ЗА КОГА ЈЕ ОБАВЕЗНА ОЦЕНА СА УСМЕНОГ?

///ЗА КОГА ЈЕ ОБАВЕЗНА ОЦЕНА СА УСМЕНОГ?

За кога је обавезна оцена са усменог

Лист „ДАНАС“: Весна Андрић

Наставници који предају предмете са недељним фондом од четири часа морају да током другог полугодишта ученицима дају најмање једну оцену из усменог испитивања.

Што се тиче предмета чији је недељни фонд мањи од четири часа, за њих поменута одредба није обавезујућа.

То је Данасу незванично потврђено у Министарству просвете, после инсистирања да појасне део из дописа упућеног основним и средњих школама, који је изазвао буру међу просветним радницима.

Саговорника о овој теми нисмо добили.

Оно што је наставницима непрецизно и нејасно, за надлежне је врло јасно написано. Али да проблема у пракси с разумевањем дописа који излазе из Министарства просвете има, сведочи и то што смо претходних неколико дана разговарали са више директора школа, секретара, учитеља и наставника, правном службом поједних синдиката.

И свако од њих поменути допис, не само да је различито разумео, већ су нам указали на очигледне пропусте и нелогичности.

Неки тумаче да наставник који предаје предмет са недељним фондом од четири часа није дужан да упише бар једну оцену са усменог јер у допису не пише „мора“ већ „треба“; други указују да нигде није експлицитно наглашено на који се период односи, па верују да се мисли на целу школску годину.

Било је и дилема зашто се одредба из Правилника о оцењивању у основном образовању да се у току полугодишта мора дати најмање једна оцена усменим испитивањем постигнућа, сада односи само на предмете с недељним фондом од четири часа.

Наставници су бесни што је овај допис упућен школама тек пре неколико дана, јер се многи управо спремају да почну са закључивањем оцена, а током наставе на даљину су комуницирали са својим ђацима искључиво писаним путем.

Многи нису стигли од почетка другог полугодишта до увођења ванредног стања да упишу свим ђацима бар по једну оцену, а међу наставницима који су успели, има и оних који су те оцене дали на писменим проверама знања.

Александар Марков, председник Форума београдских гимназија, сматра да је поменути допис Министарства у супротности са измењеним Правилником о оцењивању, јер у њему није дефинисан број оцена који се може дати током периода наставе на даљину, нити је прописан начин на који оне треба да буду дате.

Марков каже да се тиме излази из оквира онога што је предвиђено изменом Правилника и додаје да наставници могу да се позову на чињеницу да „допис није јачи од правилника“.

Он напомиње и да се у Правилнику о оцењивању у средњим школама нигде не помиње обавеза да бар једна оцена мора бити са усменог, па је и Маркову и његовим колегама нејасно зашто је средњим школама упућен такав налог.

Због тога се у име Форума београдских гимназија обратио Министарству за додатно тумачење.

– Чак и да наставници желе да се придржавају онога што је Министарство тражило, питање је како обезбедити да сви ученици имају камеру или да хоће да је укључе да би одговарали.

Већ постоји проблем како технички и у кратком времену организовати матурске испите у средњим школама, а уз поправљање оцена сада треба позивати ђаке и на усмено испитивање – истиче Марков.

Весна Војводић Митровић, из Гранског синдиката просветних радника Србије „Независност“, указује да ће због техничких ограничења неки наставници морати у јуну да позивају ученике да дођу у школу да усмено одговарају, што отвара проблем како испоштовати препоруке струке о окупљању у затвореним просторима.

Наша саговорница, која је професорка српског језика и књижевности, пита се зашто је неопходно да њене колеге из гимназија, у којима је српски заступљен са четири часа недељно, усмено испитују ђаке, а она, која ради у средњој стручној школи и има фонд од три часа, то не треба да ради.

Пита се и ко ће да проверава да ли су сви наставници испоштовали допис Министарства и дали сваком ученику бар по једну оцену са усменог.

На наш коментар да ће многи то фингирати она колегама поручује да то не раде.

– Ја то не бих радила и никоме не препоручујем јер је крајње време да се Министарство суочи са реалношћу и да се заиста види колико наставника располаже техничким условима да може да испуни њихове замисли.

Зашто да им идемо наруку да у некој будућој статистици напишу да је толики и толики број наставника то могао да изведе – каже Војводић Митровић.

Она напомиње да се најновијим дописом доводи у питање валидност оцена изведених на основу писаних радова и да су, после много читања задатака и праћења и процењивања активности путем писане комуникације са ученицима, наставници сада доведени у ситуацију да промишљају да ли им је најелегантније да преименују оцену и скрате и себи и својим ђацима муке.

– То је непотребно и нечасно, али не говорим о односу према колегама већ је то ружан однос према запосленима који су сада доведени у ситуацију да бирају између поступка који не одговара чињеничном стању и поступка који би могао да им изазове читав низ проблема – каже Војводић Митровић.

Телефон као веб алат

Иако је Министарство навело да се за усмено испитивање ученика користи неки од веб алата који су се у претходном периоду показали погодни за овај тип часа, неки најављују да ће децу позвати телефоном и пропитивати их. То је и до сада био чест начин усмене комуникације, посебно учитеља са својим ђацима.

2020-05-17T19:20:08+02:0017.05. 2020.|Актуелно, Новости|