Prema najnovijim podacima prosvetnih vlasti, u Srbiji je od 307 obrazovanih profila aktivno 267. To znači da u školama i dalje postoji oko 40 profila za koje se svake godine raspisuje konkurs, ali se za upis prijavi jedan ili dva učenika. S druge strane, postoje i oni profili koji upisuju mnogo đaka koji su veoma atraktivni za buduće srednjoškolce, poput ekonomskih tehničara, ali za koje nema posla.

Kako uskladiti ono što privreda traži, a đaci žele, začarano je kolo iz kojeg decenijama pokušavaju da izađu prosvetne vlasti.

– U ovom trenutku možemo reći da imamo 40 profila koje neće niko da upiše, jer nisu atraktivni. Mi znamo da su oni pasivni, ali ne možemo odmah da ih ugasimo, jer ne znamo, na primer, da li će negde zatrebati rudar u podzemnoj eksploataciji. Velike razlike su i od sredine do sredine, pa je u jednoj školi popunjen smer tehničar za zaštitu životne sredine, a u drugoj školi se prijavi za upis samo jedan đak – kaže za naš list pomoćnik ministra prosvete dr Zoran Kostić, koji je na čelu Sektora za školske uprave, stručno-pedagoški nadzor i srednje obrazovanje i vaspitanje.

Zato su, objašnjava dalje, napravljena sektorska veća, koja treba da sagledaju nepotrebne profile i da predlože šta je to što treba da uđe u plan pa da se ti neaktivni profili zamene atraktivnim.

Kostić kaže da se prilikom planiranja upisa uključuju svi socijalni partneri, poput Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ), Udruženja poslodavaca, lokalne samouprave, granskih sindikata…

– Oni kažu, na primer, potreban nam je trgovac i mi dozvolimo upis 30 đaka, a prijavi se četvoro. Ili kažu – potreban je polagač obloga ili mašinbravar, a prijavi se za upis samo dvoje. Evo, kada se pogleda spisak, imamo mnogo profila u kojima se prijavio samo po jedan đak: cvećar, vrtlar, mašinski tehničar za kompjutersko konstruisanje, pekar… – navodi naš sagovornik.

On ističe da prosvetne vlasti uvek skreću pažnju kada škola napravi neku pogrešnu procenu i u tom slučaju ne dozvoljavaju da se otvori nešto novo.

– Kada krenemo na teren, imamo svu tu dokumentaciju i lepo im kažemo: prošle godine ste tražili 20 tehničara za zaštitu životne sredine, a prijavio se jedan. Nemojte to opet da tražite. Ili, zašto tražite ekonomske tehničare kada imate 300 na birou? Odgovor koji dobijamo je: bolje pismen na birou, nego nepismen, da uvek postoji mogućnost da se zaposle kod privatnika ili da nastave dalje školovanje – kaže Kostić.

U školama u kojima se nalaze neaktivni profili prema procenama ministarstva, ipak tvrde da interesovanja ima i da se uvek računa na mogućnost da privreda „proradi”.

– Interesovanje đaka je svake godine veliko, mi primamo 30 rudarskih tehničara i 60 rukovalaca mehanizacijom u površinskoj eksploataciji i uvek se popune klupe u prvom krugu – kaže Radoslav Sretković, direktor Tehničke škole „Kolubara” u Lazarevcu.

Na naše pitanje šta se događa posle školovanja, direktor priznaje da mladi čekaju na posao, puno je radnika u „Kolubari”, ali da su đaci prilikom upisa svesni i da veliki broj starijih odlazi u penziju, tako da se nadaju radnoj knjižici.

Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, na birou su sa trećim stepenom stručne spreme najbrojniji prodavci (15.160), automehaničari (13.670), prodavci robe svakodnevne potrošnje (11.272) bravari (9.425), metalostrugari (8.679) i krojači i konfekcionari (6.702). Kada je reč o četvrtom stepenu stručne spreme, na posao čeka najviše ekonomskih tehničara – 23.070, pa maturanata gimnazije (17.364) i mašinskih (10.970), poljoprivrednih (8.318), hemijsko-tehnoloških (5.557) i prehrambenih tehničara (5.342).

Tokom prethodne dve godine, najmanje potreba poslodavaca bilo je i za zanimanja koja se mogu svrstati u grupu starih zanata koji polako izumiru, poput jorgandžija, kišobrandžija, abadžija, pomoćnik kolara i kolar, užar, presvlakač dugmadi, bižuter, bačvar, bunardžija, kotlar-kazandžija, snovač, sarač ćilimar, a u ovu grupu NSZ svrstava i daktilografe.

Društvo matematičara Srbije, u pismu ministru prosvete, zatražilo je izmenu pravilnika o ocenjivanju učenika i o sticanju zvanja nastavnika, jer su, kako je navedeno, loši i neprimenljivi u praksi.

Matematičari su nezadovoljni što Pravilnik o ocenjivanju učenika u osnovnom obrazovanju i vaspitanju iz 2011. godine predviđa da se učeniku zaključi prelazna ocena i u situaciji kada, na primer, od deset ocena ima devet jedinica i jednu dvojku.

“To pokazuje elementarno neznanje osnovnih matematičkih operacija”, rekao je Tanjugu predsednik Društva matematičara prof. dr Aleksandar Lipkovski i naveo da je pismo poslato krajem prošle nedelje, ali da odgovora još nema.

Takođe, Pravilnik o stalnom stručnom usavršavanju i sticanju zvanja nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika, usvojen prošle godine je loš, rekao je Lipkovski i naveo da je prema njegovim nezvaničnim saznanjima u pripremi nova verzija tog propisa, jer su, kako kaže, i u Ministarstvu prosvete svesni njegovih nedostataka.

U pismu se izražava nezadovoljstvo i Opštim standardima postignuća za kraj obaveznog obrazovanja (priredio Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja i usvojio Nacionalni prosvetni savet).

Nedavno se pojavio i predlog Opštih standarda postignuća za kraj opšteg srednjeg obrazovanja, a kako se navodi u pismu, oba ova dokumenta su rađena pod velikim uticajem “male grupe psihologa sa Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu koji nemaju nikakvo nastavno iskustvo u osnovnoj i srednjoj školi, kao i nekih nepoznatih stranih konsultanata, pri čemu uopšte nisu konsultovana domaća stručna društva”.

Sam princip na kome su standardi izrađeni nije prihvatljiv, a posebno stav da se standardi koriste prilikom izrade budućih nastavnih planova i programa i način na koji se standardi operativno koriste u školama, kaže se u dopisu ministru Žarku Obradoviću.

Standardi, osim toga, obiluju stručnim greškama i nedorečenostima, rok koji je dat za javnu raspravu je neprimereno kratak, a sama rasprava dozvoljava samo konkretne primedbe na pojedine standarde, a ne i na koncepciju u celini.

Društvo matematičara izražava nezadovoljstvo što se, kako se navodi, u Nacionalnom prosvetnom savetu po kratkom postupku i bez konsultacija sa stručnom bazom usvajaju izmene nastavnih planova i programa oglednih profila u srednjim stručnim školama.

“Ovim izmenama se srednje stručne škole, koje su decenijama ponos Srbije i srpske prosvete, pretvaraju u nekadašnje škole učenika u privredi, a jedan od problema je i Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja koji propisuje odnos opštih i stručnih predmeta.

Sve ove zamerke su “iskristalisane” na Republičkom seminaru za nastavnike matematike i računarstva, 12. januara, na kojem je učestvovalo oko 500 nastavnika iz cele Srbije, rekao je prof. Lipkovski, inače nekadašnji pomoćnik ministra prosvete.

Večernje novosti

Studenti će raspravljati o liderstvu, volontiranju, učenju na radnom mestu, o ulaganju kompanija u znanje, najavili su organizatori konferencije.

Kako je najavljeno konferenciju će u Zadužbini Ilije Kolarca otvoriti ministarka energetike Srbije Zorana Mihajlović.
AIESEC je međunarodna platforma, aktivna na više od 2.400 univerziteta u 113 zemalja sa više od 86.000 članova.

Dnevni akter

Око 500 ђака Бошњака у 12 огледних одељења, од припремног до гимназија, учиће нов предмет босански језик и књижевност, рекао је Танјугу председник Бошњачког националног већа Есад Џуџевић и најавио да ће и други предмети, попут историје, музичког, ликовног у једном проценту имати нове садржаје.

У Србији се овај језик зове бошњачки, у БиХ босански

„Практично ђаци ће слушати српски језик према постојећем распореду, плус четири, пет часова босанског језика“, рекао је Џуџевић и навео да ће бошњачки ученици добити додатак постојећем уџбенику историје са 15 одсто садржаја из националне историје Бошњака.

Такође, ликовном се придодају радни листови са 30 одсто новог садржаја, а из музичког додатних 60 процената лекција које се односе на културно наслеђе Бошњака.

Остали општи предмети, математика, физика, слушаће се на босанском од краја марта, рекао је Џуџевић и навео да је у току превођење тих уџбеника на босански језик.

Он је најавио да ће у априлу бити спроведена анкета међу родитељима у којој ће се опредељивати на ком језику ће њихова деца пратити наставу од септембра.

„Деца која се изјасне за босански, од 1. септембра слушаће српски језик и књижевност као нематерњи, са два часа недељно“, рекао је Џуџевић и најавио да ће босански предавати наставници који су до сада предавали српски, а у међувремену су завршили обуку и добили су сертификате.

Званично, у Србији се овај језик зове бошњачки, у БиХ босански, па и Бошњаци на југу Србије инсистирају на истом термину као у Босни.

Лингвистички и структурно босански и српски један језик, опасност од својатања „босанских“ књижевника

Национални просветни савет (НПС) је 5. фебруара донео одлуку о допуни Правилника о плану уџбеника са уџбеницима за наставу на босанском језику, а професор београдског Филолошког факултета Вељко Брборић истиче да су лингвистички и структурно босански и српски један језик, са извесним специфичностима.

„Стицајем политичких околности, термин босански пренео се на југ Србије. Да ли под притиском и чијим, не знам, али лингвистички ради се о једном језику“, рекао је Танјугу проф. Брборић, сматрајући да ће од овога сви имати штете, а највише они који свој језик прозову тако.

„Да ли ће студент који је један део школовања учио на босанском језику после моћи прећи на српске наставне планове и програме. Лингвистички, то није спорно, то је један језик, али биће проблем ако се буде инсистирало на посебним уџбеницима, плановима, програмима“, рекао је професор и указао на опасност од могућег својатања „босанских“ књижевника.

„Не може се једној држави забрањивати како ће свој језик назвати“

Први пут се босански језик званично помиње у Дејтонском споразуму 1995. године, где се каже да се документи објављују на четири језика, енглеском, хрватском, српском и босанском.

Тада су први пут у међународним оквирима званично употребљени термини српски, босански и хрватски језик, уместо српскохрватског, који се користио од 1918. године до последње деценије 20. века, када је распадом Југославије свака новоформирана држава остварила своју тежњу – да национално именује свој језик.

„Стварањем националних држава, неке од њих желе да свој језик преименују. То је легитимно право, не може се једној држави забрањивати како ће свој језик назвати“, наводи проф. Брборић.

„Није нужно да једна нација има свој језик“

Он подсећа да није нужно да једна нација има свој језик. У Европи и изван ње постоје нације које немају свој језик (Аустрија, Швајцарска…). Читава Америка, Аустралија, Нови Зеланд, Океанија говоре енглеским, француским, шпанским, португалским.

„Како ћемо даље, одлучиће политичари, али би било добро да претходно чују мишљење релевантних језичких стручњака“, рекао је Брборић, сматрајући да је непотребно, економски неоправдано преводити на пример математику са српског на босански језик.

Превођење географије или биологије – „бацање пара“

Сличан став има и председница НПС Десанка Радуновић, која сматра да је превођење географије или биологије са српског на босански „бацање пара“.

„Та деца добро разумеју српски и потпуно је нерационално преводити, рецимо, математику“, рекла је раније медијима проф. др Радуновић.

Када траже увођење босанског језика у школе, Бошњаци са југа Србије углавном се позивају на европска права националних мањина, од којих је најзначајније право на свој језик.

Међутим, Европска повеља о регионалним или мањинским језицима од јуна 1992. године изричито каже да се мањинским језицима сматрају само језици који су различити од званичног језика те државе.

Повеља је за Србију, као сукцесора државне заједнице Србија и Црна Гора ступила на снагу 1. јуна 2006. године.

РТВ