Правна питања и одговори

Осмаке у Србији у јуну очекује полагање мале матуре и то једно од најтежих до сада јер ће имати чак 75 одсто непознатих задатака из српског језика и књижевности, матерњег језика и из математике. Ђаци, због тога, морају више да уче, а приватне часове похађају чак и одликаши јер је ово, како многи мисле, досада најтежи пут до средње школе. Гостујући у јутарњем програму Радио-телевизије Војводине директор Актива основних школа Светозар Козарев је истакао да је до ове промене дошло због ситуације да су деца, практично, могла да науче напамет задатке из збирки за припрему за полагање мале матуре, што онда није давало објективну слику о нивоу знања.

Око 400 ученика од првог до осмог разреда из Бора, Зајечара и Неготина, који су се изјаснили за учење румунског језика са елементима националне културе, похађаће овај факултативни предмет до краја ове школске године.

Реч је о пилот пројекту у који ће у наредна два месеца бити укључено 13 основних школа у Зајечарском и Борском округу.

Пилот настава на румунском језику организована је у две смене сваког петка од 12 и 18 часова, а ђаци ће наставу похађати по групама.

„У Бору је овим програмом обухваћено 152 ученика од петог до осмог разреда који ће Румунски језик са елементима националне културе учити у градским основним школама“, рекла је Танјугу Светлана Модец координатор основних школа у Бору.

Према њеним речима, настава је организована тако што су сви ученици подељени у шест група, који ће пилот наставу похађати у Основним школама „Бранко Радичевић, „Вук Караџић“, „Душан Радовић“, „Свети Сава“ и „3. октобар“.

За потребе двомесечне пилот наставе ангажовано је осам професора са лиценцом, а међу њима је и Елена Кожухару, професор румунског језика из Кузина код Панчева, која ће румунски језик предавати борским школарцима.

„Пошто је реч о пилот пројекту, биће то скраћена верзија читања, писања и конверзације. У сваком случају, разменићемо културу и обичаје“, рекла је Елена Кожухару.

Почетку наставе у Основној школи „3. октобар“ у Бору присуствовао је секретар Националног савета румунске националне мањине у Србији Марчал Драган.

„То је још један доказ да се закони примењују на целој територији Републике Србије. Ово је такође и прилика да професори из Војводине успоставе контакт са професорима из источне Србије у циљу квалитетнијег образовања деце“, рекао је Драган.

РТВ

У Србији је мање од 50 одсто деце укључено у предшколско образовање – вртиће, а више од 10.000 деце чека на листама за упис, изјавио је данас министар просвете Жарко Обрадовић.

На јавном слушању у Скупштини Србије на тему „Улагање у образовање у раном детињству“, Обрадовић је рекао да је у предшколским установама у Србији „преко капацитета“ 14.664 дете.

Мада се листе чекања „полако смањују“ захваљујући изградњи нових вртића, посебно у великим градовима, потребна су решења за „проширење капацитета уз њихову бољу искоришћеност“, рекао је министар.

Мрежу у Србији чини 160 предшколских установа са 2.384 објекта, оснивачи су локалне самоуправе по принципу једна општина – једна установа, и 63 приватне предшколске установе.

Дирекорка Канцеларије Уницефа у Србији Јудита Рајхенберг рекла је да Србија има једну од најнижих стопа учествовања деце у програмима предшколског васпитања и образовања у Европи.

Рајхенберг је истакла да је улагање у рани развој деце једна од инвестиција које се највише исплате, али је указала да „предшколско образовање и васпитање мора да буде квалитетно и приступачно деци из свих друштвено економских миљеа и у свим градским срединама, без обзира на њихов развој“.

Пиртом је деци из осетљивих друштвених група неопходно посветити више пажње и подршке, јер је њихова стопа укључености у предшколско васпитање знатно нижа од деце из других социјалних група, рекла је Рајхенберг.

Александар Бауцал из Институа за психологију рекао је да Србија бира да ли жели генерације с развијеним потенцијалом или пустити да то иде спонтаним током и „шта се деси, то је то“.

„Забрињавајуће је да је обухват деце у обдаништима из најбогатијих породица 75 одсто, а из најсиромашнијих свега 22 одсто. Од четири детета из добростојеће породице, три иду у вртић, а из сиромашне породице само једно“, рекао је Бауцал.

РТВ