1. Начелне примедбе на текст Нацрта закона о запосленима у јавним службама

Нацрт закона о запосленима у јавним службама суспендује бројна права која су запослени у установама образовања и васпитања у дугогодишњој борби остварили. Јавност подсећамо да смо још 25. маја званично тражили изузимање просвете из овог Закона, а три месеца касније такав захтев показао се као једино оправдано и могуће решење за опстанак наше професије. Очекујемо да се по овом питању јавно огласе и запослени у другим јавним службама на које се Закон односи, али смо чврсто на становишту да је за просвету немогуће било каквим козметичким интервенцијама учинити овакву регулативу прихватљивом и подстицајном за унапређење образовног система.

2. Примедбе у појединостима (наводе се примедбе на конкретне чланове Нацрта закона о запосленима у јавним службама, а измене и допуне се достављају у форми одредаба, нпр. „Члан … Закона мења се и гласи: „…“ или У члану …, после става… додаје се став … који гласи „…“ и сл)

Чланови од 37 – 49, који се односе на начин попуњавања радних места и поближе дефинишу преузимање и премештај, за нас су неприхватљиви. Неопходно је предвидети посебан члан или уденути у члан 49 следеће: ,,Изузетно од чл. 37-49 начин попуњавања радних места спроводи се у складу са законом којим се уређује рад те конкретне јавне службе.“
У члану 100 треба да стоји: ,,Изузетно од чл. 95-99 овог Закона, вредновање резултата рада запослених у научним звањима и образовно-васпитним установама остварује се у складу са прописима којима се уређује рад те конкретне јавне службе.“
У члану 123 треба додати под II ,,у области здравства и образовања за рад недељом – 20% од основне плате за сваки сат рада недељом.“ Под III додати: 3) наставнику који изводи наставу са више од четири програма у току школске године – 4%.
Из члана 128 треба избрисати: ,,високообразовној и научној установи и установи културе, односно другој установи“, тако да гласи: ,,Запосленом у јавним службама које поред средстава за плате, које обезбеђује оснивач или које се обезбеђују из средстава доприноса за обавезно социјално осигурање, остварује и сопствене приходе у складу са законом, може да се увећава основна плата сразмерно учешћу трошкова рада запосленог у стицању сопствених прихода.“

3. Образложење предлога за унапређење Нацрта закона о запосленима у јавним службама
Преузимање у образовно-васпитним установама разрадили смо детаљно у оквиру ЗОСОВ-а, с обзиром да годинама спроводимо рационализацију и имамо листе запослених за чијим радом је делчимично или у потпуности престала потреба. Апсолутно је неприхватљиво предвиђено решење попуњавања радних места у просвети трајним или привременим премештајем запослених из других јавних служби (са задржавањем постојећих, већих плата). Више је него очигледно да оваква регулатива ствара мноштво могућности за злоупотребу положаја и политизацију запослених.
Спроводи се дискриминација према запосленима у установама образовања у односу на друге којима се признаје увећана плата због посебних услова рада.

Игра синонима радни учинак и резултати рада неће објаснити како је могуће вредновати рад предане васпитачице, која се у препуној групи бори да од малишана обликује будуће добре људе. Која је мерна јединица посвећености учитеља који пркоси ријалити-стварности и успева да усади у своје ученике етичке вредности? Колико вреди ентузијазам професора чија предавања надахну младог човека да свој професионални живот посвети једној науци, уметности или струци? Хоће ли број слабих оцена постати значајан елемент вредновања нашег рада у околностима у којима се ученици понекад воде примерима из јавног живота: без знања до дипломе? Како измерити узалудан труд просветних радника да постигну жељене резултате код ученика који су донели одлуку да не уче? Зашто нам надлежни у министарствима јавно не објасне шта су очекивани, стандардни резулати рада у просвети?