„ЛОВ НА НАСТАВНИЧКЕ ВЕШТИЦЕ“: ЗАШТО ЈЕ НОВИ ПРАВИЛНИК О ОЦЕЊИВАЊУ ИЗАЗВАО РЕВОЛТ МЕЂУ ПРОСВЕТАРИМА

НИН Сара Новаков

Нови правилник о оцењивању ученика, који је подразумева да половина родитеља ученика у одељењу може да покрене процедуру процене рада наставника, је „могућност организоване хајке на поједине наставнике, док ће индивидуални проблеми ученика остати нерешени“, оценио је Актив педагога и психолога запослених у школама.
Ова одредба, која омогућава родитељима да затраже проверу ако сматрају да „одређени наставник наставу и друге облике образовно-васпитног рада, вредновање, праћење, проверавање и оцењивање ученика не спроводи у складу са законом и правилником“, изазвала је велико незадовољство међу просветним радницима. Толико да су многи овакав потез Министарства просвете назвали понижавањем, деградирањем и у знак протеста почели да позивају да „родитељи оцењују ђаке и прегледају контролне“. Наиме, у другој одредби истог правилника предвиђено је и да се кратки петнаестоминутни тестови, уколико више од половине ученика на њима добије јединицу, свима који нису добили задовољавајућу оцену они пониште. И не само њима, већ би у том случају и други незадовољним оценом била остављена могућност да је пониште.

„Све је урађено да наставник буде доведен на стуб срама“
Јасминка Марић из гранског синдиката просвете УГС Независност, каже за НИН да ће овакав вид евалуације наставника послужити као средство за непоштовање или за угрожавање њиховог статуса.

„То што је родитељима, који можда нису довољно стручни у образовном делу, дато право да уложе приговор, може да представља велики проблем код оцењивања. Могуће је да родитељи не поседују довољно знања и разумевања о образовном садржају неке оцене или како се она даје, па затраже да се она обори, али и да на тај начин изразе незадовољство или критику. У таквим ситуацијама овакав процес би заиста могао да се посматра као лов на вештице“, каже Јасминка Марић.

Она додаје да и са досадашњим прописима родитељи имају могућност да све потребне информације добију у школи.

„Све ово је урађено како би наставник био доведен на стуб срама. Просто могу да се провлаче жеље пар родитеља, да то поприми и већи опсег, да ли је у питању политички, да ли лоша намера. Не видимо ништа добро у свему томе“, наводи она.
Марић објашњава да је тај лов на наставничке вештице заправо у циљу како би „неко био крив“.
Нереалне амбиције родитеља
„Имамо доста амбициозне родитеље који би желели да њихове дете буде свемогуће. Да досеже можда све њихове неостварене снове, жеље и да их родитељи остваре преко деце. Међутим могућности деце нису увек такве да могу да досегну до жеље родитеља“, каже Марић.
Она истиче да живимо у „времену тоталног суноврата“ и то целог друштва.
„Родитељи просто немају довољно времена за своју децу, немају времена да се баве образовањем, васпитањем. Школа, колико је у могућности, покушава да делује на то. Међутим, јурњава за новцем, за неким другим вредностима, не дозвољава да се створи ближа веза између родитеља и деце у мери у којој би то требало. И у том контексту је најлакше окривити другога“, каже Марић и указује да је тај други – наставник, „први који је одговоран“.
„Родитељи тако покушавају да оправдају своју кривицу, јер ако ученик види да се родитељ труди, да критикује наставника, да може да му на неки начин и стави до знања да према његовом детету не сме да се тако понаша, дете то све мери, прати. Какво друштво ми онда стварамо, ако јавно пред дететом коментаришемо шта радимо, како радимо, како се опходимо према наставнику, заиста један суноврат образовања“, објашњава Марић.
Могућност организоване хајке
Независни синдикат просветних радника Србије (НСПРС) затражио је да се нови Правилник о оцењивању у основној школи стави ван снаге у делу који предвиђа да је за подношење пријаве против наставника потребна сагласност више од половине родитеља једног одељења.

„Такав правилник дестимулише родитеље да евентуалне проблеме решавају путем комуникације с наставницима и упућује их на прављење групе за притисак на наставно особље. У пракси то значи могућност организоване хајке на поједине наставнике, док ће индивидуални проблеми ученика остати нерешени. Објективно постојање и величину проблема у наставном процесу не одређује број незадовољних родитеља па то не може бити ни критеријум за покретање поступка утврђивања евентуалне одговорности наставника“, саопштено је из НСПРС.

Са друге стране, министарка просвете Славица Ђукић Дејановић рекла је да нови правилник није „никаква казна за наставнике“ и објаснила да је он донет у склопу усклађивања са изменама Закона о основама система образовања и васпитања из новембра.

„Заједништво родитеља и наставника је тенденција која треба да буде схваћена као добронамерна“, рекла је она гостујући на Блиц ТВ

Када је у питању могућност да 50 одсто родитеља једног одељења тражи преиспитавње рада наставника, Ђукић-Дејановић каже да је то у циљу „избегавања индивидуалних комуникација незадовољних родитеља“ са просветним радницима.
„Овим подзаконским актом смо направили једну процедуру како се поступа у том случају. Родитељи се у писаној форми обраћају одељењском старешини. Одељењски старешина захтев родитеља прослеђује стручном већу које чине наставници из одређене области. Стручно веће се изјашњава да ли је по њиховој оцени тај захтев родитеља основан или неоснован и оног момента кад добије тај захтев, обавештава остале родитеље, децу, пре свега директора и доноси свој став о предлогу родитеља“, објаснила је министарка.
Она каже да тај став може бити позитиван или негативан у односу на захтев родитеља, на основу чега се процењује да ли је потребно предузети даље кораке. Ђукић-Дејановић сматра да у оваквој одредби и процедури нема ништа понижавајуће и увредљиво за просветне раднике, како мисле многи просветари, нити се ради о додатном притиску.
Из Министарства наводе и да су подзаконска акта израђена у сталним консултацијама и сарадњи са надлежним институцијама и представницима школа, заједница школа, свих репрезентативних синдиката просветних радника, као и струковних удружења, који доставили своје предлоге.
Александар Марков из Форума београдских гимназија, наводи за НИН да је нови правилник унеколико у колизији са Законом о основама система образовања и васпитања.
„Законом је предвиђено да сваки родитељ има могућност жалбе, уколико је незадовољан добијеном оценом“, каже он и додаје да је нејасна идеја у правилнику која се тиче права на жалбу половине родитеља у одељењу на рад наставника.
„Ако пођемо од мишљења да су у Министарству просвете имали добру намеру да процедурално ово реше, требало је прво мењати Закон“, тврди Марков.
Намере и злоупотребе
Он мисли да се сваки правилник може злоупотребити, па и одредбе овог правилника, иако се може сматрати да није била намера да се врши притисак на наставнике.
„Ако бисмо пошли од идеалне претпоставке да неће бити злоупотреба, потребно је више од половине родитеља да се жале или бар половина – дакле није један родитељ, није нешто што би требало да буде субјективно већ нешто што би требало да буде објективно и да су онда родитељи ти који треба да ставе свој потпис, па ће можда ставити прст на чело и питати се какво је стање са оцењивањем заиста“, каже Марков. Он додаје и да је на директору и стручним људима из школе да процене рад наставника на основу жалбе родитеља.
„Међутим, како код нас ништа није идеално, склонији сам да мислим да ће долазити до злоупотреба и оне су могуће са више страна. Увек постоји могућност да се родитељи побуне против неког наставника и да покушају да га склоне. Имали смо такву ситуацију у Шестој београдској гимназији – побунили су се, ставили потписе, па после нису баш били сигурни да је све било тако како је писало у пријави“, објашњава Марков.
Александар Марков из Форума београдских гимназија, наводи за НИН да је нови правилник унеколико у колизији са Законом о основама система образовања и васпитања.
„Законом је предвиђено да сваки родитељ има могућност жалбе, уколико је незадовољан добијеном оценом“, каже он и додаје да је нејасна идеја у правилнику која се тиче права на жалбу половине родитеља у одељењу на рад наставника.
„Ако пођемо од мишљења да су у Министарству просвете имали добру намеру да процедурално ово реше, требало је прво мењати Закон“, тврди Марков.
Намере и злоупотребе
Он мисли да се сваки правилник може злоупотребити, па и одредбе овог правилника, иако се може сматрати да није била намера да се врши притисак на наставнике.
„Ако бисмо пошли од идеалне претпоставке да неће бити злоупотреба, потребно је више од половине родитеља да се жале или бар половина – дакле није један родитељ, није нешто што би требало да буде субјективно већ нешто што би требало да буде објективно и да су онда родитељи ти који треба да ставе свој потпис, па ће можда ставити прст на чело и питати се какво је стање са оцењивањем заиста“, каже Марков. Он додаје и да је на директору и стручним људима из школе да процене рад наставника на основу жалбе родитеља.
„Међутим, како код нас ништа није идеално, склонији сам да мислим да ће долазити до злоупотреба и оне су могуће са више страна. Увек постоји могућност да се родитељи побуне против неког наставника и да покушају да га склоне. Имали смо такву ситуацију у Шестој београдској гимназији – побунили су се, ставили потписе, па после нису баш били сигурни да је све било тако како је писало у пријави“, објашњава Марков.