Богољуб Лазаревић

Да ли се у позадини нове систематизације Министарства просвете крије спорна реформа гимназија или политичка кадровска комбинаторика

Према најновијој систематизацији радних места у Министарству просвете у науке, више нема Сектора за средње образовање на чијем је челу дуги низ година био Богољуб Лазаревић. Реорганизацију највише просветне власти у земљи су „преживели” Сектор за предшколско и основно образовање и васпитање и Сектор за високо образовање, док ће средње школе убудуће бити у оквиру највећег – Сектора за школске управе, стручнопедагошки надзор и средње образовање и васпитање.

У стручној јавности овај потез није наишао на одобравање, а као незванични разлог, с једне стране, наводи се реформа гимназија која је била најављена за ову јесен, па после велике буре у јавности ипак одложена, али и политичка кадровска комбинаторика, с друге.

Наш саговорник, који је инсистирао на анонимности, а који је добро упознат са ситуацијом у министарству, каже да је потпуно невероватно да је сектор који постоји од 1952. године и у који је Европа у протеклој деценији уложила око 30 милиона евра, девалвиран на ниво одељења.

– Повод за нову систематизацију било је спајање Министарства науке са Министарством просвете. У министарству ће сада бити 392 запослена, од којих чак 202 у само једном сектору – за школске управе, надзор и средње образовање. Унутар тога Одељење за средње образовање има само 15 запослених. Још једна од нелогичности јесте то што ће сада постојати два сектора која се баве међународним пословима и пројектима, или то што Секретаријат има 51 запосленог, Кабинет више од 40, док ће се основним, средњим и високим образовањембавити свега 37 људи – наводи наш саговорник.

Он такође додаје да ће за готово 20 приватних и државних универзитета бити задужено само 10 људи у Сектору за високо образовање, иако је познато какви све послови предстоје управо у овој области.

Коментар на укидање Сектора за средње образовање потражили смо и у Министарству просвете. Одговорено нам једа је њихово унутрашње уређење дефинисано у складу са Уредбом о начелима за унутрашње уређење и систематизацију радних места у министарствима, посебним организацијама и службама владе и да је на Правилник у унутрашњем уређењу и систематизацији радних места сагласност дала Влада Републике Србије.

– Новом систематизацијом број сектора смањен је за два у односу на претходну – један сектор је мање у делокругу министарства који се односи на науку и један мање из делокруга који се односи на просвету – навели су у Секретаријату Министарства просвете у писаном одговору достављеном редакцији „Политике”.

Некадашњи министар просвете др Гашо Кнежевић каже да не види логику за такав потез, осим да је овде у питању персонално, а не садржинско решење.

– Да су укинути и сектори за основно и високо образовање, односно преименовани, ја бих то разумео. Овако, то указује на потребу актуелне номенклатуре да прибегне једном решењу како би контролисала средње образовање. Такође, чини се да је у оваквој структури министарства сектор за надзор доминантан, он је и највећи, иако надзор треба да буде пратећа делатност образовања, а не основна. А када имате надзор, нема ни говора о било каквој промени образовања – коментарише Кнежевић.

Он скреће пажњу и на чињеницу да је новом систематизацијом смањен број запослених у Сектору за високо образовање, што, по његовом мишљењу, такође „указује да ће доћи до губитка контроле и над овом облашћу”.

Драган Матијевић,нови председник Уније синдиката просветних радника Србије,каже да је укидање овог сектора само административна одлука и да неће имати никаквог ефекта на образовање, „којим се просветне власти и иначе не баве”.

– И нас је ова вест изненадила, јер смо Лазаревића сматрали једним од најрепрезентативнијих представника Министарства просвете. Он је имао коректан однос са синдикатом, пружао подршку за неке наше идеје и ставове, међутим, сви су они део политичке игре и он је на то пристао када је одустао од тога да му упориште буде струка, пошто је професор историје – каже Матијевић.

С. Г.

„Политика“