Правна питања и одговори

Direktor osnovne škole u okolini Leskovca zaposlio u školi svoju ženu, šuraka, tri rođaka, dva prijatelja… Kod kolege u srednjoj školi izdejstvovao zaposlenje rođenog brata čija je supruga takođe prosvetni radnik.

Ali, njegov talenat za „skidanje“ obrazovanih sa Biroa za nezaposlene tu nije presušio. Posle osmoro ljudi kojima je uhlebljenje našao pod krovom kuće u kojoj je direktor, uspeo je da zaposli i svog brata u jednoj srednjoj školi!

Široko srce i vedar duh obezbedili su mu prisna poznanstva sa prosvetnim radnicama u gotovo svakoj školi u Leskovcu i okolini, pa i pre raspisivanja konkursa sazna gde će se i kada pojaviti upražnjeno radno mesto za nastavnika! Reaguje brže-bolje, toplo preporuči nekoga iz familije i – svi zadooljni!

Osim pojedinih nastavnika, naravno. Oni su protiv direktora podnosili krivične prijave za zloupotrebu službenog položaja, mobing, nesavesno obavljanje dužnosti, pokušaj bluda nad maloletnicom, pušenje u školskom dvorištu i u kotlarnici škole, neopravdanih izostanaka sa posla…

Zahvaljujući dobroj zaleđini, direktor još nije ni krivično ni prekršajno odgovarao. Ipak, njegove kolege kojima je nepotizma preko glave nadaju se da će uskoro „direktor širokog srca“ sesti na optuženičku klupu. Naime, kada je suočen sa dokazima da je dve tone uglja od pristigle tri istovario kod svog šuraka, otpustio je radnika koji nije hteo da potpiše prijem sve tri tone. Naime, radnik ne samo da je fotografisao krađu uglja, već je obezbedio i svedoke…

www.mcleskovac

Profesor Devete beogradske gimnazije zadržan je u policijskoj stanici Novi Beograd i određen mu je pritvor u trajanju od 48 sati u toku koga će biti saslušan. Kako „Blic“ saznaje u policiji, profesor je zadržan zbog provere optužbi da je dilovao narkotike učenicima.

Direktor škole Dejan Josipović potvrdio je za „Blic“ da je profesor priveden.

„Dobili smo dopis od policijske stanice da je naš kolega zadržan, ali nisu nam saopštili razlog. Obećali su da će nam ubrzo dostaviti dokumentaciju“, rekao je Josipović.

On nije želeo da otkrije ime privedenog kolege.

(Blic)

Zbog duge procedure i slabih efekata, škole sve češće izbegavaju disciplinske komisije i tolerišu neopravdane izostanke

Prema najnovijim istraživanjima, 75 odsto osnovaca i srednjoškolaca odobrava bežanje sa časova. S uzrastom godinama đaka povećava se i broj izostanaka, naročito neopravdanih, a analize u srednjim stručnim školama pokazuju da se broj izostanaka kreće od 150 do više od 200 po đaku.

– Roditelj ima pravo da opravda izostanak deteta do tri dana, a nakon toga lekar. Najveći problem nastaje kada ni roditelji ne znaju da im deca izostaju, često se i oni hvataju za glavu kada saznaju za 30, 50 izostanaka. Međutim, često se roditelji ne pojavljuju, mi im onda šaljemo preporučeno pismo, telegram, obaveštavamo sektor za društvene delatnosti u opštini, a onda oni prosleđuju sudiji za prekršaje. Tek kad se dođe do novčane kazne, roditelji se pojavljuju, a uglavnom se to odnosi na romske porodice – kaže kaže Slobodan Malušić, direktor Osnovne škole „Đuro Daničić”.

On objašnjava da su kao vaspitne mere prosvetnim radnicima na raspolaganju opomene, ukor odeljenjskog starešine ili odeljenskog veća, a za teže prestupe ukor direktora ili nastavničkog veća. Osnovci se po zakonu mogu premestiti i u drugu školu, dok se srednjoškolci mogu isključiti iz škole.

Bitna mera je i smanjena ocena iz vladanja, a sagovornik kaže da je primetno da je smanjen broj izostanaka otako ocena iz vladanja utiče na opšti uspeh i za učenike šestog i sedmog razreda (do prošle godine to je važilo samo za sedmake, osmake i srednjoškolce).

Po rečima Malušića, uvek se prvo pokušava razgovorom sa detetom i roditeljima, čim se uoči problem pojača se vaspitni i stručan rad. Ukoliko to ne uspe,, a u slučaju težih prekršaja, direktor pokreće vaspitno-disciplinski postupak i formira komisiju u kojoj je odeljenski starešina, psiholog, pedagog… Po zakonu učenik mora da bude saslušan, u prisustvu roditelja ili staratelja.

– To vam je kao mali sud, procedura traje i komplikovana je. Nažalost, baš zbog toga što je tako dug postupak, škole i direktori radije izbegavaju da kreću u ovu proceduru i izriču se blaže kazne – kaže Malušić.

Ovaj specijalista pedagogije više decenija radi istraživanja među učeničkom populacijom i kaže da đaci najčešće beže zbog kontrolnog ili pismenog zadataka i kada treba da odgovaraju za ocenu, a ima i onih koji beže jer im je škola dosadna, jer im zanimljivije s društvom nego da sede na času 45 minuta.

Kad je reč o srednjim školama, direktori uglavnom sakrivaju podatke o broju izostanaka, jer ne žele da im škola bude na lošem glasu, što je posebno važno kada se osnovci opredeljuju za nastavak školovanja. Posebno je dramatično u srednjim stručnim školama, pokazuju istraživanja Foruma, dok je u gimnazijama nešto bolja situacija.

Primera radi, u Školi za negu lepote u odeljenju od 29 učenika bilo je 5.637 izostanaka (195 po đaku), maturanti Elektrotehničke škole „Rade Končar” imali su u proseku 193 opravdana i 30 neopravdanih izostanaka, u Medicinskoj školi „Beograd” učenici jednog odeljenja trećeg razreda u rubrici odsutni sa časa upisani su 4.569 puta…

Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije takođe ima podatke za prošlu školsku godinu, recimo u Čačku: u Tehničkoj školi bilo je gotovo 16.000 neopravdanih, a oko 14.000 u Mašinsko-saobraćajnoj i Prehrambeno-ugostiteljskoj školi. Najmanje neopravdanih je u Gimnaziji, Medicinskoj i Ekonomskoj školi (od 3.500 do 6.000).

Kako objašnjavaju nastavnici, obično izostaju dve grupe učenika: oni koji ostaju kod kuće da bi dobili bolju ocenu iz „važnog predmeta” i to roditelji tolerišu i pravdaju, i oni koji beže jer ih povuče društvo.

U prošloj školskoj godini u beogradskoj Trgovačkoj školi bilo je u proseku 150 izostanaka po učeniku, a direktorka Vesna Živanović – Babić, kaže da njihova istraživanja pokazuju da se situacija malo popravila, iako se nema takav osećaj u ukupnom zbiru.

– Mi imamo skalu koja počinje od pet neopravdanih kada se ide na pojačan nadzor, slede ukori, a sa 35 neopravdanih – isključenje, ali u praksi se toleriše mnogo više izostanaka. Ja držim komisije, imamo nadzore, ali tu očigledno nešto ne funkcioniše, jer kada vam uprkos svom uloženom trudu na kraju preostane samo da isključite dete, roditelji se žale prosvetnim vlastima i oni ga vrate, tako da je tu začaran krug – kaže Živanović Babić.

Ona dodaje da sa časova beže uglavnom učenici koji uče kampanjski, kao i da su veliki problem roditelji koji se ne odazivaju na pozive škole. Po njenim rečima, direktor i škola se uvek trude da idu u susret učeniku, jer ima slučajeva kada ni đaci nisu krivi, kao na primer kada su roditelji odveli decu u Nemačku s namerom da tamo zauvek ostanu, ali su na kraju ipak odustali i vratili decu u školu.

Sandra Gucijan

Министар Жарко Обрадовић рекао да нема разлога за повећање школарина на факултетима. Државне високошколске установе морају схватити да је економска ситуација озбиљна и да се трошкови рада факултета не могу превалити на леђа студената, каже Обрадовић.

Нема разлога за повећање школарина на државним факултетима, рекао је министар просвете, науке и технолошког развоја Жарко Обрадовић.

Министар је након промовисања Приручника о управљању медицинским отпадом у Медицинској школи на Звездари, рекао новинарима да државне високошколске установе морају схватити да је економска ситуација озбиљна и да се трошкови рада факултета не могу превалити на леђа студената.

„Знамо да су економске могућности факултета веома различите. Има оних који имају довољно новца, али има и оних који немају. Ми ћемо онима који немају довољно новца помоћи, јер не желимо да се трошкови рада факултета превале на леђа студената“, нагласио је Обрадовић.

Министар је истакао да ће бити предузете и конкретне мере како би се помогло факултетима, а једна од њих је да ће цене у новом циклусу акредитације бити минималне за оне студијске програме којима само треба да се уради реакредитација, а да ће само изузетак бити акредитација нових студијских програма.

„Потрудићемо се да повећамо и средства за материјалне трошкове факултета“, истакао је Обрадовић.

Државни факултети Универзитета у Београду упутили су захтев Министарству просвете, науке и технолошког развоја за повећање школарина од 12 посто, односно за износ прошлогодишње инфлације.

РТС

Министар просвете науке и технолошког развоја Жарко Обрадовић изјавио је данас да нема довољно средстава да се пројекат бесплатних уџбеника ове године прошири и на пети разред.

„Бесплатне уџбенике добиће само ученици нижих разреда, јер нема довољно финансијских средстава да пројекат проширимо и на пети разред“, рекао је Обрадовић у Медицинској школи на Звездари после промовисања Приручника о управљању медицинским отпадом.

Министар је најавио да је намера да се побољшањем економске ситуације пројекат прошири и до осмог разреда.

Пројекат бесплатних уџбеника почео је да се реализује 2009. године, када су сви првачићи у Србији добили бесплатне уџбенике, а најаве су биле да ће сваке године померати за по један разред, како би за осам година бесплатне уџбенике добили сви основци.

Прошле године бесплатне уџбенике су добили ученици од првог до четвртог разреда.

РТВ