U Srbiji postoji samo jedna osnovna škola čiji nastavnici drže časove u bolnicama ili kućnim uslovima

Na Univerzitetskoj dečjoj klinici časovi se organizuju tokom dijalize

Časovi za ove mališane ne počinju školskim zvonom i oni ne sede u klupama, već u bolničkim krevetima. Predavanje traje dok im to dozvoli koncentracija, a nastavnici su kod njih uvek dobrodošli. Reč je o oboleloj deci koja nisu u mogućnosti da redovno idu u školu. Samo od raka se u Srbiji godišnje leči između 300 i 400 mališana. Terapije su često dugotrajne, a pored njih školovanje treba omogućiti i deci oboleloj od bubrežnih i drugih teških i sporo izlečivih bolesti.

– Nastava se održava tokom dijalize koja traje nekoliko sati, više puta nedeljno u beogradskoj Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj. Mališani prate predavanja po razredima, a nastavnici sa njima moraju da budu strpljivi jer deca – bubrežni bolesnici često nemaju dovoljno pažnje zbog pada krvnog pritiska tokom dijalize – kaže Jelena Alavanja, predsednica Udruženja dece bubrežnih bolesnika i transplantiranih osoba „Sve za osmeh”.

Ovakav vid nastave po bolnicama ili u kućnim uslovima organizuje se, po rečima naše sagovornice, samo za osnovce dok su deca u srednjoj školi diskriminisana jer nemaju mogućnost redovnog školovanja.

– Ukoliko oboleli ima nekoga od članova porodice ko može da mu donira organ, onda pripreme za dijalizu, operaciju i postoperativni tok traju oko godinu dana, ali ako pacijent nema ovu mogućnost već se nalazi na listi čekanja za transplantaciju bubrega, onda na dijalizi provodi i do deset godina. Za to vreme dete ima male, ili gotovo nikakve mogućnosti za školovanje. Trenutno se u Srbiji na kućnoj dijalizi nalazi troje ili četvoro dece, a u Univerzitetskoj dečjoj klinici na dijalizi je petnaestak mališana – objašnjava Jelena Alavanja.

I za decu obolelu od raka koja su na lečenju u beogradskim bolnicama nastava se organizuje u bolničkim odeljenjima. Čas bi, kako kaže Žana Korolija, član Upravnog odbora Nacionalnog udruženja roditelja dece obolele od raka, trebalo da traje 45 minuta, ali bolesni mališani često nemaju snage da toliko dugo prate predavanje.

– U Beogradu je nastava za bolesnu decu organizovana tokom cele osnovne škole, a ovakav vid školovanja postoji još samo u Novom Sadu i to za prva četiri razreda. Naše udruženje pokušava da organizuje sličan vid nastave u Nišu – kaže Žana Korolija.

I ona ističe da je ogroman problem što srednjoškolci tokom bolesti praktično nemaju mogućnost da se školuju.

Jedina osnovna škola u Srbiji koja organizuje nastavu po kućama je beogradska OŠ „Dragan Hercog”, a trenutno se na ovaj način školuje 44 mališana. Nastavnici ove škole drže časove i u 11 beogradskih bolnica. U Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj nastava se održava u šest odeljenja – tri mlađih razreda i tri starijih.

– Drugačije je držati čas u kući đaka ili u bolnici, a nastavnik stalno mora da ima na umu zdravstveno stanje učenika i da mu se prilagodi. Deca imaju iste predmete kao i njihovi vršnjaci u drugim školama; uče četiri jezika, biraju izborne predmete… Učenici vole nastavu, vezuju se za profesore i postižu dobre rezultate – kaže Zoran Aleksić, direktor OŠ „Dragan Hercog”.

Dejana Ivanović

———————————————————–

Pomoć školama u Srbiji

Osnovna škola „Miodrag Matić” radi pri zdravstvenoj ustanovi – Specijalna bolnica za dečju paralizu i Stacionar u Sokobanjskoj ulici u Beogradu.

– Radimo po specijalnom programu za učenike sa cerebralnom paralizom. Nastavnici su završili Defektološki fakultet, imamo i tri logopeda i školskog psihologa – objašnjava magistar Zoran Andrejić, direktor OŠ „Miodrag Matić”.

U Srbiji deca obolela od cerebralne paralize, po novom zakonu mogu da se uključe u redovnu školu, a od pre dve godine ova škola učestvuje u projektu inkluzivnog obrazovanja.

– U obavezi smo da svakoj školi, ukoliko ima učenika obolelog od cerebralne paralize, damo podršku. Obraćale su nam se škole iz Kragujevca, Subotice, Požarevca, i naš stručni tim je pomagao, pružao stručnu pomoć, pre svega u izradi programa za đake obolele od cerebralne paralize – kaže Andrejić.

———————————————————–

Srednjoškolci ne uče po istom programu

– Gotovo je nemoguće organizovati nastavu za bolesne srednjoškolce u bolnicama i u kućnim uslovima, jer oni se upisuju u različite škole – gimnaziju ili stručne obrazovne ustanove, nisu na istim smerovima, imaju različite predmete i uče po drugačijim programima. Za učenike srednjih škola koji su opravdano i duže odsutni zbog bolesti u školi se organizuje pripremna nastava i polaganje razrednog ispita – objašnjava Gordana Cvetković, načelnica Školske uprave Beograd.

Rad bolničkih grupa je, kako objašnjava naša sagovornica, regulisan zakonom o predškolskom obrazovanju, a ovaj vid predškolske nastave organizuje se pri bolnicama u Srbiji i finansira se iz budžeta republike Srbije.

POLITIKA