ЗАШТО МИНИСТАР ЋУТИ

///ЗАШТО МИНИСТАР ЋУТИ

Непоколебљива вера у себе и истраживачка анализа су предуслов и претпоставка постављања сваког циља и његове реализације, а његова реализација је успех. Наш циљ је бољи материјални положај запослених у образовању Србије. Суштина ових претпоставки и предуслова представља спознаја самог себе, тј. Синдиката, ГСПРС „Независност“ и  синдикалног, политичког и економског окружења, кроз наочаре мултидимензионалности. Страх од неуспеха је главни разлог  неуспевања на синдикалној сцени Србије, а да би се тај страх превазишао потребно је употребити интелектуалну димензију (истину), естетску димензију (лепоту), морални (доброту) и духовну димензију (нада).

Успех синдиката на синдикалној сцени ће се поправити или променити оног момента када и сами синдикати постану бољи. Само синдикални лидери заједно са својим чланством треба да схвате и да то примењују у раду и функционисању синдиката на синдикалној сцени, те тако неће рушити синдикат као институцију залажући се за: ставове Владе као за своје, постављање директора по школама у Србији, заштиту своје лидерске позиције, али не и интерес чланства, за организацију штрајка после усвајања буџета итд. Сви они заједно не схватају да је цена успеха жртвовање, а да је највећи непријатељ будућег успеха данашњи квази успех. Неће синдикатима на синдикалној сцени Србије помоћи никакав савет о успеху ако не поставимо краткорочне и дугорочне циљеве сви заједно и не кренемо да деламо да би их остварили.

            Да би успешно корачали морамо имати јасну визију циља који се може темељити на постизању минималне заједничке платформе уз поштовање особености сваког од актера у овом систему, на синдикалној сцени Србије. Према томе репрезентативни синдикати морају поставити себи заједнички циљ у чије постигнуће ће веровати, морају све снаге и способности фокусирати на његову реализацију, сви чланови синдиката се морају емоционално везати за постизање циља и бити решени и одлучни у реализацији. Сви заједно морамо, уз поштовање индивидуализације сваког актера уживати, јер успех је путовање од онога где смо били до онога где желимо да стигнемо, од какви смо били, тј. какви смо сада, до онога шта желимо, какве синдикате желимо на синдикалној сцени.

            Атомизација синдикалне сцене иде само на руку Влади и овако подељени синдикати нису способни ни да се сложе око минималне заједничке платформе. ГСПРС „Независност“ и ако је покушао да буде медијатор у овом комплетно риалти шоу, остао је усамљен у свом непобитном ставу да је штрајк требало организовати пре усвајања Буџета РС, а лекцију су нам одржали запослени у судству и полицији као „лошије“ синдикално организовани.

            Према томе, будућност припада онима који су у време великих промена спремни учити и радити, а они који мисле да више немају шта да науче, остаће затечени у свету који више не постоји. Тајна успеха не постоји, успех је доступан свима.

Драге колеге просветни радници морате схватити да је само један кутак свемира који сигурно можемо поправити, а то смо ми сами. Овакво схватање ће помоћи не само вама него и ГСПРС „Независност“, јер ће имати чланство и запослене који ће се борити за своје циљеве за свој бољи материјални и социјални положај, јер нема напретка без образовања, као ни без успостављања равнотеже између рада и капитала, тј. без развоја социјалне димензије. Квалитетно образовање и социјална димензија су кључ успеха. Као што видите креатори у овој земљии покушавају да нас изопште као актере и да нас сведу на пуке извршиоце. Не дозволимо им јер у систему обазовања је запослено скоро 150 хиљада, преузмимо иницијативу, не будимо посматрачи, не будимо проблем него будимо решење економских проблема Србије. Пробудимо се!

            Зато и Министар Ћути, јер је свестан поделе која постоји на синдикалној сцени, јер креатори су све планирали и смислили. ГСПРС „Независност“ ће покушати да окупи остале синидкате око Платформе за деловање и у сарадњи са њима да крене у реализацију исте. Свесни смо да смо много у заоостатку, али за то треба да брину они који су донели одлуку супротно интересима запослених у образовању да штрајкују „про форме“ после усвајања Буџета РС. Питам се, а питам и све запослене докле ће бити изложени вештом манипулисању када су у питању њихови интереси.

 

 

2010-12-16T08:21:09+01:0016.12. 2010.|Актуелно|