Правна питања и одговори

KURIR OTKRIVA: AFERA „AKREDITACIJE“

Veliki broj visokoškolskih ustanova dobio akreditaciju iako su ih pojedini recenzenti negativno ocenili

BEOGRAD – Džaba su ih ocenjivali!

Nekoliko fakulteta u Srbiji akreditovano je uprkos činjenici da su od ovlašćenih recenzenata dobili negativne ocene. Njihovi studijski programi bodovani su ocenom nižom od prelazne, to jest ispod šestice, saznaje Kurir!

Akreditaciju su dobili čak i programi koji su za svih 12 standarda od jednog recenzenta dobili negativne ocene. To je slučaj sa Departmanom umetnosti u Novom Pazaru, čiji je studijski program Likovna umetnost od jednog recenzenta dobio najvišu ocenu 4,33. Za standard „organizaciona i materijalna sredstva“ dobio je samo 1,83, dok su čak četiri ocenjivana elementa dobila dvojke. Ostalih osam programa dobili su ocene između dva i četiri.

Na sajtu Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta piše da je Departman akreditovan 2008. a da je program Likovna umetnost 2009. dobio akt upozorenja u petom krugu akreditovanja. Akreditaciju je dobio u sedmom krugu 2010. Iz KAPK nisu hteli da dostave dokumentaciju o ocenjivanju svih sumnjivih fakulteta čiji spisak poseduje Kurir jer tvrde da je to tajni podatak.

Biljana Dumić, portparol Departmana u Novom Pazaru, ističe da je taj univerzitet dobio kao ustanova akreditaciju 2008. i da ima ukupno 45 akreditovanih programa po kojima se nastava održava

– Ništa nije bilo sporno i nemam informaciju da smo dobijali akt upozorenja za bilo šta, jer smo se trudili da ispunimo sve što je bilo neophodno – kaže Dumićeva.

Akademija umetnosti u Novom Sadu, za program „Animacija i vizuelni efekti“, posle jednog akta upozorenja 2009. godine dobila je akreditaciju 2010. godine, iako je u jednoj recenziji od 11 standarda prelaznu ocenu dobila za samo dva.

Nastaviće se

Todović: Dostavili smo sva dokumenta

Zoran Todović, dekan Akademije umetnosti u Novom Sadu, kaže da ta institucija nije imala problema sa dobijanjem akreditacija.

– Dobili smo akreditaciju za 49 studijskih programa i čekamo da komisija donese odluku o akreditaciji još šest. Njih smo kasnije dostavili, pa sada treba vremena da se završe – objasnio je Todović i naglasio da ne postoji fakultet koji je odmah završio akreditovanje jer je uobičajena stvar da se neki dokument izostavi.

Izveštaji ne odlučuju

U KAPK kažu da izveštaji recenzenata nisu jedina dokumenta na osnovu kojih se programi ili visokoškolske ustanove akredituju.

– Ukoliko je ispunjenost pojedinih standarda lošije ocenjena od strane nekog od recenzenata koji vrše uvid u rad ustanove, ustanovi se upućuje akt upozorenja. Tek ukoliko ustanova ispuni sve standarde, dobija uverenje o akreditaciji – kaže Vera Vujčić, predsednica KAPK, i dodaje da, ukoliko to ne učini, ustanova dobija rešenje o odbijanju, na koje ima pravo žalbe.

Na fakultetima još ne razmišljaju o kandidatima, iako bi sledeći rektor morao da bude iz grupacije medicinskih fakulteta

Rektorat u Kapetan-Mišinom zdanju u centru Beograda (Foto Tanjug)

Ove godine Univerzitet u Beogradu dobiće novog rektora. Kako je nedavno odlučio Senat najstarijeg srpskog univerziteta, prvi čovek UB biće izabran na sednici Saveta 29. maja, tajnim glasanjem. Biće ovo 35. rektor od osnivanja UB 1905. godine, odnosno 66. od osnivanja Liceja.

Prema našoj mini-anketi, na fakultetima još ne razmišljaju o potencijalnim kandidatima, a premа kalendaru aktivnosti, lista kandidata biće poznata u maju.

Međutim, sigurno je da će novog rektora dati grupacija medicinskih nauka. Naime, kada se birao aktuelni rektor, ova grupacija, koja je „bila na redu”, nije dala kandidata, pa je ta čast pripala tehničkoj grupaciji fakulteta. Ove godine, medicinari će ponovo imati priliku, pogotovu što je ova grupacija za 90 godina imala samo jednog rektora. Iako su simpatije univerzitetske javnosti na strani aktuelnog dekana Medicinskog fakulteta profesora dr Vladimira Bumbaširevića, on je u neformalnim razgovorima nekoliko puta ponovio da nije zainteresovan za ovu funkciju.

Dr Branku Kovačeviću je ovo drugi mandat, tako da se on neće ponovo kandidovati, ali je predložio da Univerzitet dobije i četvrtog prorektora, koji će predstavljati institute. Novi rektor biraće i novi prorektorski tim, a prema nezvaničnim informacijama, u još jednom mandatu gledaćemo aktuelnu prorektorku za finansije dr Nevenku Žarkić-Joksimović.

Prema Statutu UB, kandidata za rektora evidentira izborno veće fakulteta, u čijem sastavu su svi nastavnici. Potom dekan fakulteta dostavlja obrazloženi predlog, sa biografijom i bibliografijom kandidata, kao i sa njegovom pismenom saglasnošću i izbornim programom – Komisiji za sprovođenje izbora rektora. Izborna veća fakulteta i naučna veća instituta izjašnjavaju se o kandidatima evidentiranim na fakultetima, pri čemu jedan fakultet, odnosno naučni institut može podržati najviše tri kandidata sa liste evidentiranih kandidata. Konačno evidentiranim smatra se kandidat koji je dobio podršku najmanje jedne trećine fakulteta i instituta.

Savet tajnim glasanjem bira rektora sa liste kandidata koju je utvrdio Senat, i to onaj koji je dobio većinu glasova ukupnog broja članova Saveta. Ukoliko nijedan kandidat ne dobije većinu, glasanje se ponavlja za kandidata koji je u prvom krugu dobio najveći broj glasova, a ako ni tada rektor ne bude izabran, izborni postupak se ponavlja.

U martu će početi i procedure na fakultetima za izbor novih dekana i prodekana, a sve mora biti gotovo do 15. juna, kako bi se u septembru obavila primopredaja dužnosti. Novi rektor, prorektori, dekani i prodekani stupaju na dužnost početkom školske godine, 1. oktobra.

Prema knjizi „Rektori Liceja, Velike škole i Univerziteta u Beogradu”, prvi rektor bio je Atanasije Nikolić (1839/1840), poznat i po tome što je njegovim zalaganjem uvedena u škole proslava Svetog Save 1840. godine i upotreba školskog zvona. Nikolić je bio i pomoćnik ministra unutrašnjih dela.

Prvi rektori su sticali diplome u Beču i Pešti, ponekad su u Beograd dolazili bez svršenih diploma, ali sa dovoljno znanja da bi podizali, kulturno i naučno, sredinu u koju su stizali. U proseku su imali između 26 i 35 godina, a kasnije se ta starosna struktura menja, tako da se rektorska lenta nosila tek u zrelim, pedesetim godinama.

Od 1905. godine, kada je osnovan prvi srpski – Beogradski univerzitet, sedam rektora je podnelo ostavke, a svoje najdramatičnije dane, Kapetan-Mišino zdanje „preživelo” je od 1991. do oktobra 2000. godine.

Sandra Gucijan

Đaci u Srbiji danas su se vratili u školske klupe, nakon novogodišnjih praznika i zimskog raspusta.

Oko 900.000 osnovaca i srednjoškolaca 27. januara očekuje i školska slava Sveti Sava koja se praznuje kao radni, ali nenastavni dan. Dan državnosti Srbije praznovaće se dva dana, 15. i 16. februara.

Prolećni raspust će trajati do 9. do 16. aprila.

Školska 2011/12. za učenike osmog razreda završava se 25. maja 2012, odnosno 8. juna za đake od prvog do sedmog razreda.

Maturanti gimnazija raspuštaju se 18. maja, a maturanti srednjih stručnih škola 25. maja, dok ostali srednjoškolci na letnji raspust odlaze 15. juna.

(Beta)

Mnoge škole su uz interna dežurstva i školskog policajca angažovale i privatno obezbeđenje

Incidenti među učenicima najčešće se dešavaju posle završetka nastave u smeni, pored škole ili u dvorištu kada nema starijih u blizini. Većina učenika su nemi posmatrači nasilja, tek mali broj njih obrati se nastavnicima ili drugom osoblju za pomoć.

Ovo su samo neki od zaključaka iz nedavno objavljene knjige predavača Kriminalističko-policijske akademije (KPA) mr Svetlane Ristović „Stop nasilju u školama – uloga privatne bezbednosti”, u izdanju Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja i izdavačke kuće „Hesperija edu”.

– Aktuelno je novo shvatanjesistema bezbednosti u kojem važno mesto pripada sektoru privatne bezbednosti. Ovaj sektor nije i ne sme biti konkurencija državi, odnosno policiji i javnoj bezbednosti. Složena bezbednosna situacija u svim sferama društva nalaže njihovu saradnju i prožimanje. Svedoci smo trenda da je sve više onih, uključujući i države, koji koriste usluge privatnog sektora bezbednosti – kaže mr Ristović.

U tome ni škole nisu izuzetak. Mnoge obrazovne ustanove nastojeći da suzbiju vršnjačko nasilje, narkomaniju i da reše druge bezbednosne izazove, uz interna nastavnička i učenička dežurstva i školskog policajca koji obilazi škole, angažovale su i privatno obezbeđenje. Mr Ristović, radeći na knjizi, sprovela je anketu među pripadnicima obezbeđenja koji čuvaju više škola u Beogradu.

– Oni kao najčešći uslov i uzrok nasilničkog ponašanja u školi prepoznaju probleme u porodicama učenika, ali ističu i uticaj objekata u blizini škola kao što su kafići, prodavnice alkoholnih pića ili kladionice – objašnjava mr Ristović.

Verbalno nasilje je veoma prisutno, iako se ono često potcenjuje jer nema scena i posledica kao prilikom, na primer, tuča, ali i ono nanosi bol, patnju i poniženje. Najučestaliji vid nasilničkog ponašanja među učenicima je siledžijsko ponašanje.

– Oblici ispoljavanja nasilja u školama, njegova učestalost, mesto i vreme izvršenja, zahtevaju uključivanje odraslih u većoj meri – roditelja, nastavnika, policije i privatnog obezbeđenja tamo gde ono postoji, strogo i dosledno sankcionisanje nasilnika, a naročito razvijanje veštine nenasilne komunikacije. Postoje različiti programi prevencije nasilničkog ponašanja u školi, između ostalih i oni na kojima se uči kontrola besa a namenjeni su učenicima sklonim nasilju – kaže mr Ristović.

Ona ističe da svaka škola treba da se suprotstavlja nasilju na način koji odgovara okolnostima u kojima radi, ali nikako samostalno već u saradnji sa državnim institucijama. Škola mora preventivnim radom da predupredi pojavu nasilja među učenicima i istovremeno da utiče na njihovo pozitivno socijalno ponašanje. Zanimljiv je podatak da čak 44 odsto anketiranih smatra da su nosioci nasilničkog ponašanja u školama bivši učenici i učenici drugih škola.

– Može se konstatovati da između razreda postoje razlike u pogledu učestalosti nasilja. Stariji razredi, u osnovnim školama sedmi i osmi a u srednjim treći i četvrti, pokazuju manje sklonosti ka nasilnom ponašanju od nekoliko godina mlađih đaka. To se može objasniti manjom psihičkom zrelošću učenika mlađih razreda, ali ta činjenica daje nadu se na njih može blagovremeno vaspitno uticati – objašnjava mr Ristović.

M. Galović

———————————————————–

Epidemija elektronskog nasilja

Često se, po njenom mišljenju, zaboravljaju žrtve drugih vidova nasilja, kao što je na primer elektronsko, čije posledice mogu biti podjednako teške, a često i bolnije, nego kada je u pitanju fizičko nasilje. „Nasilje među vršnjacima prelazi na društvene mreže i poprima razmere epidemije. Pojedina deca maltretiraju, vređaju i ismevaju vršnjake, a za to imaju na raspolaganju blagodeti savremene tehnologije kao što su SMS, MMS, foto i video klipovi ili čet. Kod ove vrste nasilja nije samo teško prepoznati žrtvu, već i nasilnika koji su najčešće naizgled dobra i poslušna deca koja ne prave probleme”, kaže mr Ristović.

POLITIKA

Srbija mora da se odluči, ako hoće kvalitetno obrazovanje i nauku onda mora više da se ulaže, kaže u intervjuu za “Blic nedelje” Žarko Obradović, ministar prosvete i nauke.

Opštine ne žele da smanje broj škola: Žarko Obradović

On ističe da se od ovog Ministarstva traži nemoguća misija, jer 95 odsto budžeta godinama unatrag odlazi na plate i doprinose prosvetnih radnika, a sa preostalih pet odsto mora da se pokrije celokupan pripremni predškolski program, osnovno, srednje, visoko obrazovanje, đački i studentski standard, stipendije, krediti, investicije i oprema.

– Nisam zadovoljan budžetom za obrazovanje. On je takav da 95 odsto ide na plate, a svega pet odsto za sve ostalo. U 2011. smo imali 116,2 milijarde za prosvetu i 11 milijardi za nauku, a u 2012. za prosvetu je izdvojeno 119,5, a za nauku 11,7 milijardi. Formalno budžet za nauku i prosvetu je povećan za 3,14 odsto u odnosu na prethodnu godinu, ali to će biti dovoljno samo za ispunjavanje osnovnih funkcija koje ima Ministarstvo, i za praćenje kretanja plata u javnom sektoru onako kako je predviđeno za predstojeću godinu – ističe ministar.

Da li će zaposlenima u prosveti rasti plate u 2012?

– Plate će pratiti javnu politiku u 2012. Predstavnicima sindikata smo objasnili sve vezano za kretanje plata. Kada je reč o koeficijentima, postigli smo dogovor i predlog uredbe poslali Ministarstvu rada i socijalne politike i Ministarstvu finansija. Predlog je da se napravi gradacija u odnosu na školsku spremu, na posao koji se radi, ali i na način kako se radi, odnosno da oni koji ostvaruju rezultate budu prepoznati i nagrađeni

Nema razloga da prosvetari tuže škole

Prosvetari prete tužbama zbog jubilarnih nagrada. Šta ćete preduzeti?

– Nema razloga da prosvetari tuže škole. Lokalne samouprave imaju obavezu da isplate nagrade i one će to učiniti. Vlada je uradila sve da jubilarne nagrade za 2009, 2010. i 2011. budu isplaćene. Lokalne samouprave su na osnovu donetih zakona povećale svoje prihode i mogu te nagrade da isplate. Ukoliko postoje lokalne samouprave koje nisu povećale prihode trebalo bi da se obrate Ministarstvu finansija – kaže Obradović.

Hoće li biti smanjivan broj zaposlenih?

– Nije tačno, kao što se često navodi, da je u osnovnom i srednjem obrazovanju povećan broj zaposlenih. Dolazi do zabune jer jedan broj ljudi nema pun fond časova, pa se oni na terenu pojavljuju na nekoliko mesta. Povećao se broj zaposlenih u visokom obrazovanju, ali to je posledica procesa akreditacije. Postojala je i potreba za dodatnim kadrom na nekim fakultetima, kod nekih ta potreba i dalje postoji. Na primer, na Filološkom fakultetu u Beogradu ćemo povećati broj zaposlenih ukoliko želimo da sačuvamo katedre za kineski ili japanski jezik. Nesporno je da je u obrazovnom sistemu postoji određeni višak kadrova. Na Vladi sam već govorio da bi bilo dobro da se u 2012. povedu pregovori sa Svetskom bankom i obezbedi kredit koji bi bio namenjen samo za socijalno-ekonomski program rešavanja viška zaposlenih, koji se može pojaviti 2013-2014. kada pređemo na finansiranje po glavi učenika

Da li biti menjana mreža škola?

– Demografska situacija je takva da mreža škola ne prati kretanja stanovnika. Tendencija lokalnih samouprava je da se zadrži postojeće stanje, ali mora se ići na rešenja koja su opravdana. Svaka opština nastoji da dokaže razloge postojanja odeljenja van matične škole. Imamo više od 2.300 školskih objekata, a oko 1.300 škola. Postoji veliki broj odeljenja sa malim brojem đaka i ne može sve da bude racionalno. Nije cilj da ukidamo odeljenja zatvaranja radi, već samo u onim slučajevima gde ne postoje obrazovni i ekonomski razlozi za njihovo postojanje.

Hoćete li menjati upisne kvote za pojedine fakultete?

– Razmišlja se o tome. Od ljudi koji se bave pitanjem zdravstva čula se ideja da bi trebalo smanjiti broj budućih brucoša na Medicinskom fakultetu jer se na posao čeka i po nekoliko godina, i zato što se smatra da postoji velika produkcija u odnosu na naše potrebe.

Početkom drugog semestra razgovaraćemo sa upravama fakulteta. Bolje smanjiti kvote na nekim fakultetima koji imaju veliku produkciju, a povećati na master ili doktorskim studijama. Na taj način sredstva neće otići van visokog obrazovanja.

Šta je preostalo da se uradi do kraja mandata?

– Zakoni o srednjoj školi, o osnovnoj školi, o obrazovanju odraslih, izmene Zakona o udžbenicima i nastavnim sredstvima su upućeni drugim ministarstvima na izjašnjavanje i očekujemo da će ih Vlada usvojiti posle praznika i da će po hitnoj proceduri biti upućeni u parlament. Ideja je da zakoni budu u Skupštini krajem januara, početkom februara. Takođe, Strategija obrazovanja je skoro gotova. Dogovor je da se 15. januara pojavi na sajtu ministarstva, da se nakon toga organizuje javna rasprava. Posao na njenoj izradi ide odlično i za vreme mandata ove Vlade će biti završena.

BLIC