„Техноарт Београд“
Полагање пријемних испита тренутно је највећа брига даровитих основаца намерених да образовање наставе у средњим школама и средњошколским одељењима за таленте. Знањем и обдареношћу које овог викенда покажу могу завредети место у првом разреду музичких школа и балетске – где на рангирање кандидата неће утицати бодови с мале матуре и у београдској Математичкој гимназији, математичким одељењима у Нишу, Новом Саду, Крагујевцу, Краљеву, Ваљеву и Зрењанину, као и у филолошким гимназијама и двојезичним одељењима неспецијализованих гимназија. Два дела тродневног пријемног завршили су потенцијални прваци атрактивних уметничких заната, полагали су цртање и сликање а данас ће вајање.
Домаћин таквог пријемног у престоници је „Техноарт Београд”, школа за машинство и уметничке занате, где на проверу знања излазе и будући ђаци Школе за дизајн и Техничке школе „Дрво арт”. У њима је укупно 184 места предвиђено за најмлађу генерацију средњошколаца у смеровима гравер, јувелир, грнчар, калиграф, стилски кројач, конзерватор културних добара, техничар дизајна графике, амбалаже, текстила, ентеријера и индустријских производа, ликовни техничар и дрворезбар.
Од пријављених ученика на пријемни није изашло двоје, а њих 253 јуче је сликало за штафелајима и борило се четкицама за неко од 100 места у дизајнерској, 63 у „Техноарту” и 21 у дрвној школи. Родитељи су их чекали испред школе, ломећи прсте, цупкајући, шетајући од школског здања до школске ограде и назад, не марећи што испит траје три сата…
– Пре него што су ушли били су насмејани, опуштени, као да немају трему. У ствари родитељи више паниче – коментарисала је Сузана Ценић, чекајући сина да изађе са пријемног.
– Жели да упише смер графички техничар за амбалажу у Школи за дизајн. Спремао се интензивно осам месеци. Било је то веома напорно и психички и физички и финансијски а надамо се да ће се исплатити – говорила је Сузана још једној забринутој мами Јасмини Станојловић која је чекала да чује ћеркине прве утиске са сликања.
– Чекала бих и десет сати само да све буде у реду. Ћерка још није одлучила који ће смер да упише једино је сигурна да ће бити уметнички. Припремала се од фебруара. Пажњу је усмерила на пријемни, да га уради најбоље што може, а ако то буде довољно за упис лако ће одабрати одсек – казала је Јасмина.
У разговор се укључио Светомир Стојановић, тата дечака који је полагао пријемни.
– Од четврте године слика, осам изложби је иза њега и неколико престижних награда. Свакодневно ради уз помоћ професора, управо је наручио платно површине шест квадратних метара да слика сеобу Срба – није сумњао отац да ће дечак положити проверу умећа.
А како је јуче изгледало у учионици на пријемном наш репортер није смео да забележи фотоапаратом што је претходних година у „Техноарту” било дозвољено, чак и пожељно – ради промоције смерова. Овога пута забрану су нагласили представници Школске управе Београда који су у канцеларији директора школе проверавали ваљаност спровођења пријемног кад је наша екипа стигла.
Забрана фотографисања није важила за осмаке који су пријемни полагали у Математичкој гимназији. Тамо смо затекли др Бојана Ристића, начелника Одељења за средње стручно, опште, уметничко образовање и васпитање и образовање одраслих у Министарству просвете и науке. Проверавао је регуларности спровођења теста у Математичкој где репортера нико није спречио да слика ђаке нити је такво прекидање ученика у раду инспекција забележила као неправилност.
– Оцењивање уметничког дела није исто што и оцењивање теста математике. Није згодно улазити у учионице док траје испит за уметнике и тако се избегавају евентуалне жалбе на ометање ученика у раду. Улажењем се прекида устаљен начин полагања што може да буде основа за обарање оцене рада и разлог да се кандидати жале на процедуру а онда бисмо имали проблем – образложио је Ристић.
Миленија Симић-Миладиновић
