Правна питања и одговори

Predata peticija za smenu direktorke

Photo: Stock

Delegacija bivših učenika i roditelja OŠ „Kralj Petar Prvi“ u Beogradu predala je Skupštini grada peticiju „Glas za spas“ sa skoro 6000 potpisa. Peticijom se zahteva smena direktorke Milke Boškov, „zbog loših rezultata“, i poboljšanje uslova rada i ponude škole

Peticiju su primile članica gradskog veća Jovana Mehandžić i v.d. gradskog sekretara za obrazovanje Dragica Moro, navodi se u saopštenju za javnost.

„Gradski funkcioneri su upoznati sa stvarnim zahtevima peticije, stanjem u školi, omalovažavanjem roditelja, primedbama na rad prosvetne inspekcije i odgovornošću direktorke za uvođenje privremenih mera, što je velika sramota za školu koja ove godine proslavlja 294 godine postojanja.

U otvorenom i iskrenom razgovoru, predstavnici roditelja i bivših učenika škole, naglasili su da je ova građanska akcija sprovedena usled nemogućnosti da se kroz institucije obrazovnog sistema izbore sa nepravdom, pravnim nasiljem i samovoljom pojedinaca u školi, prosvetnoj inspekciji i Ministarstvu prosvete i nauke. Peticija je skrenula pažnju šire zajednice na probleme ove škole, a jedan od rezultata je i kontakt sa predstavnicima grada i opštine. Takođe, ona je pokazala da građani prepoznaju i podržavaju iskrene i dobronamerne motive organizatora za dobrobit sadašnjih i budućih đaka ove škole koja je uvek bila jedan od stubova prosvetiteljstva u Srbiji“, piše u saopštenju.

Potpisnici peticije podsećaju i da je neposredno utvrđeno da škola nije dostavila imena izabranih kandidata za članove novog Školskog odbora iz redova roditelja, iako je Savet roditelja još 10.11.2011. godine izvršio taj izbor na zahtev Sekretarijata za obrazovanje. To je i bio formalni razlog za uvođenje privremenih mera u najstariju srpsku školu i postavljanje privremenog organa upravljanja u kome sede prijatelji direktorke i lica u sukobu interesa, bez predstavnika lokalne samouprave i legitimnih predstavnika roditelja.

„S tim u vezi gospođa Mehandžić je nagovestila da će gradska skupština na prvoj narednoj sednici izabrati novi regularni Školski odbor i da će insistirati kod organa gradske opštine ‘Stari grad’ da do tada dostave svoja tri kandidata. Time bi bili ispunjeni uslovi za ukidanje privremenih mera pre maksimalno dozvoljenog roka od 6 meseci za njihovo trajanje.

Jedna od tema je bilo postupanje gradske prosvetne inspekcije u ovom slučaju, a posebno inspektorke Dragane Glavine koja je svojim skandaloznim zapisnicima punim netačnih podataka, materijalnih grešaka i subjektivnih ocena, pozivajući se na nepostojeće dokumente, lažne izjave, falsifikovane podatke i proizvoljno tumačenje zakona, statuta i poslovnika o radu Školskog odbora i Saveta roditelja, omogućila uvođenje privremenih mera uz apsolutnu zaštitu direktorke škole.

Posebnu zabrinutost izaziva pozivanje na član 35 Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja koji se primenjuje u slučajevima zabrane rada ustanove, što se po rečima g-đe Moro nikad nije dogodilo. Ali upravo juče ista prosvetna inspektorka je ponovo bila u školi i sve informacije govore o tome da radi na raspuštanju Saveta roditelja kao jedinog organa škole van kontrole direktorke, koja po svaku cenu ostaje na svojoj funkciji“, piše između ostalog u saopštenju.

е-novine

Strategija u celini napravljena, ali je ostalo da se na njoj još nešto uradi i malo poboljša

– Ministar prosvete Srbije Žarko Obradović izjavio je da će strategija obrazovanja biti završena do kraja mandata sadašnje vlade.

Obradović je za Radioteleviziju Srbije rekao da je strategija u celini napravljena ali da je ostalo da se na njoj još nešto uradi i malo poboljša. Naveo je da će u ponedeljak biti održan sastanak s predstavnicima Saveta za izradu strategije i dodao da je u tom poslu učestvovalo puno ljudi

Obradović je rekao da je strategija usklađena sa potrebama društva i privrede. „Poslednjih nekoliko meseci imali smo otvorene rasprave i s privrednicima, ali problem nastane zato što po nekad ni oni sami ne znaju šta hoće“, kazao je Obradović.

КURIR

SVETOSAVSKI INTERVJU MINISTRA PROSVETE

Iskustvo: I ja sam bio bez posla šest godina u mnogo bolje vreme. To sam iskoristio da odslužim vojsku, završim postdiplomske studije…

Slobodno vreme najviše volim da provodim sa ćerkama Minom (8) i Isidorom (6) i suprugom Ljiljom. Ponekad sa prijateljima odigram košarku. Bavim se naukom, završavam knjigu o položaju manjina na Balkanu i u Srbiji. Trudim se da pogledam dobar film, pročitam ponešto i odgledam sportski prenos. Novine prelistam, a ono što mi se učini zanimljivim, pročitam.

Ovako je ministar prosvete i nauke Žarko Obradović otkrio i deo svog privatnog života u velikom svetosavskom intervjuu koji su sa njim radili najtalentovaniji novinari srednjoškolskih listova iz cele Srbije. Razgovor sa ministrom, u okviru akcije Fakulteta za kulturu i medije Megatrend univerziteta i Pressa, trajao je puna tri sata, a mi vam prenosimo najzanimljivije delove.

Čemu mogu da se nadaju buduću studenti? (Marko Marijoković, Beograd)

– Možemo da vam ponudimo kvalitetno obrazovanje, ali ne i siguran posao, što je posledica ekonomske situacije. Važno je da znate da ne uspevaju najbolji već najuporniji. Bio sam bez posla šest godina u mnogo bolje vreme. To sam iskoristio da odslužim vojsku, završim postdiplomske studije, a radio sam preko zadruge.

Kako ocenjujete stanje u prosveti? (Stefan Marić, Beograd)

– Zadovoljan sam onim što smo uradili, ali mogli smo i više da smo imali više novca. Mi smo samo u ovom polugodištu započeli mnogo projekata. Počeli smo da gradimo nekoliko novih škola. Posebno sam zadovoljan što smo u kratkom roku obnovili škole u Kraljevu, oštećene u zemljotresu. Sa listom Press pokrenuli smo akciju protiv nasilja u školama i otvorili SOS telefon za žrtve nasilja i njihove roditelje. Pripremili smo zakone o osnovnoj i srednjoj školi, o obrazovanju odraslih i izmenu zakona o udžbenicima. Treću godinu zaredom uspešno realizujemo program besplatnih udžbenika. Ove godine je 228.000 đaka dobilo udžbeničke komplete na korišćenje.

Da li ste zadovoljni izdvajanjima za obrazovanje i nauku u budžetu za ovu godinu? (Iva Pavlov, Beograd)

– Nisam, i neću biti dok ne budemo izdvajali sedam odsto BDP-a. Međutim, škola deli sudbinu društva. Očekuje se da se sve desi preko noći, što je nemoguće. Zemljama u tranziciji potrebno je od pet do sedam godina, a zemljama EU oko tri godine od primene neke mere dok ne dobiju rezultate. Moramo da razumemo da nema više novca, da adekvatno raspolažemo onim što imamo, ali i da se borimo za više. Treba nam više novca i za plate zaposlenih i za uslove u školama jer imamo više od 500 školskih objekata starijih od 100 godina. Loše se osećam kada đaci uče u nesređenoj učionici, kada dođu zahtevi da podržimo takmičenje, neki mladi talenat, ili kada na fakultetima i institutima nedostaje oprema za na učnoistraživački rad, a mi nemamo mogućnosti za to.

U kom pravcu su usmereni napori ministarstva koji se odnose na osavremenjivanje nastavnih programa, pošto su dosadašnji zastareli? (Anđela Kondić, Kragujevac)

– Usvojili smo četiri zakona, promenili peti, imamo nameru da usvojimo još tri i izmenimo jedan. Završavamo strategiju obrazovanja. Promene se moraju dešavati, a tendencija je i u svetu da se znanje što više može primeniti u praksi. Ipak, suština je u tome šta se dešava u učionici i kako nastavnik prenosi svoja znanja. Ako se trudi da što plastičnije i neposrednije objasni, usvojićete znanje, ali ako samo ispredaje, ostaćete uskraćeni.

Dva dana u Beogradu

U okviru velike svetosavske akcije Fakulteta za kulturu i medije Megatrend univerziteta i Pressa, mladi novinari iz cele Srbije boravili su dva dana u Beogradu. Posetili su redakcije RTS-a, Studija B i Pressa, obišli Megatrend univerzitet i Most na Adi, prisustvovali su i prijemu koji je za njih priredio upravnik Narodnog pozorišta Božidar Đurović i pogledali baletsku predstavu „Interval“.

Kako vidite svoj sektor za 10 godina? (Aleksandra Vukojević, Kruševac)

– Strateški plan je da do kraja ove decenije uvedemo jednosmenski rad, do 25 đaka u razredu, kvalitetne udžbenike, dobre uslove u školama i zadovoljnog nastavnika.

Da li ministarstvo planira veću materijalnu podršku školama u manje razvijenim sredinama? (Dimitrije Đurić, Bela Palanka)

– Ove tri i po godine trudili smo se da više ulažemo u škole u unutrašnjosti. Zato smo postigli dogovor sa Vladom Vojvodine i gradom Beogradom da oni investiraju u obrazovne ustanove u svojim sredinama, a da mi investicije usmerimo ka ostalim mestima u Srbiji.

Da li ste razmišljali da uvedete program razmene učenika iz Srbije i ostalih zemalja bivše Jugoslavije? (Marijana Sibinac, Beograd)

– Saradnja postoji, ali može biti daleko veća. Nedavno sam bio na skupu gde mi je direktor tehničke škole iz Velenja, iz Slovenije, potvrdio da imaju odličnu saradnju sa tehničkom školom iz Valjeva. Znači, saradnje već ima, ali je treba unaprediti na svim nivoima. Naročito u pogledu stvaranja evropskog prostora visokog obrazovanja, gde 47 zemalja stvara zajednički sistem vrednosti i standarda. Profesori i studenti iz ovih zemalja već mogu da putuju iz jedne u drugu državu, a da nivoi studija i broj ispita koji su položili svuda budu priznati.

Kako zadržati mlade talente u Srbiji? (Jelena Vujić, Valjevo)

– Suština je šta motiviše mladog čoveka da ostane i radi ovde ili da ode. Odlazak na doškolovanje u inostranstvo može biti veoma koristan. Pitanje je i da li bi Tesla bio Tesla da nije otišao u Ameriku. Ne može se ovde ni naučiti sve što bi talentovani đaci želeli, ma koliko mi smatrali da je naš obrazovni sistem kvalitetan. Najveći broj mladih koji ode u inostranstvo želi da tamo nauči što više, ali i da se vrati u Srbiju i da to znanje primeni.

Zloupotrebe zbog stipendija

Bilo je dosta primera da su učenici lažno prikazivali dohodak po članu porodice kako bi dobili stipendiju. Kako rešavate ovakve zloupotrebe? (Ivana Srbljak, Kosovska Mitrovica)

– Uvek ima pojedinaca koji na takav način pokušavaju da dođu do koristi, ali svaku prijavu o tome detaljno proverimo. Želimo da novac zaista dođe u ruke onih koji ga objektivno, svojim socijalnim statusom, ali i radom i postignućima zaslužuju.

Koja je suština reforme gimnazija i kada će ona biti sprovedena? (Tara Nedeljković, Novi Sad)

– Zastali smo sa reformom gimnazija, ne iz stručnih razloga već zbog dela koji treba da bude posledica reforme. Postoji predlog zajednice gimnazija, ali nisu uzeti u obzir kakve će efekte reforma dati, ko će predavati nove programe i šta će biti sa nastavnicima. Ta pitanja nisu rešena, što je uslovilo zastoj.

U kojoj meri se uvažavaju mišljenja učenika i nastavnika kod donošenja zakonskih propisa? (Milica Kostić, Užice)

– Postoje učenički parlamenti i važno je čuti glas đaka. Kada je reč o struci, dešavalo mi se nekoliko puta da me kada obilazim neku školu nastavnici pitaju ko je uveo određenu meru. Moram da im kažem da većinu mera propisuje ministarstvo, ali na osnovu predloga stručnjaka.

Zabeležila Ana Vlahović

Film ”Parada” Srđana Dragojevića organizovano su u poslednja tri dana odgledali direktori novosadskih i beogradskih osnovnih i srednjih škola. Ministarstvo prosvete poslalo je svim školskim upravama u Srbiji dopis da mogu da prirede besplatne projekcije za direktore škola, koji će dalje da odluče hoće li isti film organizovano, ali ne i besplatno, gledati đaci.

U više školskih uprava je potvrđeno da je besplatne projekcije organizovalo Ministarstvo prosvete iz kog juče nije bilo odgovora zašto oni plaćaju projekcije i zašto je odabran baš taj film. U novosadskoj “Areni” film je odgledalo stotinak profesora i direktora, a nakon filma im se obratio reditelj Srđan Dragojević.“Dobili smo iz Ministarstva to obaveštenje, ali ono nije obavezujuće. Dobra je volja da li ćemo ga primeniti ili ne. Rečeno nam je da će nam se obratiti distributeri kako bismo organizovali projekciju. Iskreno, nemam ništa protiv da pogledamo neki film ako je besplatan” – kaže Staniša Banjanin, direktor Školske uprave Zrenjanin. U distributerskoj kući “Filmstar” objašnjavaju da su projekcije za nastavnike bile besplatne, a kako će đaci po povoljnim cenama plaćati karte. Ideja je bila da nastavnici građanskog vaspitanja pogledaju film, a nakon toga i učenici, kako bi nakon toga sa učenicima mogli da govore o homoseksualnosti. Inače film “Parada” govori o grupi gej aktivista koji žele da organizuju “Gej paradu” u Beogradu.

Izvor: Večernje novosti