У организацији Форума београдских гимназија у Прес центру у Београду одржан је Округли сто „ Гимназија за 21. век “
Циљ Округлог стола био је да се шира стручна јавност упозна са реформом гимназије коју спроводи Министарство просвете, науке и технолошког развоја. Апсурдно је да је управо тој стручној јвности овако значајна иницијатива Министарства у највећој мери непозната и нејасна. Питање транспарентности од стране Министарства у спровођењу овог реформског процеса намеће се у самој немогућности да они који су непосредно заинтересовани и који ту реформу треба да изведу (факултети, школе, наставници..) учествују у одлучивању о њој. Професори гимназија, синдикати просвете, присутни на Округлом столу и позвани као посебно заинтересовани, нису били у прилици да разумеју шта је циљ и модел новог образовања. Министар просвете Младен Шарчевић који је позван али нажалост спречен да присуствује овом Округлом столу, сигурно је најрелевантнији саговорник на ову тему (ни други представници Министарства нису били у прилици да дођу).
Други учесници Округлог стола, др А. Бауцал, др С. Антонић, др О. Тошковић са Филозофског факултета Универзитета у Београду, др М. Зукорлић, председник скупштинског Одбора за образовање, науку, технолошки развој и информатичко друштво и др Б. Ристић, члан Националног просветног савета испред Удружења послодаваца Србије, у недостатку информација и више сазнања, такође, нису успели да разјасне и одговоре на теме Округлог стола о новинама у гимназијском образовању: концепту опште матуре засноване на исходима учења и стандардима постигнућа у контексту факултетског образовања и интереса факултета. Или, у којој мери предвиђени изборни програми стварно реформишу гимназију? Какво је то ново гимназијско образовање које ће бити боља претпоставка даљем образовању?
Претпоставке изводљивости реформе као што су правна регулатива, финансијски ресурси, временска ограничења, остале су као произвољан доживљај. Нове разговоре, са више сазнања о овим темама, Форум је најавио што пре. Свакако је симптоматично у погледу карактера, смисла или неког циља овог покушаја реформе гимназијског образовања, а имајући у виду актуелниу Стратегију образовања, то да је управо члан Националног просветног савета испред удружења послодаваца Србије г. Б.Ристић био најкреативнији у одговорима а и најбоље информисан.
Извесно је, и јединствено је мишљење свих да гимназије у нашем образовном систему, култури и друштву уопште, имају велики значај и важно место, као и то да је реформа гимназије нужна.
Љ. Кузмановић
