Kako je direktor škole u Rogačici kod Bajine Bašte spasao kamiondžiju

Bio sam šokiran činjenicom da niko od sedamdesetak ljudi na putu nije pokušao da priđe kamionu i da pomogne vozaču. Ljudi su čudo – kaže Jezdić

Rizikujući sopstveni život, Rade Jezdić iz Užica, direktor seoske škole u Rogačici kod Bajine Bašte, spasao je Laza Sebastijanovića iz Nove Pazove, vozača kamiona koji je klizio niz liticu, u blizini Užica.

Kamion sa prikolicom sa oko 25 tona drvenog tereta, u subotu kasno noću, kretao se putem od Bajine Bašte do Užica. Međutim, vozač je, zbog leda i snega na kolovozu izgubio kontrolu nad kamionom koji se nakon proklizavanja našao na litici u mestu Volujac i niz nju počeo da klizi. Ipak, tragičan ishod te noći sprečio je Rade Jezdić svojim hrabrim gestom, iako su mnogi ljudi posmatrali jeziv prizor i zbog straha ništa nisu preduzimali.

– Prikolica kamiona pritiskala je kabinu. Uplašio sam se, jer je pretila opasnost da će se otkačiti i da će se prevrnuti na kabinu. Od snega nisam mogao da otvorim vrata na kabini, a druga su bila zaglavljena. Uplašio sam se… nisam znao šta da radim i pomislio sam da je sve gotovo, svedočio je Lazo Sebastijanović, koji je vozač skoro četrdeset godina. Odjednom se, kako kaže, pojavio čovek ispred kabine koji mu je vikao da otvori prozor, što je uz velike napore i uspeo. Bio je to Rade Jezdić, koji je uspeo da ga izvuče iz kabine.

Dan nakon spasavanja, pored kamiona, Rade i Lazo su se i zvanično upoznali i započeli prijateljstvo, a Lazo nije imao reči kojima bi iskazao zahvalnost svom hrabrom spasiocu

– Hvala Radu do neba, govorio je Lazo, kome je Rade ovih dana bio domaćin, dok policija nije obavila uviđaj.

Rade se tog dana, svojim „golfom“ vraćao u Užice iz škole u Rogačici. Jedan sat pre ponoći, kako kaže, na putu kod Volujca ugledao je kamion koji je sleteo s puta i zaustavio svoj automobil da pogleda šta se dogodilo.

– Mnogo ljudi bilo je na putu koji su gledali kamion, ali niko mu nije prilazio. Pitao sam ih šta se dogodilo i rekli su mi da je u kabini čovek i da se guši u dimu u kabini. Kroz sneg sam uspeo da priđem kabini i video – smrt. Vozač je bio u šoku, krvavog lica, polomljenih zuba, iscepane odeće… Rukom je odmahivao pokušavši da mi kaže da bežim, ali nisam mogao da ga ostavim u takvom stanju. Pokušao sam nogom da razbijem staklo na vratima, ali nisam uspeo, a onda je on nekako uspeo delimično da otvori prozor. Uhvatio sam ga za jednu, pa za drugu nogu i izvukao iz kabine, a samo par sekundi posle toga, kamion se još više nagnuo, ali uspeli smo, svedoči za Danas Rade, dodavši da su mu sveštenik Dragan iz Duba i još jedan mladić posle toga pomogli da vozača prenese do puta, a potom je pozvao policiju.

Danas

– Bio sam šokiran činjenicom da niko od sedamdesetak ljudi na putu nije pokušao da priđe kamionu i da pomogne vozaču. Ljudi su čudo – kaže Rade, koji je prilikom pokušaja da polomi staklo na kabini zadobio rasekotinu i lakšu povredu noge, ali, kako kaže, sada je dobro jer mu „diklofen“ pomaže.

 

– Ne smatram to nekim podvigom, ali svako od nas kada se nađe u takvoj ili sličnoj situaciji trebalo bi da reaguje. Valjda je to normalno. Naravno da sam bio svestan opasnosti, ali nisam mogao da čoveka ostavim u takvom stanju. Rekao sam mu ili ćemo obojica otići na onaj svet ili ćemo preživeti, ali bog nas je pogledao i vratio na ovaj svet i postali smo veliki prijatelji, svedoči Rade Jezdić.

 

Dobitnik Svetosavske nagrade

 

Pre tri godine Rade je proglašen za najboljeg učitelja u Srbiji, dok je radio u seoskoj školi u Alinom potoku, kod Čajetine, i tada mu je pripala Svetosavska nagrada. Svakodnevno je taj skromni i vredni čovek, uvek raspoložen i pun entuzijazma, putovao iz Užica do Alinog potoka, a onda je ostao bez posla, jer u tom selu nije bilo dovoljno đaka, pa je škola zatvorena. Devet meseci najbolji učitelj u Srbiji bio je bez posla, ali nije se predavao, već je svojoj porodici uspeo da obezbedi sve što je potrebno, radeći raznorazne pa i fizičke poslove. Ipak, država ga se setila i nakon toga je izabran za direktora seoske škole u Rogačici. Prošle godine, tokom letnjeg raspusta, Rade je svoj odmor iskoristio da sa školskim domarima obnovi krov školske zgrade, koji je godinama prokišnjavao, na čemu su mu meštani neizmerno zahvalni.