У први разред лесковачке ОШ „Петар Тасић“ уписана само деца ромске националности. Директор школе криви родитеље српске националности, јер не уписују децу у ову школу

У Основној школи „Петар Тасић“ ове године у први разред није уписан ниједан српски ђак. Од 480 дечака и девојчица 80 процената су деца ромске националности, а пре само десет година Срби су чинили две трећине укупног броја ученика. Откада је допунама Закона о основама система образовања родитељима омогућено да бирају школу у коју ће уписати своју децу, независно од места становања, број српске деце у градској школи „Петар Тасић“ се смањује. Како ове јесени није уписан ниједан српски ђак, а већина малих Рома не зна српски, учитељи су на великим мукама.

Учитељица Снежана Живковић каже да је њеним колегама од велике користи Саша Кадрић, асистент који зна ромски језик, али он не може свуда да стигне.

– Трчим од једног до другог одељења, највише се ангажујем око петог и првог разреда. Пре неки дан учитељ тражи од ђака да покаже нешто на табли. Он ћути, не због тога што не зна одговор, него му је била непозната српска реч „покажи“ – прича Кадрић.

ЗАЈЕДНО ЈЕ ЛЕПШЕ

ОД укупно 24 одељења у 11 су само ученици Роми, који нису у прилици да прихвате и друге моделе понашања осим оних из своје националне заједнице. У вишим разредима, где су одељења мешовита, деца се друже и играју заједно. Уосталом, ученици различите националности остају у контакту и после завршене основне школе.

Због свега тога учитељи, ради лакше комуникације, сада уче ромски од својих ђака. Још га не говоре, али разумеју велики број ромских речи.

– Проблем је у томе, што деца искључиво бораве у ромском насељу и немају комуникацију са српском децом, а ни у нашој школи немају прилику да се друже са вршњацима из српске заједнице – прича учитељица Живковић.

За све мањи број ученика српске националности директор школе, Горан Филиповић, криви државу која је пре неколико година дозволила да родитељи бирају школу у коју ће уписати своје дете.

– Дешава се, на пример, да деца која станују у близини нашег школског дворишта, одлазе у школе које су удаљене и по читав километар. Родитељи првака не питају који ће учитељ учити њихову децу, него колико ће бити ромске деце у одељењу – истиче Филиповић.

Он наглашава да у школи чине све како би привукли и српске ђаке, али им то не полази за руком.

Д. И. М