Polovina odraslog stanovništva ima samo osnovnu školu, a petina odraslih nisu ni to završili, istaknuti su podaci iz poslednjeg popisa stanovništva a pred svetski Dan pismenosti.
Međunarodni dan pismenosti, koji se obeležava 8. septembra, prilika je da se ukaže na alarmantne podatke da je više od 830 miliona svetskog stanovništva nepismeno, a da u Srbiji ima više od milion osoba koje nisu potuno pismene.
Prema podacima Organizacije UN za obrazovanje nauku i kulturu (UNESKO) i organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), od ukupnog broja nepismenih u svetu dve trećine su žene, a 113 miliona deca.
Podaci OECD-a pokazuju da najveći broj stanovnika razvijenih zemalja ima srednju školsku spremu. U SAD taj broj se kreće oko 47 odsto, a u Austriji oko 61 odsto.
UNESKO je proglasio 8. septembar za Međunarodni dan pismenosti, sa ciljem da se istakne značaj čitanja i pismenosti za društvo i pojedinca.
Međunarodni dan pismenosti se obeležava od 1967. godine, a generalna skupština UN je period od 2003. do 2012. godine proglasila za deset godina pismenosti.
Puna pismenost stanovništva i obrazovanje su jedna od osnovnih tema u razvijenim zemljama, jer globalizacija „traži“ pismene radnike i dobro obrazovanu i obučenu radnu snagu.
Među obrazovanim stanovništvom u Srbiji najviše je onih koji su završili srednju školu, a svega 6,5 odsto građana u džepu ima fakultetsku diplomu.
Poslednje PISA istraživanje pokazalo je da su srpski učenici na začelju liste, jer pokazuju samo enciklopedijsko i nefunkcionalno znanje.
Do polovine prošlog veka koncept pismenosti je podrazumevao elementarnu analfabetsko-jezičku i matematičku orijentaciju, što podrazumeva osnovno savladavanje veština čitanja i pisanja.
Od 1964. godine počinje da se razvija novi pristup funkcionalnog opismenjavanja i pismenosti, čiju osnovu čini odnos između pismenosti i privrednog razvoja.
Prema definiciji Projekta međunarodne pismenosti odraslih (IALS), pismenost se definiše kao – prozna pismenost (razumevanje i korišćenje informacija dobijenih iz tekstova), dokumentaciona pismenost (informacije koje se nalaze u razlicitim formularima) i kvantitativna pismenost (razumevanje, na primer, izveštaja o stanju na računu u banci, određivanje poreza, kamata…).
Istraživanje Projekta IALS-a obuhvatilo je šest zemalja OECD-a: SAD, Kanadu, Nemačku, Holandiju, Švedsku i Švajcarsku.
Pokazalo se da je među Švajcarcima 35 odsto pismenih, a slede ih Amerikanci sa 20 odsto. Po obuhvaćenosti stanovništva obrazovanjem posle obaveznog školovanja, na prvom mestu su SAD i Japan sa 96 odsto, a slede Švajcarska sa 82 odsto i Austrija sa 79 odsto.
Takozvana nova pismenost, odnosno informatičko opismenjavanje i eksplozija novih formi komunikacija, stupili su na scenu krajem 20. i početkom 21. veka.
Tu prednjači razvoj „Mas self komunikejšna“, odnosno Masovne individualne komunikacije, u koju, tehnički gledano, spadaju Internet, ali i svet komunikacije mobilnim telefonima.
Pomenutih deset godina pismenosti UN, Srbija će dočekati sa 2.800 odraslih u školskim klupama.
Naime, u okviru projekta “Druga šansa“, koji odraslima nudi besplatno osnovno i stručno obrazovanje, u školske klupe će do kraja septembra sesti „stari đaci“.
Za ovaj projekat Evropska unija je izdvojila četiri miliona evra bespovratne pomoći, sa ciljem da se podigne nivo funkcionalne pismenosti u Srbiji, posebno kod najmarginalizovanijih članova društva.
Na osnovu konkursa Ministarstva prosvete i nauke, odabrano je ukupno 80 osnovnih škola koje će proširiti delatnost obrazovanja i na odrasle.
Do sada je obučeno više od 470 nastavnika, direktora osnovnih škola, stručnih saradnika, učitelja, predmetnih nastavnika i andragoških asistentata koji su prošli niz treninga kako bi se pripremili za rad sa odraslima.
Izrađen je potpuno nov nastavni plan i program, prilagođen potrebama odraslih i, uz Pravilnik o programu oglednog projekta, objavljen u Prosvetnom glasniku, čime je zaokružen i zakonski okvir projekta.
(MONDO/agencije)
