СМЕДЕРЕВО: ГРАДОНАЧЕЛНИЦА ПРИМИЛА ПРЕДСТАВНИКЕ ГРАНСКОГ СИНДИКАТА ПРОСВЕТНИХ РАДНИКА НЕЗАВИСНОСТ
На захтев представника Градског синдиката просветних радника Смедерево и представника синдиката „Независност“, данас је одржан састанак са градоначелницом Града Смедерево др Јасном Аврамовић и председником Скупштине града Смедерево Бранчетом Стојановићем на којем је било речи о проблемима запослених у просвети.
Наиме, представници синдиката обратили су се локалној самоуправи због неисплаћених накнада за превоз радника у просвети који користе сопствени превоз. Речи је било и о неисплаћеним јубиларним наградама просветарима за прошлу 2012 годину.
Градоанчелница др Јасна Аврамовић рекла је да ће Град Смедерево испоштовати све оно што спада у законске обавезе локалне самоуправе према запосленима у просвети.
УЧЕНИЦИ ИЗ СРБИЈЕ ОСВОЈИЛИ ЧЕТИРИ МЕДАЉЕ У БУГАРСКОЈ

Ученици Математичке гимназије освојили су четири медаље на управо завршеном Међународном такмичењу из математике одржаном у Јамболу у Бугарској, саопштено је данас из те гимназије.
Сребрну медаљу освојила је Анастасија Илић, а бронзане медаље Лазар Радојевић, Игор Медведев и Марко Медведев.
На четвртом такмичењу за ученике од четвртог до седмог разреда учествовало је укупно шест ученика, а поред награђених ту су били и Тина Младеновић и Срђан Ранђеловић.
Организатори манифестације су Савез математичара Бугарске, Регионални инспекторат за образовање и Математичка гимназија „Атанас Радев“ из Јамбола.
Такмичење је одржано од 25. до 27. јануара и учествовало је 296 такмичара из Бугарске, Русије и Србије.
На ово такмичење се иде по позиву и позивају се само земље чији ученици годинама доминирају на Међународним олимпијадама из математике.
До сада су наши ученици одлазили на слична такмичења у Русију и Румунију, а ово је први пут да је наше ученике позвала и Бугарска, чији ученици су једни од најуспешнијих на међународним математичким такмичењима.
РТВ
ДАНАС ЈЕ СВЕТИ САВА
Српска православна црква данас слави дан свог утемељивача. Од половине 19. века Савиндан се слави као школска слава. Свети Сава је слављен и као заштитник заната.
У српским православним храмовима на данашњи дан се прославља спомен оснивача Српске православне цркве. Свети Сава је своју отаџбину препородио и просветио, био учитељ побожности и честитости.
Свети Сава је био најмлађи син великог жупана Стефана Немање, крштен као Растко. Када се замонашио на Светој гори узео је име Сава. Његовим устоличењем за архиепископа 1219. године утемељена је и аутокефална Српска православна црква.
Свети Сава се сматра зачетником српске средњовековне књижевности, па је стога и заштитник просветних установа.
Заједно са оцем Стефаном, замонашеним као Симеон, свети Сава је основао манастир Хиландар и изградио још 14 манастира, због чега је остао забележен као ктитор прве српске духовне заједнице на Светој гори. Сава је преминуо 1235. године у бугарском граду Трнову.
Кнез Милош Обреновић је 1823. године наредио да се Дан Светог Саве обележава као школска слава у Србији.
Свети Сава је установљен као школска слава на предлог Атанасија Николића, ректора Лицеја у Крагујевцу, 2. јануара 1840. године, одлуком Совјета Књажевства Србског и исте године прослављан у Крагујевцу и Београду.
У одлуци Попечитељског пресвјештенија представници државне и црквене власти прописали су да се Свети Сава проглашава за патрона свих наших школа и да се од тада мора свечано прослављати.
Зачетник српске средњовековне књижевности
Свети Сава је написао манастирске типике – Карејски, Хиландарски и Студенички типик. Преводио је са грчког и посрбио важне правно-теолошке текстове, Законоправило, што је превод Јустинијанове Шесте новеле. То важно правно дело одређује односе цркве и државе путем такозване симфоније.
Преводио је Хипократа и Галена и прикупљао средњовековне медицинске записе, од којих је настао Хиландарски медицински кодекс. У Хиландару је 1198. године основао прву болницу.
Издвојио је најважније из српске традиције, оплеменио је и повезао са највећим духовним и цивилизацијским достигнућима свог времена. Веома млад, око 1192. године, отишао је у Свету Гору где се замонашио у руском манастиру Свети Пантелејмон.
У Никеји је 1219. од византијског цара Теодора Ласкариса и васељенског патријарха Манојла и Харитопула издејствовао аутокефалност (самосталност) српске цркве и српску архиепископију, за чије је средиште одредио манастир Жичу.
Био је необично вешт и у државно-дипломатским пословима. Године 1208, у манастиру Студеници над очевим телом, које је пренео са Свете Горе, измирио је своју завађену браћу Вукана и Стефана.
Преминуо је у тадашњој бугарској престоници Трнову 25. јануара 1236. године, на повратку из ходочашћа у Јерусалим, после једне дипломатске мисије за Бугарску архиепископију. Према записима из тог времена, глас о његовој смрти стигао је у Србију 27. јануара, па се у СПЦ на тај дан служе литургије.
Његове мошти су из Трнова пренете и сахрањене у манастиру Милешеви 6. маја 1237. године. Мошти је спалио Синан-паша 1594. године на Врачару. На том месту сада је спомен-храм посвећен Светом Сави.
РТС
У САОБРАЋАЈНОЈ НЕСРЕЋИ ПОВРЕЂЕНА 24 УЧЕНИКА
U saobraćajnom udesu na putu Štrpce-Brezovica, kada je autobus skliznuo s puta, povređena su 24 učenika Srednje muzičke škole „Prenk Jakova“ iz Prištine
Svi povređeni su medicinski zbrinuti u Domu zdravlja u Štrpcu, a dežurni lekali su rekli za RTV Kosovo da oni nisu u životnoj opasnosti.
Kako je saopšteno iz policije Kosova, u autobusu je bilo 60 učenika ove škole, a udes se verovatno dogodio zbog loših vremenskih uslova i neprilagođene vožnje.
Policija je odmah izašla na lice mesta i prvi rezultati istrage pokazuju da autobus nije prilagodio brzinu kretanja uslovima na putu.
АКTER
ФАКУЛТЕТИ ЦЕНУ ШКОЛАРИНЕ ОДРЕЂУЈУ ОТПРИЛИКЕ
Studenti insistiraju na specifikaciji troškova, rukovodstva podatke čuvaju kao poslovnu tajnu. – Ekonomski fakultet kao izuzetak

Kao i svake godine, fakulteti su najavili povećanje školarina za stopu inflacije od 12 odsto i odmah dobili „crveno svetlo” prosvetnih vlasti. Predsednik Studentskog parlamenta Univerziteta u Beogradu Vladimir Smuđa kaže da podaci pokazuju da je u protekle tri, četiri godine, došlo do strašnog povećanja broja studenata koji pišu molbe za oslobađanje od plaćanja školarine i za povećanje broja rata. Profesori kažu da znaju da je roditeljima sve teže da školuju svoju decu, ali i da fakulteti baš iz tih razloga godinama nisu menjali školarine, dok su materijalni troškovi rasli.
Međutim, javna je tajna da se cena studija, zapravo, izračunava „odokativno”, a ono što dekani priznaju u neformalnom razgovoru sa novinarima jeste „da se gleda da školarina bude okrugla i deljiva na rate”. Oni kažu i da je osim desetak fakulteta, koji su najatraktivniji i imaju mnogo studenata i sopstvene prihode, na većini ipak katastrofalna situacija i da se štedi na svakom koraku. Najteže je u toku zime, dodaju, pa se na fakultetima zavrću radijatori posle 15 časova, iako nastava traje do osam uveče, nastavnici putuju na stručno usavršavanje ako se ima para, štedi se i na mobilnim telefonima, pa se inostranstvo zove samo kad je neophodno.
Akademci s druge strane kažu da je teška situacija i u njihovim porodicama i da nije u redu da se njihove pare umesto na unapređenje nastave, troše na plate ili račune.
– Većina studenata nema uvid u način formiranja školarine i kuda ide taj novac. U principu, akademci dobijaju neke informacije, ali se to razlikuje od fakulteta do fakulteta. Na Ekonomskom fakultetu se na primer, već pet, šest godina usvaja plan poslovanja na savetu i u njemu postoje sve informacije o prihodima i rashodima, odnosno na šta se troši novac – kaže Ivan Šašić, student prorektor Univerziteta u Beogradu.
Dekan Ekonomskog fakulteta dr Branislav Boričić prvo objašnjava da fakulteti uopšte i nisu tražili povećanje cene studija, već je reč o očuvanju realne vrednosti školarine.
– Ukoliko se to ne uvaži, sigurno će se negde odraziti. Mi bismo prvo žrtvovali knjige koje naši sufinansirajući studenti dobijaju u paketu uz školarinu i po čemu smo jedni od retkih u Srbiji, pa bi se išlo na dužinu časa i tako dalje… Jer kada se određuje cena studija, gleda se šta sve student dobija, a na Ekonomskom fakultetu dobija modernu učionicu sa računarom, legalni softver, udžbenike (među kojima je 16 kapitalnih stranih knjiga koje je fakultet sam preveo i štampao u originalnom luksuznom povezu), zatim toplu učionicu zimi, rashlađenu leti – objašnjava dr Boričić.
On kaže da fakultet 15 godina od države nije dobio ni dinara za obnavljanje infrastrukture i tekuće održavanje, a u međuvremenu su promenjena vrata, prozori, podovi, bibliotečki fond se neprekidno obnavlja, finansiraju se vannastavne aktivnosti od studentskih organizacija i studentskog lista do priprema i putovanja na međunarodna takmičenja iz sporta i znanja.
U tome da su školarine na univerzitetima preskupe, srpske studente podržava i OECD-a, koji u najnovijem izveštaju navodi da jeprosečna cena deset najskupljih oblasti studija u Srbiji gotovo dva puta veća od prosečne školarine u Koreji i preko četiri puta veća od prosečnih školarina u državama OECD .
– Cena univerzitetskog studiranja u Srbiji u odnosu na dohodak po stanovniku je veoma visoka. Naknade čak i na najjeftinijim fakultetima u Srbiji su znatno više nego prosečne u zemljama OECD. Većina državnih sredstava namenjeno je za plate zaposlenih na univerzitetu – navodi se u ovom izveštaju OECD-a.
Predsednik Studentskog parlamenta beogradskog Geografskog fakulteta Dušan Ristić kaže da je upravo održan Savet i da nisu dobili specifikaciju troškova, tako da će studenti insistirati da ukoliko bude povećanja cene studije, mora da se zna i kako se do nje došlo. Na naše pitanje kakvi su uslovi studiranja, on odgovara da su za razliku od proteklih godina sada dobri, jer je fakultet bio podstanar, a sad je dobio zgradu u Zemunu koja je renovirana.



