Н1: Младен Саватовић
Одлуком Комисије Завода за унапређивање образовања и васпитања збирка Десанке Максимовић „Тражим помиловање“ и избор њене поезије избачени су из програма за гимназијалце. На тај потез реаговала је задужбина која носи име чувене књижевнице, али и велики број писаца, критичара и просветних радника. И док министар просвете тврди да ништа није коначно, струка каже – уведене су промене зарад промена, што је уједно најдубљи удар у историју културе и идентитета.
Ученици који ове године уписују трећи и четврти разред гимназије, можда се неће у школи упознати са чувеном збирком „Тражим помиловање“ и поезијом Десанке Максимовић, јер су креатори школског програма нови план, кажу, морали да ускладе са бројем часова и савременим концептом наставе.
„С обзиром на то да се у четвртом разреду обрађују канонска дела српске и светске книжевности, били смо принуђени да понешто из програма одстранимо. Узели смо у обзир чињеницу да је Десанка Максимовић веома присутна у основној школи, а да нека дела једноставно не могу бити пријемчива за основце“, навела је Дејана Милијић Субић, координатор Комисије за српски језик и књижевност.
Такође, у досадашњем програму није било места за књижевнике попут Борислава Пекића, па је „неправда“ преправљена, додају у Комисији. Управница задужбине велике српске песникиње такав потез види као „културоцид“.
„То је један злочин против историје књижевности, једно апсолутно прекрајање историје српске књижевности и основних вредности које су несумњиве и доказане“, каже Светлана Шеатовић из Задужбине „Десанке Максимовић“.
После побуне јавности Комисија је предложила да се збирка пребаци у први разред, јер „се ванвременост Десанке Максимовић не уклапа у поетичке оквире епохе, те постоји бојазан да би и ученици погрешили у вредновању њене поезије“. Удружење књижевника Србије на то гледа као на увреду за ученике и наставнике и тражи одговорност.
„‘Тражим помиловање’ је међу најбољим песничким књигама на српском језику, а теме су и модерне и универзалне – свевремене у актуелности и ванвремене у трајању, али чини се да смета што се у њима пева језиком српског народа и о његовој историји у потпуно савременом кључу који смета само онима којима је циљ гушење српског идентитета и књижевног наслеђа“, кажу у Удружењу књижевника Србије.
Како се дошло до закључка да ће прваци боље разумети значај дела Десанке Максимовић од старијих гимназијалаца? Професорка српског језика и књижевности Весна Војводић сматра да је то бесмислено, као и оцена да је збирци „Тражим помиловање“ место у одјеку књижевне епохе средњег века.
„Десанка Максимовић је само инспирисана ‘Душановим закоником’, који је правни акт и уопште овде није реч о некаквом дијалогу епоха, него је то чини ми се још један ружан и сраман чин којим људи покушавају да заташкају нешто за шта заиста немају ваљано оправдање нити образложење“, изјавила је Весна Војводић из Синдиката просветних радника „Независност“.
Према писању листа „Данас“, Национални просветни савет изјашњавао се о новом програму још прошле године и никаквих примедби на то што су изостављена дела познате песникиње није било. У Савету објашњавају да су пред собом имали обиман документ од хиљаду страна и да је направљен случајан пропуст.
„Сматрам да је најчеститије, уколико им није дат разуман рок да погледају, да проуче тај материјал и да се одлуче да ли ће за њега гласати или против њега, да онда се јаве и кажу на таквој седници да одбијају да буду само пуки послушници“, каже Војводић.
А да примири страсти јавио се министар просвете Младен Шарчевић који тврди – одлука није коначна. Међутим, није био доступан да разјасни како то мисли, када су Програми за трећи и четврти разред гимназије, преноси такође „Данас“, у којима нема дела Десанке Максимовић, већ објављени у Просветном гласнику 2. јуна, а правилник у коме се налазе је потписао управо он.
