Правна питања и одговори

Philip Morris: Kompanija Filip Moris finansira stipendije za 40 studenata u Nišu i najbolje studentske projekte za razvoj grada

Osmu godinu za redom program „Partnerstvo za obrazovanje i razvoj zajednice“ (PECD) i kompanija Filip Moris podržavaju studente Univerziteta u Nišu

Osmu godinu za redom, program „Partnerstvo za obrazovanje i razvoj zajednice“ (PECD) raspisao je konkurs za studente Elektronskog, Ekonomskog, Mašinskog i Pravnog fakulteta Univerziteta u Nišu.

Program će nagraditi ukupno 40 studenata individuialnom stipendijom u iznosu od 200.000 dinara, a sa ukupno 4 miliona dinara omogućiće realizaciju odabranih projekata studentskih grupa, koji imaju za cilj unapređenje uslova života u Nišu. Program se sprovodi zahvaljujući pokroviteljstvu kompanije Filip Moris Operejšens a.d.

Kompanija Filip Moris Operejšens a.d. kroz podršku PECD programu od 2004. godine pomaže najbolje i najangažovanije studente Univerziteta u Nišu. Do sada kompanija je kroz ovaj program dodelila 273 stipendije i omogućila realizaciju 65 studentskih projekata koji su okupili blizu 350 niških studenata.

PECD program prepoznaje mlade talente – buduće lidere i pomaže im da uspešno započnu svoju profesionalnu karijeru. Studenti kroz program imaju mogućnost da primene akademsko znanje i razviju liderski potencijal istovremeno učestvovanjem u aktivnostima kojima se unapređuje kvalitet života u gradu Nišu.

Rok za prijave studenata i studentskih projekata traje do 20. januara 2012, a uslovi konkursa dostupni su na internet stranici www.pecd.rs.

BETAOMS

Ovde ne sede razmažena deca bogatih roditelja koja ne moraju da uče jer im školarina od nekoliko hiljada evra garantuje svedočanstvo, tvrde u Zajednici privatnih srednjih škola

Srednja škola za ekonomiju, pravo i administraciju (Foto iz arhive škole)

U Srbiji radi 46 privatnih srednjih škola i desetak osnovnih, koje pohađa oko 4.000 đaka. Većina se nalazi u Beogradu i Novom Sadu, a školarina je od hiljadu do 7.000 evra, u zavisnosti od toga da li su uračunati i udžbenici, ishrana, smeštaj, prevoz… U javnosti se najčešće smatra da u klupama ovih škola sede razmažena deca bogatih roditelja i da se uz vrlo visoku školarinu automatski dobija i svedočanstvo.

Nikola Tesla, predsednik Zajednice privatnih srednjih škola i direktor Evropske poslovne škole „Milutin Milanković”, i Mirko Sarić, potpredsednik Zajednice i direktor Srednje škole za ekonomiju, pravo i administraciju, kažu da je Zajednica privatnih srednjih škola osnovana upravo sa željom da se razbiju ove predrasude.

– Naša ideja je bila da kroz Zajednicu skrenemo pažnju javnosti na način na koji radimo. Ponekad se o privatnim školama govori u negativnom kontekstu, u smislu da tu nema ozbiljnog rada. Mi se, naprotiv, trudimo da pružimo što veći kvalitet, a ne da radimo neodgovorno i površno, jer sve će nam se to sutra vratiti kao bumerang – priča profesor Tesla (inače nuklearni fizičar, u rodu sa slavnim naučnikom).

U školama se zato formiraju odeljenja do 20 učenika, đaci dobijaju lap top i udžbenike, putem interneta mogu da prate nastavu, a roditelji đake u školi, učenici učestvuju u sekcijama, takmičenjima, humanitarnim aktivnostima… Mnogi đaci su uspešni sportisti, već i u međunarodnim okvirima jer ima odgovara ovakav način rada. Na čelu ovih škola su mahom nekadašnji dugogodišnji direktori državnih škola, kažu sagovornici, a kroz Zajednicu se podižu standardi i kontroliše rad.

– Roditelj, ukoliko je nezadovoljan, može da nam se obrati i zato je i savet roditeljima kada upisuju decu da se raspitaju koja škola je u Zajednici. Nećemo da dozvolimo da neko loše radi, zato je u našem udruženju samo desetak škola. Mi do sada nismo imali problema, ali smo imali informacija da neke škole van Beograda štancuju diplome, da rade van svog sedišta i mi tu nismo ništa mogli da uradimo – ističe Nikola Tesla.

On kaže da je prednost privatnih škola upravo u manjem broju učenika. Po njegovim rečima, postoje tri kategorije đaka: odlični, koji žele da zadrže taj trend pa upisuju privatnu školu zbog dobrih uslova, zatim tu su „mede” – đaci koji su „uspavani” u osnovnoj školi, a koji se ovde „bude”, motivišu i usmeravaju, a treća kategorija su deca kojima je nedostajao jedan ili dva boda da se upišu u željenu školu, pa silom prilika upisuju privatnu da bi se ipak školovali za određeno zanimanje.

– Potpuno je isti upis kao i u državnim školama, s tim što se ne gleda samo broj bodova, već se obavlja i razgovor s detetom i roditeljima. Ne upisujemo baš svakog ko nam se javi. Mi im objašnjavamo da ovo nije škola u kojoj ne mora da se uči, da ovo nije igraonica bez obaveza i predstavljamo školu u pravom svetlu, a onda nekim dodatnim anketama proveravamo sklonosti učenika. Mi smo, recimo, u mojoj školi doneli odluku da nećemo da prihvatamo đake ispod 60 ili 70 bodova, zavisno od smera, ali i tu smo fleksibilni, jer ni ti bodovi nisu uvek pravo stanje stvari – objašnjava Sarić.

Sagovornici kažu da se trenutno sve škole suočavaju s problemom manjka đaka, kao posledica ekonomske krize.

– Prošle godine je bilo 18,5 učenika po odeljenju, ali zbog ekonomskih neprilika, jedan broj učenika u starijim razredima nije bio u mogućnosti u septembru da nastavi školovanje. Roditelji su se našli u drugačijoj poziciji gubitkom posla ili gašenjem firmi u kojima su radili i sada je prosek u odeljenju malo više od 15 đaka, što školu dovodi na ivicu opstanka – priča Sarić i dodaje da problemi nastaju i za dete kada pređu u državnu školu jer obično bude 36. u odeljenju, jer je jasno o kakvom je kvalitetu nastave tu reč.

Iako škole imaju svoje 24-časovno obezbeđenje, bilo bi dobro kada bi dobili školskog policajca, kao i državne škole, kažu sagovornici. Zatim, nastavljaju, iako je stručno usavršavanje zakonska obaveza nastavnika, nastavnicima nisu uvek svi seminari dostupni. Problem je i to što škola nema nikakvih subvencija od države kada zaposli mladog nastavnika, a plaća mu pripravnički staž i polaganje licence, što je u državnim školama u nadležnosti lokalnih samouprava.

———————————————-

Prosvetni inspektori u redovnoj kontroli

U Republičkoj prosvetnoj inspekciji kažu da privatne škole uglavnom posluju ozbiljno, jer se trude da privuku nove đake. Kontrola je redovna, a primećeno je da privatne škole brže ispravljaju nedostatke koje uoče inspektori, nego što to čine državne. Do sada je samo prva otvorena privatna škola izgubila dozvolu za rad, a nijedna druga nikad nije kažnjena.

Sandra Gucijan

AFERA „AKREDITACIJE“

Filološko-umetnički fakultet dobio akreditaciju iako je recenzent sedam od 12 standarda ocenio negativno

BEOGRAD – Mutne radnje!

Filološko-umetnički fakultet iz Kragujevca je još jedna obrazovna ustanova koja je pored Departmana umetnosti iz Novog Pazara i Akademije umetnosti iz Novog Sada na sumnjiv način dobio akreditaciju za studijski program Zidno slikarstvo! Naime, ovaj program je akreditovan u četvrtom krugu akreditacije 2009. godine bez ijedne opomene iako je za sedam od 12 standarda od jednog recenzenta dobio ocenu manju od neophodne šestice.

Najmanju ocenu 3,5 program Zidno slikarstvo dobio je za svrhu studijskog programa, dok su standardi „struktura“, „ciljevi“ i „kurikulum“ ocenjeni četvorkom. Čak i standard „kompetencije diplomiranih studenata“ dobio je ocenu nižu od šest.

Slobodan Štetić, dekan Filološko-umetničkog fakulteta iz Kragujevca, tvrdi da su se namučili da bi dobili akreditaciju.

– Neophodno je da se sakupi celokupna dokumentacija o programima. Neke smo morali da prepravljamo. U aktima Komisije za akreditaciju detaljno se navodilo šta je neophodno ispraviti i u kom roku. Sve smo ispunili i dobili akreditaciju za sve tri studijske grupe, master i doktorske studije – tvrdi Štetić.

U Republičkom javnom tužilaštvu kažu da oni mogu da reaguju samo na osnovu prijave zloupotrebe.

– Tužilaštvo može da reaguje tek ako neko podnese krivičnu prijavu za zloupotrebe u radu – kažu u RJT.

U Komisiji za akreditaciju i proveru kvaliteta su tvrdili da izveštaji recenzenata nisu jedina dokumenta na osnovu kojih se studijski programi i visokoškolske ustanove akredituju. Oni kažu da Komisija od onih koji od recenzenata dobiju negativne ocene traži da isprave nepravilnosti.

Strateška promena: Zakon o mladima stupa na snagu

Zakon o mladima, koji pravno garantuje i finansijski osigurava podršku za unapređenje društvenog položaja oko 1,5 miliona mladih, stupa na snagu danas, saopštilo je Ministarstvo omladine i sporta.

Boljitak Snežana Samardžić

– Srbija je zemlja koja se oslanja na mlade i spremni smo da učinimo sve što je u našoj moći da podržimo realizovanje njihovih interesa i inicijativa. Donošenje ovog zakona predstavlja nastavak pozitivne javne politike koja se odnosi na mlade. To znači da se država obavezala da sistemski i kontinuirano stvara uslove i daje podršku mladima u organizovanju, društvenom delovanju, razvoju i ostvarivanju potencijala – izjavila je ministarka Snežana Samardžić Marković.

Ona kaže da prvi put u istoriji Srbija ima Zakon o mladima i prvi put se jasno definiše šta je to javni interes u oblastima omladinskog sektora koji će država finansirati, a nagrađivanje i stipendiranje mladih talenata prvi put se smatra javnim interesom.

U cilju primene Zakona o mladima na snagu je stupio i Pravilnik o sadržaju i načinu vođenja jedinstvene evidencije različitih udruženja mladih, udruženja za mlade i njihovih saveza. Takođe, Kancelarije za mlade, koje za sada postoje u 124 lokalne samouprave u Srbiji, dobijaju svoje utemeljenje u zakonu, što će pozitivno uticati na njihov budući rad, navodi se u saopštenju.

Tanjug

Škole koje su dobile nove peći su četvororazredne, a đaci su u toku prvog polugodišta radili u poluhladnim učionicama

GORNJI MILANOVAC – Đaci u devet seoskih osnovnih škola u rudničko-takovskom kraju jutros su počeli nastavu u toplim učionicama, pošto su, zahvaljujući Crvenom krstu, postavljene peći na drva, rekao je sekretar Opštinskog odbora Crvenog ksta Tomislav Marković.

On je izjavio da je na početku drugog polugodišta Crveni krst obezbedio peći na „čvrsto gorivo“ za škole na padinama Suvobora i Rudnika kao i u Brđanima, Semedraži, Ugrinovcima i Boljkovcima.

Marković je objasnio da su dosadašnje peći „više dimile nego što su grejale“ i kao primer naveo školu u Boljkovcima gde je stara peć izgorela, a žiške su ispadale na pod gde je bio postavljen lim da ne dođe do požara.

Škole koje su dobile nove peći su četvororazredne, a đaci su u toku prvog polugodišta radili u poluhladnim učionicama.

Autor:

Agencija BETA