Zabrana-batinjanja.jpg

Родитељи у Србији више неће моћи да туку своју децу, јер Преднацрт Грађанског законика Србије предвиђа забрану физичког кажњавања. Комисија је том одредбом желела да промовише нове стандарде понашања у породици где ће свако насиље бити потпуно елиминисано.

Преднацрт Грађанског законика Србије предвиђа забрану физичког кажњавања деце, тако да родитељи у Србији убудуће неће моћи да бију своју децу, уз стари мото „батина је из раја изашла“.

„Обавеза забране физичког кажњавања детета, пре свега, произлази из обавезе Србије преузете ратификовањем Конвенције УН о правима детета, која изричито предвиђа да је свака држава потписница дужна да предузме све мере да заштити дете од свих облика физичког насиља“, рекла је чланица радне групе за израду новог Грађанског законика (ГЗ) Олга Цвејић Јанчић.

„Наш садашњи Породични закон већ предвиђа да родитељи не смеју подвргавати дете понижавајућим поступцима и казнама које вређају људско достојанство детета, као и да су дужни да га штите од таквих поступака других лица“, подсетила је Јанчићева.

С обзиром на то да је у нашем друштву степен толеранције насиља врло висок, писци Преднацрта законика сматрали су да треба изричито предвидети забрану физичког кажњавања деце, „јер би некоме могло да се учини да батине нису понижавајуће за дете и да се тиме не вређа његово људско достојанство“.

Комисија је том одредбом желела да промовише нове стандарде понашања у породици и узајамних односа чланова породице, затим стандарде међусобног поштовања где ће свако насиље бити потпуно елиминисано и где ће дете у породици бити васпитавано тако да насиље не треба ни толерисати нити чинити, објаснила је Јанчићева.

„Желимо да деца у својим породицама убудуће не налазе узор вршења или одобравања насиља. Забрана физичког кажњавања детета је изузетно важна, поготово јер је последњих деценија у нашој земљи насиља било превише и што заиста треба окренути нови, мирољубивији лист у васпитању и подизању деце“, нагласила је Јанчићева.

Физичко кажњавање деце није допуштено у Аустрији, Хрватској, Бугарској, Румунији, Мађарској, Немачкој, Шпанији, Португалији.

Преднацрт ГЗ прва фаза у припреми законика, након које следи нацрт па тек онда предлог закона који иде у скупштину на усвајање. Јавна расправа о породичном делу Преднацрта ГЗ траје до краја 2011. године, до када би требало да буду прикупљена сва мишљења, предлози, сугестије и коментари а потом приступило даљем раду.

РТС