Правна питања и одговори

Ученици осмог разреда од ове године полажу иницијални тест, а резултати ће се користити за даљу припрему мале матуре. Школе дужне да га организују до седмог децембра. Број задатака је исти: по двадесет из матерњег језика и из математике.

Од ове године ученици осмог разреда имају и такозвани иницијални тест. Школе су дужне да га организују до седмог децембра, а резултати ће се користити за даљу припрему мале матуре. Као и на правој матури, првог дана се полаже матерњи језик, а другог математика.

Иницијални тест траје 90 минута, нешто краће од правог теста који ће осмаци полагати на малој матури. Број задатака је исти: по двадесет из матерњег језика и из математике. С тим да се из математике неће рачунати три задатка, јер нису обрађене све планиране области.

„Погледала сам неке задатке из збирке за пријемни од прошле године из свих нивоа и мислим да је српски мало лакши“, каже ученица ОШ „Скадарлија“ у Београду.

Некима ће овај тест бити ново искуство које ће им користити, а кажу да се спремни и да су урадили преко 200 задатака из математике и из српског језика.

На том тесту ученици добијају комбинацију задатака која није извучена у јуну: из српског тест под бројем један, а из математике тест под бројем три.

Директор ОШ „Скадарлија“ Анђелко Кунарац каже да су изненађени иницијалним тестом, али сматра да је добро што се то организује у школама.

„Наставници ће да сагледају како су до сада радили, а ученици ће да сазнају где су пропусти направљени“, каже Кунарац.

Према његовим речима, тест је прилика да се ученици, наставници, школа и родитељи боље оријентишу, да провере колико знају и на шта треба да обрате пажњу до финалног тест који ће се одржати у јуну.

Кунарац каже да неће бити оцењивања већ само бодовања, како би се направила једна скала да се види какав је просек по решеним питањима.

Осмаци ће проверити знање још једанпут, на пробном тесту у мају. За њих ће 75 одсто задатака бити ново, а 25 одсто познато.

Проба мале матуре очекује и седмаке, који ће полагати испите из матерњег језика и математике, као и комбиновани тест који ће чинити питања из пет предмета.

РТС

U Valjevu

Slavko Đurđević iz Srednje poljoprivredne škole tokom praktične nastave od đaka uzeo budak i njime usmrtio kuče. Đak zbog pretrpljenog šoka ne dolazi na nastavu

BEOGRAD – I on uči decu!

Slavko Đurđević (37), profesor praktične nastave u Srednjoj poljoprivrednoj školi u Valjevu, ubio je pijukom psa na času na školskoj ekonomiji naočigled učenika drugog razreda te škole, saznaje Kurir

Da zlo bude veće, Đurđević je pijuk uzeo iz ruku jednog od učenika, koji je, kako saznajemo, zbog toga pretrpeo toliki šok da sada ima psihičke probleme.

– Profesor je 23. novembra na času pijukom ubio kuče, koje ni na koga nije lajalo, već je prolazilo preko njive koja pripada školskoj ekonomiji.

Pošto ga je usmrtio pred svim đacima, profesor je psa zakopao u gomili stajskog đubreta na ekonomiji. Dečak od koga je uzeo pijuk toliko se potresao da je morao da ide kod školskog psihologa i cele prošle nedelje nije išao u školu – kaže R. B. iz društva za zaštitu životinja „Prijatelji“ iz Valjeva.

Sagovornik ističe da su slučaj policiji prijavili roditelji i dodaje da škola ništa nije preduzela i da profesor i dalje predaje. Direktor škole Milan Gajić potvrdio je da se incident dogodio, ali tvrdi da je kuče uhvatilo profesora Đurđevića za nogavicu.

– Dva psa lutalice prišli su dok im je profesor držao nastavu. Profesor je pokušao da ih otera, ali jedan ga je uhvatio za nogavicu dok je učenicima demonstrirao kako da budakom iskopaju jamu. Pošto je video da je bezbednost učenika ugrožena, profesor je budakom udario psa, ne želeći da ga ubije, ali pas je počeo da krvari i uginuo je – kaže Gajić i dodaje da je protiv profesora, s kojim ranije nikad nije bilo problema, podneta prijava.

Profesor Slavko Đurđević tvrdi da mu je žao što je ubio psa.

– Mnogo mi je teško. Samo sam želeo da zaštitim učenike – rekao je kratko Đurđević.

Profesor: Žao mi je! Želeo sam da zaštitim učenike Profesor: Žao mi je! Želeo sam da zaštitim učenike

Inspekcija u školi

Velimir Tmušić, načelnik Republičke prosvetne inspekcije, kaže da je tek juče obavešten o događaju u Srednjoj poljoprivrednoj školi u Valjevu.

– Tokom dana u prosvetnu inspekciju stigla je predstavka o tom pitanju i prosvetna inspekcija će u toku sutrašnjeg dana u školi utvrditi činjenice u vezi sa događajem i sačiniti zapisnik.

Кurir

– Kako direktor može da bude odgovoran za bezbednost učenika ako su preko puta škole četiri kafane

O uvođenju kompjutera u svim školama u Srbiji još nije razgovarano

Iako je bilo planirano da gimnazijalci od sledeće školske godine konačno počnu da uče iz reformisanih nastavnih planova i programa – to se ipak neće dogoditi. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja je zatražilo od Nacionalnog prosvetnog saveta (NPS) da produži važenje nastavnih planova i programa koji su neznatno izmenjeni pre dve godine, ali su članovi NPS-a juče odlučili da takvu odluku prepuste ministru.

– Ne slažemo sa sa ovim produženjem, jer ne bi trebalo da podržavamo stare programe koji nisu renovirani 20 godina. Ako ovako nastavimo, bojim se da ćemo ući u treću deceniju sa zastarelim programima za škole koje treba da budu elitne – rekla je predsednik, prof. dr Desanka Radunović, obrazlažući odluku NPS-a.

Da podsetimo, reforma gimnazija je već jednom bila odložena, a za školske 2011/12. i 20012/13. godinu su prihvaćeni „osveženi” nastavni planovi i programi iz kojih su izbačeni pojmovi i lekcije koje je pregazilo vreme, poput SFRJ i slično. Sada je pri kraju izrada standarda, ali po svemu sudeći neće biti završeni da početka nove školske godine.

Takođe nenadano, posle burne rasprave, NPS je na doradu vratio i „Standarde kompetencija direktora ustanova obrazovanja i vaspitanja. Najviše primedaba na dokument su izneli predstavnici škola i sindikata, od toga da se ne zna ko je zadužen za obuku direktora do toga da će, ukoliko se primene ovi kriterijumi, „bez glava ostati polovina direktora”.

– Prvo je 20 direktora, koji su izabrani po nepoznatim kriterijumima, išlo na obuku u London, a onda je zamišljeno da oni na Zlatiboru obučavaju novih 200 direktora. Napravili su i predlog standarda, a onda je formirana nova komisija da uradi isti taj posao. Sada nas treba da obrazuju oni koji su izabrani po nepoznatim kriterijumima, umesto da taj posao rade univerziteti – rekao je dr Radivoje Stojković, predsednik Zajednice gimnazija Srbije i direktor novosadske gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj”.

On je postavio i pitanje zašto licencu moraju da imaju samo direktori škola i vrtića, ali ne i dekani i rektori.

„Ne možemo stalno da svaljujemo krivicu na druge. Ovaj dokument pojačava odgovornost direktora za preuzetu funkciju”, rekla je prof. dr Dragica Trivić, a dr Radunović je podsetila da se uskoro uvodi finansiranje po učeniku i da direktori moraju da poseduju znanje i u ovoj oblasti.

– Skoro najveća „rupa” u školama su nam sekretari, koje na sudu advokati „pojedu za doručak”, jer su odavno izašli iz prakse. Sada treći put čujem da angažujemo Engleze da nas obučavaju, kao da to nije moglo bliže, a pri tom, na zapadu uopšte nije potrebno da direktor škole bude nastavnik – rekao je Branislav Pavlović, predsednik Sindikata obrazovanja Srbije.

Stojković je takođe ukazao i na neke nelogične formulacije u dokumentu, poput one da su direktori u obavezi „da obezbede uslove da škola bude bezbedno okruženje za sve”.

– Pa nisam ja kriv što preko puta, na samo nekoliko metara od škole, ima četiri kafane. Pitanje je kako ovaj standard pravilno meriti i vrednovati. Po ovom dokumentu – svaki direktor pada – rekao je Stojković.

Zamenik direktora Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja Gordana Čaprić je odgovorila da ukoliko dođe do nasilja u školi i utvrdi se da je direktor radio po protokolu – „neće mu faliti ni dlaka s glave”.

S. Gucijan

ПРЕУЗМИ ОРИГИНАЛ

„Корупција, пријавити је или не“ била је тема радионице коју су похађали средњошколци из 11 школа у Србији. Међу њима су и ђаци гимназије „Светозар Марковић“. Наставница ове гимназије Катарина Главић, и ученици Катарина Петровић и Теодора Вујић су у Јутарњем програму Радио-телевизије Војводине причали о искуствима са ове обуке.

Катарина Главиће је рекла да су прво наставници прошли кроз једну врсту специјализације за теме којима ће се бавити, користећи специфичну технику „академска контроверза“ то јест промишљање на одређене контроверзне теме које се појављују у демократским друштвима као што је корупција, интернет насиље, чланство у ЕУ, десничарске организације …

РТВ