Spremačica sa 30 godina radnog staža i blagajnica sa završenom ekonomskom školom primaju oko 22.000 dinara
Težak materijalni položaj nenastavnog osoblja u školama
Početak školske godine već tradicionalno počinje sa najavama štrajka prosvetnih radnika zbog niskih zarada, ali se u tim pregovorima oko plata nastavnika retko spomene i nenastavno osoblje, a ima ih dosta koji primaju minimalac. Blagajnica jedne beogradske škole, čije je ime poznato redakciji, ali koja zbog straha od gubitka posla nije želela da ono bude objavljeno, kaže da je plata tetkice sa prvim stepenom stručne spreme, odnosno osnovnom školom, oko 20.000 dinara, dok je njena plata, sa završenom srednjom ekonomskom školom i 20 godina radnog staža 22.000 dinara.
– Zašto se onda nastavnici žale da su im primanja samo duplo veća od tetkica? Šta bi tek mi trebalo da kažemo? Nastavnicima je pre nekoliko godina tri puta povećavan koeficijent, dok je nama ostao isti, pa sam sada u situaciji da primam istu platu kao tetkica sa 30 godina radnog staža, uz uvažavanje rada ovih žena. Uz to, nastavnici imaju ekskurzije i rekreativne nastave, a dnevnice su dobre – kaže naša sagovornica.
Ona dodaje i da računopolagač, koji ima šesti stepen stručne spreme, prima platu od 27.000 dinara, ali i da se glas nenastavnog osoblja teško čuje, jer ih je u školama malo, obično po jedan blagajnik, računopolagač i domar, dok broj tetkica zavisi od kvadrature škole.
Krajem sledeće nedelje reprezentativni sindikati zaposlenih u prosveti trebalo bi ponovo da se sastanu sa predstavnicima Ministarstva prosvete i Ministarstva finansija i razmotre načine za povećanje zarada. Slobodan Brajković iz Sindikata radnika u prosveti Srbije ističe da je među zahtevima predatim resornom ministarstvu i taj da se koriguju koeficijenti u odnosu na najnižu cenu rada.
– Povećana je visina minimalne zarade, što je dovelo do dodatnog smanjenja raspona plata u prosveti, pa je drastično smanjen odnos između najniže i najviše plate. Zato i tražimo da koeficijenti budu usklađeni sa minimalnom cenom rada, što važi i za nenastavno osoblje. To, međutim, neće biti moguće u okviru ovog budžeta. Neophodna je racionalizacija i uvođenje socijalnog programa kako bi što više ljudi otišlo iz prosvetnog sistema uz otpremnine, a potrebno bi bilo da između 12.000 i 15.000 ljudi napusti sistem. Ako se niko ne bi primao na ta radna mesta, u budžetu bi bilo dovoljno novca i za podizanje koeficijenata – kaže Brajković.
Zbog podizanja minimalnih zarada praktično svi zaposleni do petog stepena imaju jednaku platu, upozorava Tomislav Živanović, predsednik Granskog sindikata prosvetnih radnika Srbije „Nezavisnost”, koji je istakao i da će jedna od tema pregovora sa predstavnicima ministarstava biti položaj kolega koji imaju četvrti stepen stručne spreme, a na minimalcu su.
– Još dva-tri povećanja minimalnih zarada i svi zaposleni u prosveti biće na minimalcu. Kada su koeficijenti u prosveti poslednji put korigovani minimalna cena rada bila je 85 dinara po radnom satu. Sada je povećana na 115 dinara, a naši koeficijenti ostali su isti, pa je tako odnos plata nastavnika i tetkica 2:1, a nekada je bio 3:1 – kaže Živanović.
On ističe da je u Srbiji, kao retko gde u svetu, prosečna plata u prosveti ispod republičke prosečne plate, odnosno u obrazovanju je prosek primanja 36.000 dinara, dok je u republici to oko 42.000 dinara.
J. Čalija