јер ћемо у супротном, како је констатовао и наш колега и председник наше синдикалне организације за Зрењанин, морати да плаћамо Министарству зато што радимо у школама.
Нови Сад, 05.03.2015. проф. Хаџи Здравко М. Ковач,
генерални секретар НСПРВ
