САСТАНАК ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ ШУ БЕОГРАД
У Дому ученика средњих школа „Патријарх Павле“ 20.04.2024.године (са повереништвом кога представља Главна повереница Ана Хрњак) одржан је састанак повереника ШУ Београд.
У конструктивном и критичном тону анализиране су прошлогодишње активности ГСПРС и УГС НЕЗАВИСНОСТ. Достављени су предлози (о којима ће се одлучивати на вишим органима ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ), на који начин би се унапредио матријални положај и спречило угрожавање угледа, части и достојанства запослених у образовним установама.
Присутни су исказали нескривено задовољство реализацијом Семинара „Како до борбеног синдиката?“, у организацији Радничког гласа. Едукатори: С. Атанасовски и М. Меденица су кроз савете и радионице указали на концепте који воде успешним акцијама.
Истичемо само неке:
- Разговори на радном месту граде синдикат: они морају да граде односе поверења и да буду место преузимања одговорности!
- Наши циљеви нас вуку напред: дефинишимо их тако да артикулишу незадовољство, јачају нас и граде синдикат!
Спремамо се за наредне успешне акције!
Ружица Тодић Брдарић, потпредседница
ВЕЛИКА ПЉАЧКА ПРОСВЕТАРА: ДРЖАВА ПОНИЖАВА ОНЕ КОЈИ НАМ УЧЕ ДЕЦУ
Извор: НИН
Професорска колонија, делић Београда омеђен улицама Цвијићевом, Чарлија Чаплина и Здравка Челара – један од најлепших за живот у центру града – састоји се највећим делом од кућа чија појединачна вредност није мања од пола милиона евра. Име је добила по томе што су се у том крају кућили угледни српски професори, наставници и учитељи, а нашао би се ту и покоји лекарски дом. Да би данас наставник са факултетским образовањем купио кућу у Колонији, требало би да ради 64 године. Да не једе, нити да има било какве друге трошкове, наравно.
Овај податак најбоље говори о томе у какво је стање држава довела просвету. Најгоре од свега је што тренд пада плата просветних радника у односу на просечну плату у Србији траје већ годинама, а у односу на просечну плату у јавном сектору нема смисла уопште говорити.
Просветари су 2023. годину завршили с просеком од 76.062 динара, што је безмало 10.000 динара мање од републичког просека који износи 86.007 динара. Разлика је 2019. године била 703 динара, годину дана касније 978, 2021. године 3.814 динара, 2022. године 8.539, да би прошле године скочила на 9.945 динара. Веома лош тренд за оне који нам уче и васпитавају децу је очигледан и јасно показује да је образовање запостављено. Ако се све ово зна, не чуди чињеница да се број бруцоша на наставничким смеровима на Математичком и Физичком факултету једва броји прстима две руке, што ће за директан резултат имати да већ за неколико година овим предметима неће имати ко да нам учи децу. А даље је пут познат, када нема довољно возача аутобуса, медицинских сестара или чистача, ту су људи из Индије и Непала, држава које се налазе на четвртом и петом месту оних чијим је грађанима Србија прошле године издала највише радних дозвола. Тако ће бити и у образовању.
