Правна питања и одговори

U rešavanje problema male prolaznosti na ispitima uključio se i Univerzitet u Beogradu. Najdrastičnije na geografiji, gde 900 studenata ne može da položi jedan ispit

Razlog loše prolaznosti negde je preobimno gradivo,a drugde prestrogi kriterijumi profesor

POSLEDNjE studentsko upozorenje o “strah i trepet” profesorima i preobimnom gradivu, pristiglo sa Geografskog fakulteta, pokrenulo je Univerzitet u Beogradu (BU) da se ozbiljno pozabavi “uskim grlima” na fakultetima, koja smanjuju i prolaznost i broj diplomiranih studenata.

Poslednja analiza rađena prošle godine na BU pokazala je da od 2.928 predmeta, manje od trećine akademaca položi na vreme tek 334, a na 348 ispita pozitivne ocene dobije između trećine i polovine studenata.

Na Mašinskom fakultetu, recimo, na čak 39 ispita prolaznost je manja od 30 odsto.

– Postoje tri predmeta na kojima je prolaznost izuzetno niska. “Mehaniku 3” prošle godine položilo je 60 od 400 studenata – kaže, za “Novosti”, Nebojša Živanović, student prodekan Mašinskog fakulteta. – Studentski parlament tražio je da se preispita program ovih predmeta, i za jedan smo uspeli da izdejstvujemo dodatni kurs i smanjenje gradiva, što je odmah povećalo prolaznost.

I na smeru biljne proizvodnje na Poljoprivrednom čak 39 ispita u toku školske godine položi manje od trećine akademaca. Mnoga “uska grla” postoje i na Biologiji, pa je na 40 odsto predmeta prolaznost ispod 30 procenata.

STARI VEK KAO ČISTILIŠTE OD svih smerova Filozofskog fakulteta, najlošija statistika je na studijama istorije, gde svaki drugi ispit položi manje od 30 odsto akademaca. Budući istoričari kažu da im muke zadaje preobimna građa, ali i preterano strogi kriterijumi profesora. “Čistilište” na prvoj godini su ispiti Istorije starog veka, zbog kojih, kažu, polovina odustane od studija.

Najdrastičniji primer stiže sa Geografskog fakulteta, gde se studenti žale na profesorku Milu Pavlović, kod koje, kako su naveli, nekoliko generacija, ukupno 900 akademaca, pokušava da položi ispit.

– U rešavanje problema uključili smo se i rektor, i univerzitetski ombudsman Branko Rakić, i ja, i urodilo je plodom. Ispit se sada polaže pismeno, pa je, u odnosu na prethodni rok, u kome ga je položio samo jedan student, na poslednjem položilo njih 27 – objašnjava, za “Novosti”, prof. dr Neda Bokan, prorektor za nastavu BU. – Razlog loše prolaznosti negde je preobimno gradivo, a drugde prestrogi kriterijumi profesora.

Ona objašnjava da nije uobičajeno da se Rektorat uključuje u rešavanje pojedinačnih problema na fakultetima i da bi time trebalo da se bave dekani. Neki to, dodaje, i čine. S druge strane, smatra prof. Bokan, ne sme se upasti ni u zamku previše velike prolaznosti.

– Studenti se ne bune kada je prolaznost nerealno velika, iznad 90 odsto, a i to je jednako loše. “Uska grla”, kao i predmeti koji se lako polažu, postoje na svim fakultetima. Trudimo se da pronađemo najbolji metod kojim će se profesori podstaći da prilagode programe i kriterijume, ali to nije lak posao – zaključuje prof. Bokan.

Večernje novosti

EKSKLUZIVNO ZA „POLITIKU“: STRATEGIJA RAZVOJA OBRAZOVANJA SRBIJE

Depolitizacija funkcije direktora, veći broj gimnazijalaca, osnivanje doktorskih škola. – Vraća se kategorija sufinansirajućih studenata

Cilj Srbije je da u 2020. godini ima 38,5 odsto visokoobrazovanih građana. Taj plan će početi da se ostvaruje od jaslica, vrtića, ludoteka i škola za roditelje, preko osnovnih i srednjih škola u kojima će đaci i nastavnici provoditi gotovo čitav dan, pa do fakulteta čija će upisna politika biti vezana za potrebe tržišta. Biće povećan upis đaka u gimnazije, omogućeno polaganje i međunarodne mature i uvedeno finansiranje „po učeniku”. Rukovodeće funkcije u obrazovnim ustanovama biće depolitizovane, a nastavnici će imati mogućnost napredovanja, ali i gubitka posla.

Najbolji akademci će imati besplatne studije, a država će davati subvencionisane kredite za školarinu koju će studenti otplaćivati po završetku studija. Univerzitet, fakulteti i visoke škole biće reorganizovani, osnivaju se poslovni inkubatori, doktorske škole, kao i univerziteti za treće doba.

Država će povećati izdvajanja za obrazovanje sa 4,5 na šest odsto BDP-a.

Sandra Gucijan

Počeće razmenom studenata, a već u narednoj školskoj godini moglo bi doći do osnivanja zajedničkih studijskih programa

Simone Borile i Mirjana Franceško (Foto M. Mijušković)

Novi Sad – Fakultet za pravne i poslovne studije u Novom Sadu, koji od nedavno u svom nazivu nosi ime tragično preminulog osnivača prof. dr Lazara Vrkatića (1960–2007), potpisao je prekjuče sporazum o saradnji sa Univerzitetskom visokoškolskom ustanovomČels (Ciels) u Padovi, prvom privatnom institucijom na severoistoku Italije koja se bavi lingvističkim posredovanjem u međunarodnim odnosima i kriminologiji. Ovo je nastavak uspešne saradnje novosadske i italijanskih obrazovnih institucija, koja je započeta pre nekoliko godina sa Institutom za neurolingvističko programiranje u Milanu i Univerzitetom u Firenci.

U svojojponudi Fakultet za pravne i poslovne studije ima programe (pravo, engleski jezik i menadžment u poslovno-civilnoj bezbednosti) koji su kompatibilni s programima univerzitetske ustanove u Padovi (diplomatija, lingvistika i kriminalistika). Saradnja će početi razmenom studenata, a već u narednoj školskoj godini moglo bi doći do osnivanja zajedničkih studijskih programa, pri čemu bi se studenti istovremeno upisivali na fakultet u Novom Sadu i na fakultet Čels u Padovi.

– Naši studenti, naravno oni koji pokažu interesovanje, poznaju italijanski jezik i imaju kapacitete da to iznesu dokraja, moći će da odslušaju jedan semestar i polože pojedine ispite, što će im ovde biti priznato. Za ovakav vid saradnje postoji zakonski osnov, koji podrazumeva sporazum između institucija, ekvivalentni kriterijum i evropski sistem bodova. Njihov program spaja jezike i oblast međunarodnog prava i bezbednosti, odnosno školuje kadrove koji će se baviti diplomatijom i kriminologijom, što je za nas veoma zanimljivo – kaže dekan novosadskog fakulteta prof. dr Mirjana Franceško.

Generalni direktor visokoškolske ustanove u Padovi prof. dr Simone Borile naglašava da Čels želi da proširi svoj akreditovani obrazovni program na prostor zemalja Balkana, pogotovo što su njihove diplome priznate ne samo u Italiji, nego i na području cele EU. Sedište, takođe, imaju u blizini Torina, a za desetak dana trebalo bi da dobiju dozvolu za rad u Milanu, Gorici i Kampobasu. Ustanova je do ove godine bila oficijelni centar za prevođenje dokumenata UN na italijanski jezik, među kojima je i rezolucija Saveta bezbednosti UN 1973 u vezi s Libijom.

– Mnogo mladih iz Srbije već sada studira u Italiji. Naša namera jeste da im se omogući da i u svojoj zemlji, bez obaveze da idu u Italiju, steknu znanja i titule evropskih vrednosti. Imamo, bez lažne skromnosti, veoma inovativne programe, koji daju odgovor na savremene zahteve tržišta. Veliki broj predmeta koje će oni studirati imaju zajednički pravni i ekonomski značaj, ali su i vezani za praksu, jer diploma mora da donese upotrebljivo znanje – kaže profesor Borile, koji ističe da su u svom putu na Balkansko poluostrvo Srbiju izabrali i zbog njene velike akademske tradicije.

Saradnja dveju visokoškolskih ustanova realizovaće se i na nivou njihovih studentskih organizacija. Prof. dr Ecio Bernedeti, koji predaje međunarodno pravo i na univerzitetima u Trstu i Gorici, otkriva nam da je upravo postignut dogovor da se zajedno konkuriše za jednogodišnji projekat iz fondova EU. Ovaj projekat podrazumeva razmenu iskustava i približavanje mladih iz Srbije, Slovenije (partner je i Univerzitet u Mariboru) i Italije evropskim vrednostima.

M. Mijušković

Упис ђака првака у основним школама у Србији почеће 2. априла и трајаће до почетка наредне школске године, 1. септембра, најављено је из Министарства просвете и науке.

Упис првака требало би да се заврши до краја маја, али ће родитељима који то не стигну да ураде бити остављена могућност да своју децу у школу упису до почетка нове школске године, речено је агенцији Бета у Министарству просвете.

Приликом уписа потребно је понети извод из матичне књиге рођених, потврду о пребивалишту, доказ о здравственом прегледу детета и потврду да је дете похађало припремни предшколски програм.

Изузетно, деца из осетљивих друштвених група могу да се упишу у школу, без доказа о пребивалишту родитеља и потребне документације.

У први разред основне школе уписује се свако дете које до почетка школске године, 1. септембра има најмање шест и по, а највише седам и по година.

Ове године то су деца рођена од 1. марта 2005. до 1. марта 2006. године. Пре поласка у школу деца похађају обавезни предшколски програм који траје девет месеци.

У школу могу поћи и деца узраста од шест до шест и по година, уколико психолози и педагози процене да су довољно зрела за то.

Закон о основама система образовања и васпитања предвиђа казне за родитеље који без оправданог разлога није уписано у школу, од 5.000 до 25.000 динара.

Испитивање ђака пред полазак у школу обављају психолози и педагози. Испитивање се обавља по упису ђака, како би се утврдила способност детета и проценило да ли му је потребан индивидуални образовни програм.

У школу за образовање ученика са сметњама у развоју могу да се упишу деца на основу препоруке изабраног лекара надлежног дома здравља, а на основу процене потреба за пружањем додатне образовне, здравствене или социјалне подршке ученику, уз сагласност родитеља.

РТВ

Просветна инспекција није дошла до доказа о наводним оргијама у новосадским средњим школама. Директори школа сматрају да је реч о причи, штетној и за децу и за родитеље. Ни полиција нема података о евентуалном ризичном понашању у школама.Проверавајући наводе медија, Просветна инспекција није дошла до доказа да у новосадским средњим школама, ученице наводно наплаћују сексуалне услуге ужином или цигаретама.

Медији су писали и о непримереним играма међу ученицима, које укључују групне сексуалне односе. Директори школа сматрају да је реч о причи, штетној и за децу и за родитеље, тврдећи да у њиховим школама таквих испада – није било.

Новосадски средњошколци о наводном оргијању својих вршњака чули су из медија. Директори школа не крију изненађење, неки сматрају да је реч о преувеличаној причи.

Директор Средње машинске школе из Новог Сада Милош Мазалица рекао је да о свим темама разговарају са ученицима, преко ученичког парламента или индивидуално и тај део посла обавља педагошко психолошка служба.

„Сматрам да проблем који је настао уколико је настао, треба да се и решава у тим оквирима“, навео је Мазалица.

Станко Матић из Актива директора средњих школа рекао је да ће та институција заседати следеће недеље и издати саопштење о томе да ова прича штети највише деци и родитељима.

Полиција за сада нема сазнања о непримереном понашању средњошколаца а могла би да реагује у случају да има елемената сексуалног злостављања.

Ненад Ердељан из Полицијске управе Нови Сад рекао је да о томе нема сазнања.

„Имали смо раније али то није није било процесуирано јер није било доказа па нема ни процесуиорања“, навео је Ердељан.

Надлежној инспекцији за сада ниједан ученик, родитељ нити просветни радник, случај није пријавио.

„Нико ништа не зна, то не значи да се неће знати! Покушаћемо да сви заједно дођемо до информације и да и родитеље и децу ангажујемо и нека проговоре“, рекла је Љубица Срђанов из Просветне инспекције.

Тинејџери су склони ризичном понашању, а ставове некад прилагођавају притиску вршњака, у чему је када наступи проблем, комуникација са родитељима од суштинског значаја, наводе стручњаци.

„Тинејџери афирмацију и идентитет траже у групи вршњака. Тада се на неки начин повлаче од родитеља престају са њима да причају, окрећу се себи и траже еротског партнера, то постаје битно“, каже Зоран Миливојевић, психотерапеут.

Наведено понашање у школама није покривено ниједним правним актом нити чланом закона, тврде у Просветној инспекцији.

РТС