Правна питања и одговори

Vaspitanje dece: I dalje traju sporenja oko novog zakona o pravima deteta

Zakonska zabrana fizičkog kažnjavanja dece, pored dobre namere da štiti dečje dostojanstvo, u javnosti izaziva brojne polemike, a pred zakonodavca postavlja nedoumice – počev od svrhe propisivanja zabrane do celishodnosti inkriminacije i sankcija za batinanje dece.

Ukoliko bi se baš svaki vaspitni udarac „po turu“ shvatio kao krivično delo, onda bi većina porodica imala kriminalca u kući, a deci bi pretilo završavanje u tuđem domu ili domu za nezbrinutu decu, upozorio je profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Milan Škulić.

Izričita zabrana batinanja dece zasad je bez bilo kakvih propisanih sankcija predviđena Nacrtom zakona o pravima deteta, kao i prednacrtom Građanskog zakonika Srbije.

Nadležni organi za brigu o dečjim pravima navode da obaveza zabrane fizičkog kažnjavanja deteta, pre svega, proizlazi iz obaveze Srbije preuzete ratifikovanjem Konvencije UN o pravima deteta, koja izričito predviđa da je svaka država potpisnica dužna da preduzme sve mere da zaštiti dete od svih oblika fizičkog nasilja.

Škulić smatra da se nijedna odredba Konvencije o pravima deteta ne može tako široko tumačiti kao što je to učinio naš zakonodavac.

– Nije sporno da postoje različiti roditeljski „vaspitni stilovi“. Naš narod poznaje jednu prilično nesimpatičnu poslovicu po kojoj je „batina izašla iz raja“ i, iako o tome ne postoje egzaktna istraživanja, popriličan broj roditelja u praksi postupa po toj poslovici – naveo je on.

Tanjug

Đak generacije, student sa prosekom deset, osvajač medalja na olimpijadama znanja… ne postaje se slučajno. I ne postiže se štrebanjem i bubanjem. Svakodnevnim radom, malim koracima – da. Jedno je sigurno: uspeh u školi treba tražiti u želji mlade osobe da – razume svet oko sebe!

Marija Jelić

Nema te Andersenove ili Grimove bajke koja bi tako fascinirala Mariju Jelić od “čuda matematike”. Kako to da se, u istom trenutku, u isto vreme, na dva različita kraja planete Zemlje, nalaze dve potpuno identične tačke, identične u temperaturi i u pritisku? Zar to nije čudo?! Ili “trik” sa Mebijusovom trakom koji predškolac može da izvede i razume – da nešto što je imalo dve površine, samo malim okretom ruke postaje – jedna!

– Matematiku i geometriju volim odmalena. Sećam se kako mi je majka objašnjavala ne samo kako se radi neki zadatak, već zašto – priča ova mlada devojka od 22 godine, koja završava Matematički fakultet pre roka.

A pre toga osvajala je medalje na olimpijadama, bila đak generacije u osnovnoj školi i Matematičkoj gimnaziji.

Radna nedelja devojke koja je devet puta bila državni prvak iz matematike izgleda veoma obično.

– Pre podne sam na predavanjima. Kad se vratim kući, ručam, i onda pogledam šta smo toga dana radili. Na taj način ponovim gradivo. Mnogo znači slušati predavanja. Posle dva sata učenja, obavezno izađem iz kuće. Volim da šetam, da idem sa drugaricama, sa sestrom, pa i sama. Nikad noću ne učim. Subotom pomažem majci u kućnim poslovima, a nedeljom se ceo dan odmaram – priča ova devojka koja će, najverovatnije, karijeru nastaviti na Matematičkom institutu SANU, gde želi da se bavi topologijom, granom matematike koja izučava geometrijska svojstva prostora.

Vuk Vuković

Vuk Vuković je student treće godine Hemijskog fakulteta. Osim hemijskog smera, sluša i predavanja i polaže ispite na biohemiji. Ima vremena i za muziku, polaznik je Muzičke škole “Josip Marinković”, odsek solo pevanje.

– Treba biti pažljiv na predavanjima. Mi imamo mnogo časova vežbi, i onda kad dođem kući, sređujem beleške. Tako ponovim šta smo toga dana učili – kaže ovaj mladić koji će reći da je “prosečan”, možda malo više zainteresovan za svet oko sebe od “običnih” đaka.

Sa tek napunjenom 21 godinom, on je – kao i Marija – oduševljeno zaronio u svet molekula u želji da razume kako život funkcioniše.

– Nije poenta meriti metre knjiga koje si pročitao, nego razumeti ljude, svet oko sebe – kaže Vuk Vuković, sada i saradnik Istraživačkog centra Petnica

Mebijusova traka, Borsuk-Ulamova teorema o sendviču sa šunkom ili nešto treće… šta god bilo, Marija i Vuk će dobro da pretresu i razumeju pre nego što nešto drugo sami otkriju. Takve treba da čuvamo!

Blic

Reforma obrazovanja u Srbiji

Od naredne akademske godine studenti će godinu moći da upišu samo ako polože sve ispite

BEOGRAD – Od naredne akademske godine studenti će godinu moći da upišu samo ako polože sve ispite.

Zato je i za studente i profesore prioritet u 2012. godini nastavak procesa reforme, provera studijskih programa i usvajanje strateških dokumenata, kao što su nacionalni okviri kvalifikacije.

Studenti smatraju da je za akademsku zajednicu prioritet izmena Zakona o visokom obrazovanju, da nerešena pitanja treba rešavati sistemski, kako se, između ostalog, ne bi svakog oktobra javljali problemi oko upisa,prenosi RTS.

Potpredsednik Studentskog parlamenta Univerziteta u Beogradu Marko Zeljković smatra da je za rešavanje problema neophodna reforma gradiva i predmeta, ali i pregovori sa Ministarstvom prosvete koji mora da pomogne fakultetima, studentima i univerzitetu da te reforme sprovede.

„Mora da se završi reforma nastave, treba da se vidi šta je problem što studenti ne mogu da ostvare 60 bodova na većini fakulteta nego tih 48, čak je možda i to mnogo i to ispuni oko 70 odsto studenata“, rekao je rektor Univerziteta u Beogradu Branko Kovačević.

Profesori podsećaju i na to da su postojećim Zakonom studenti stavljeni u centar obrazovnog procesa, da reforma bez njih ne može da se sprovede, ali da ne treba zanemariti ni pitanje finansija.

„Apsolutno je neophodno menjanje svesti aktuelne politike po pitanju neophodnog hitnog povećanja procenta izdvajanja iz bruto nacionalnog dohotka, namenjenog obrazovanju u Srbiji“, rekao je dekan Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Miodrag Milovančević.

„Dok se nacionalni okvir kvalifikacija ne usvoji mi nećemo zakonski imati određeno ono što nam je neophodno, kako bismo znali šta nam piše u diplomi, šta možemo sa tom kvalifikacijom da obavljamo“, rekao je Milan Krstić, student prorektor Univerziteta u Beogradu.

Ništa manje važna nije ni nadgradnja doktorskih studija po evropskim standardima. Jedan od imperativa je i uvođenje standarda za rangiranje univerziteta, jer se na narednim ministarskim konferencijama više neće rangirati države već univerziteti

Autor:

Ekipa Kurira

Dragi čitaoci,

svima vama koji danas proslavljate najradosniji hrišćanski praznik Božić neka je srećno i berićetno i u ovoj godini!

Hristos se rodi!