Правна питања и одговори

Izgradnja u podavalskom delu opštine Voždovac

Učenici isturenog odeljenja OŠ „Vasa Čarapić“ u Pinosavi posle spoljašnje adaptacije škole dobili su sređene i unutrašnje prostorije, učionice i kabinete, a uvedeno je grejanje i mokri čvor dok je dvorište asfaltirano.

Novoizgrađeni prostor namenjen je predškolcima. Celokupnu izgradnju i opremanje finansirala je opština Voždovac.

– Posle sela Ripanj, ovo je najveće ulaganje u podavalskom delu Beograda – izjavio je prilikom otvaranja novog prostora predsednik opštine Voždovac, Dragan Vukanić

On je naglasio da je opštinadosta uradila u podavalskom delu u predhodnom periodu. Osim škole izgrađeni su vodovod, pošta i putevi.

– Zalaganjem, pre svega, meštana dobili smo dve nove učionice, ali i svlačionicu – rekla je direktorka škole Lenita Vukojević. Ona smatra da se proširenje ovog objekta ne bi završilo bez podrške Opštine Voždovac.

Danas

Izvor: Beta

Više od 10 studentskih organizacija iz cele Srbije uputilo je danas otvoreno pismo javnosti u kome su obrazložili zahteve za rešavanje ključnih studentskih problema i najavili konkretne akcije u naredne dve nedelje pod nazivom „10ka za Srbiju“.

Studentske organizacije traže smanjenje školarina i transparentnost prilikom formiranja cena, odnosno potpunu reformu finansiranja visokog obrazovanja, veća ulaganja u razvoj i kvalitet obrazovanja, borbu protiv odliva mozgova i protiv korupcije, kao i studentske prakse i obezbeđenje poslova za studente.

Studenti traže da se svim studentima koji su u protekloj godini ostvarili 60 ESPB omogući da narednu budu na budžetu ili u potpunosti oslobođeni školarine, a oni sa 48 ESPB da budu oslobođeni dela školarine.

Oni zahtevaju potpunu primenu zakona, a pre svega ukidanje koncepta „obnova godine“, zatim produžetak apsolventskog staža na teret budžeta za generacije koje su prve osetile reformu visokog školstva bez obzira na ostvarene bodove, pravo na ispitni rok svakog meseca, regulisanje stipendija i zdravstvene zaštite za doktorante, kao i stvaranje institucionalnih okvira za nezavisno studentsko organizovanje.

Otvoreno pismo studenata Srbije potpisali su Studentska konferencija univerziteta Srbije, Studentska unija Srbije, Studentski parlament Univerziteta u Beogradu, Savez studenata Beograda, Studentski parlament Univerziteta u Novom Sadu, Studentski parlament Univerziteta u Nišu, Savez studenata Univerziteta u Nišu, Studentski parlament Univerziteta u Kragujevcu, Studentska asocijacija Univerziteta u Kragujevcu, Studentski parlament Univerziteta u Prištini s privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Studentski parlament Državnog univerziteta u Novom Pazaru, Savez studenata Univerziteta u Novom Sadu.

KRAGUJEVAC – U osnovnoj skoli „Dragiša Luković Španac“ u Kragujevcu počeo je program „Druga šansa“ za obrazovanje 75 polaznika starijih od 15 godina koji nisu završili osnovnu školu.

Oni su dobili šansu da besplatno završe razrede koji im nedostaju, a nakon školovanja biće im ponuđeno da nastave prekvalifikaciju za jedno od 35 zanimanja.

Direktor Osnovne škole Nebojša Pavlović rekao je da se nastava organizuje uveče, od ponedeljka do četvrtka.

„Obrazovanje za one koji nemaju nijedan završeni razred osnovne škole trajaće tri godine, a one koji su završili neki razred pohađaće nastavu po ciklusima i njihovo školovanje će trajati dve, odnosno jednu godinu“, rekao je Pavlović.

Procenjuje se da na području grada Kragujevca više od 6.000 građana nema završeno osnovno obrazovanje.

Na evidenciji filijale Nacionalne službe za zapošljavanje u Kragujevcu ima oko 700 osoba bez završene osnovne škole, od kojih je 60 odsto žena.

Od 40 škola u Srbiji odabrano je sedam za realizaciju programa „Druga šansa“ koji ima podršku Ministarstva prosvete i Evropske unije.

Autor:

Agencija BETA

Просторије Педагошког друштва Србије додељене на коришћење Централном институту за конзервацију, а улаз у зграду им је забрањен. Тако је Педагошко друштво после 60 година, остало без просторија.

После 60 година, Педагошко друштво Србије остало је без просторија. Њихове просторије додељене су на коришћење Централном институту за конзервацију, а улаз у зграду им је забрањен.

Педагошко друштво Србије и Централни институт за конзервацију већ извесно време не могу да се договоре око дела просторија на које и једни и други полажу право.

Иако Институт за конзервацију користи три спрата зграде на Теразијама, жели да добије и суседне четири просторије које од 1950. године користи Педагошко друштво.

Педагози кажу да су им најпре запослени у ЦИК-у почели да искључују струју, а средином августа забранили су им и улазак у просторије. У Централном институту објашњавају да на тај начин само штите вредна културна добра Србије која се ту налазе.

Директорка ЦИК-а Мила Поповић-Живанчевић каже да су забранили улаз свима који нису сарадници Института.

У вези са тим проблемом, Педагошко друштво Србије обавестило је министрарства културе и просвете, градоначелника Београда и директора Дирекције за имовину, али нико их, кажу, није позвао на разговор. Сматрају да је такво понашање недопустиво за једну установу културе.

„Од августа нисмо у својим просторијама. Остала нам је документација, избачени смо, доведен нам је рад у питање. Чуди нас да нико није реаговао! Ми нисмо обична група грађана“, навела је председница Педагошког друштва Србије Биљана Радосављевић.

Директорка Централног института за конзервацију каже да је Педагошком друштву Србије истекла закупнина 2008. године и Дирекција им није обновила уговор, након чега је Влада Србије донела одлуку и дозволила ЦИК-у да се усели у зграду.

У Удружењу педагога очекују да ће надлежни реаговати и стати на крај оваквом, како кажу насилном понашању, и демонстрацији моћи.

Мирослав Павловић из Завода за унапређивање образовања и васпитања наглашава да је сада у току 12 важних пројеката који су намењени унапређивању образовања, а да у овом тренутку не могу да реализују ни део активности.

У Министарству културе кажу да је у питању само технички проблем који може бити лако решен. Предлажу да се Педагошко друштво Србије обрати градској управи и затражи нови простор за рад. Предлог министарства просвете још се чека.

РТС

Novim zakonom o osnovnoj školi biće rešen i problem đaka pešaka. – Sindikat traži i uvođenje jedne smene u osnovnim i srednjim školama

Uskoro jedan topli obrok u školi

Učenici i zaposleni u osnovnim školama u Srbiji uskoro će dobiti novi zakon o osnovnoj školi. Predstavnici prosvetne vlasti i sindikata kažu da je nacrt još u izradi, ali da će doneti novine koje se tiču školskog udžbeničkog fonda, načina pisanja nastavnih programa, zaštite i bezbednosti učenika, prevoza učenika i rada učeničkih zadruga, biće ukinuta kategorija „đaka pešaka”, a u školu će biti vraćene đačke kuhinje, kako bi deca imala bar jedan topli obrok u školi.

Bogoljub Lazarević, savetnik ministra prosvete i nauke kaže da je cilj zakona „kvalitetnije obrazovanje”, što podrazumeva određene poteze i države i lokalnih samouprava. Po njegovim rečima biće rešen i prevoz učenika, kao i njihova bezbednost, koja jeste podignuta na viši nivo nego što je to bio slučaj ranije, a cilj je da svi učenici imaju bezbedno putovanje od škole do kuće i od kuće do škole.

Predsednik Sindikata radnika u prosveti Srbije Slobodan Brajković kaže da je ideju o rešavanju problema đaka pešaka sindikat ima jako dugo, što će s jedne strane državu manje da košta, a sa druge, de će se uključiti u život i rad u većim grupama sa ostalim đacima.

– Ideja je bila da se odeljenja sa malo učenika pripoje matičnim školama i da se đacima organizuje prevoz do tih škola i nazad. Mi takvih škola imamo mnogo, oko 800, sa jednim učenikom imamo trista škola, sa dva-tri učenika još toliko. Troškovi održavanja su jako veliki, plaća se ogrev, ljudi koji rade, a to nije dobro ni za decu, pedagoški gledano – ona se teško uključuju u kolektivni rad – kaže Brajković.

Izmene će u zakonskom delu pretrpeti i đačke kuhinje, koje su „preživele” u produženom boravku, a roditelji ovu uslugu plaćaju.

Brajković kaže da se slaže sa idejom prosvetnih vlasti da je dobro da deca imaju jedan topli obrok u školi i dodaje da trenutno u školama postoje velike razlike – jednom detetu roditelj spremi sendvič, drugom ne, treći kupuje u pekari…

– Važno je da se vidi ko će to da plaća, da ovu ideju ne iskoriste direktori pa da uzimaju „kajmak”, i tamo gde je produženi boravak manipuliše se sa dobavljačima. Dakle sindikati jesu za to, ali da bude tender, pa da roditelji biraju, jer oni će i da plaćaju – kaže predsednik SRPS.

Kada je reč o pisanju nastavnih programa, naš sagovornik, koji je u ime ovog sindikata i član radne grupe za izradu zakona, kaže da metodske jedinice ostaju iste, samo će se u planovima sada određivati tri nivoa postignuća učenika, odnosno šta se traži od najboljeg učenika, šta od onog sa osrednjim postignućima, a šta od onih sa najnižim. On dodaje da su škole već prešle na taj sistem i da će ovim zakonskim rešenjem to samo biti ozvaničeno.

Po novom zakonu svaka firma mora da ima čoveka za bezbednost na radu, što, kako objašnjava Brajković, velike firme imaju, ali ne i vaspitno-obrazovne ustanove.

– Imamo oko 3.000 škola u Srbiji, što znači da u sistem treba da se uvede novih 3.000 ljudi i da se oni plaćaju, a naš budžet neće biti povećan, već će se smanjiti za tri milijarde dinara, jer nama jedan procenat povećanja kadra košta jednu milijardu – kaže Brajković i pretpostavlja da će problem biti rešen tako što će se za te poslove osposobiti pomoćni radnici u školi, ložači i sl…

Milan Jeftić, član predsedništva Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije kaže da su se predstavnici ovog sindikata susreli nekoliko puta sa predstavnicima prosvetnih vlasti i da u načelu podržavaju Nacrt zakona, ali imaju nekoliko uslova koji moraju da se ispune.

– Zahtevamo da se i u osnovnim i u srednjim školama uvede jednosmenski rad, jer je to jako važno i za đake i za nastavnike, a tako je i u Evropi. Deca bi tako mogla u školi, da posle nastave imaju i sekcije, slobodne aktivnosti, da rade domaći i onda da idu kući. To bi podrazumevalo i da dobiju bar jedan obrok u toku dana u školi. Ukoliko to dovede eventualno do tehnoloških viškova, za njih tražimo da država obezbedi socijalni program – kaže Jeftić.

Predlog o jednosmenskom radu čuo se više puta i na Nacionalnom prosvetnom savetu, a podržala ga je i Zajednica gimnazija Srbije.

„Tekst je još u izradi”, kaže na kraju Jeftić, „a očekujemo da, kada bude gotov, usledi živa javna rasprava

Politika