Правна питања и одговори

Запослени наставници који нису имали пун фонд часова у прошлој години, Министарство просвете ће да преусмери на места за које у образовном систему постоји потреба, изјавио министар Обрадовић.

Министарство просвете и науке покушаће да запослене који нису имали пун фонд часова у прошлој школској години преусмери на места за која у образовном систему постоји потреба, изјавио је министар Жарко Обрадовић.

РТС

„У Србији је запослено 158 наставника који нису имали фонд часова и њих 4.867 који нису имали пун фонд у прошлој школској години“, рекао је Обрадовић на конференцији за новинаре у Влади Србије.

Министар је истакао да је Министарство у сарадњи са синдикатима 15. августа формирало листу технолошких вишкова на основу које је, као и потреба које су за наставним кадром упутиле школске управе, распоредило 2.205 наставника који нису имали пун фонд часова.

„У овом тренутку постоји потреба за 2.630 кадрова који ће држати наставу у смањеном обиму и 1.151 који ће имати пун фонд часова“, додао је Обрадовић.

„За 158 наставника који немају фонд, Министарство ће проверити да ли испуњавају услове за пензију, да ли се могу уклопити потребе наставе или ће добити отпремнину“, истакао је министар.

Обрадовић је рекао да се већ три године у образовном систему спроводи рационализација одељења, школа и запослених, као и да је у односу на тај процес мали број наставника који не држе наставу или немају пун фонд часова.

У односу на податке којима на основу извештаја школских управа располаже Министарство, Обрадовић је оценио да у медијима постоје нетачни и непотпуни подаци који уносе збрку и међу просветне раднике.

Vlast i prevoznik bez dogovora

Đaci ispaštaju zbog nesuglasica grada i prevoznika

NOVI PAZAR – Đaci i nastavnici gradskih i prigradskih naselja u Novom Pazaru od početka ove školske godine plaćaju kartu u gradskom prevozu jer lokalna samouprava još nije uspela da dogovori sa čelnim ljudima „Sandžaktransa“ naknadu za prevoz koja će biti prihvatljiva za obe strane. Grad je u obavezi da osnovcima i nastavnicima plaća prevoz do škole, odnosno radnog mesta.

Đaci koji do škole putuju moraju da plaćaju kartu u jednom pravcu 30 ili 50 dinara, zavisno od zone.

– Moje dete putuje u takozvanoj drugoj zoni i svakog dana mora da plati po 100 dinara za kartu. Od početka školske godine za prevoz detetu morali smo da damo 900 dinara, a ne znamo do kada ćemo morati da plaćamo prevoz. U gradu gde je veliki broj ljudi nezaposlen, gde su firme propale, a plate male, to je ogroman izdatak za svaku porodicu. Da ne govorim o porodicama sa više dece u školi – priča jedna od Novopazarki, majka osnovca.

“Sandžaktrans” je na tenderu imao najprihvatljiviju ponudu za redovno održavanje 13 linija gradskog prevoza i 12 linija do najvećih sela na ovom području. U gradskoj upravi tvrde da u “Sandžaktransu” za ovu uslugu traže mnogo više novca nego što su oni u mogućnosti da im obezbede.

U gradskoj vlasti veruju da će zajedno doći do najprihvatljivijeg novčanog rešenja, nakon čega će biti potpisan i zvaničan ugovor o prevozu do maja. Gradski čelnici traže od “Sandžaktransa” besplatan prevoz za đake, nastavnike, penzionere i radnike gradske uprave.

BLIC

Troškovi studija su veliko opterećenje za porodice brucoša

Roditelji novih brucoša primorani da zbog školarina i drugih troškova svoje dece podižu bankarske pozajmice kako bi im omogućili studiranje

Niš – Iako je, prema svim pokazateljima, školarina na niškim fakultetima najniža u Srbiji, roditelji najvećeg broja novih studenata koji nisu na budžetu, već sami finansiraju svoje univerzitetsko obrazovanje, primorani su da se zadužuju. Troškovi studija su veliko opterećenje za porodice brucoša da ne postoji ni jedan drugi način da se novac obezbedi, nego da se kod banaka podižu krediti.

Nalazimo se u posebno teškoj situaciji, ispričali su nam supružnici Vera i Jovan Zlatković iz Vranja. Kažu da za razliku od samofinansirajućih studenata iz Niša, koji stanuju i hrane se kod svojih roditelja i kojima je školarina praktično jedino opterećenje, studenti i njihove porodice iz okolnih gradova i mesta, osim što treba da obezbede sredstva za školarine, imaju i druge troškove:

– Našli smo stan za sina i njegovog druga, koji zajednički mesečno plaćamo ukupno 200 evra. Pored toga, u obavezi smo da uz kiriju za stan platimo i grejanje, struju, telefon i zajedničke troškove u stambenoj zgradi i, naravno, za ishranu. Već smo, u prethodnom periodu, morali da izdvojimo za pripreme za prijemni ispit i prijave tridesetak hiljada dinara, tako da smo sada bili prinuđeni da podnesemo zahtev za kredit. Jedina je sreća što smo oboje u radnom odnosu.

Mirka Spasića iz Kruševca zatekli smo na parkingu kod Narodnog pozorišta gde lista oglase:

– Kćerka se upisala na Fakultet zaštite na radu, ali nije na budžetu i došli smo u Niš, pošto 1. oktobra počinje nastava, da pronađemo stan. Već smo supruga i ja podigli kredit kojim ćemo pokriti i školarinu, ali i deo ostalih troškova. Nadamo se, ipak, da ćemo školarinu plaćati samo za prvu godinu i da će naša kći uspeti da se izbori za ulazak na budžet već od naredne godine – rekao nam je ovaj Kruševljanin.

Na predlog Ministarstva prosvete i insistiranje rektorata Univerziteta u Nišu, ovog leta nisu povećavane cene školarine na niškim fakultetima. Bilo je manjih korekcija, ali i pored toga cene su znatno niže nego na primer u Beogradu.

T. Todorović

——————————-

Školarine

U Nišu je najskuplja školarina – 100.000 dinara po samofinansirajućem studentu, na Fakultetu umetnosti i Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja. Na Građevinsko-arhitektonskom je 90.000 dinara za studente arhitekture, a 70.000 za studente građevine, koliko je i na Filozofskom, Elektronskom i Fakultetu zaštite na radu. Na Ekonomskom i Pravnom fakultetu je 80.000 dinara, a najniža je na Mašinskom fakultetu i iznosi 45.000 dinara.

POLITIKA

Izmene i dopune Zakona o autorskom i srodnim pravima predviđaju i to da je notne zapise dozvoljeno umnožavati samo ručnim prepisivanjem

Ova odredba sprečava neovlašćeno kopiranje knjiga i nema nikakve suštinske veze sa njihovom tržišnom vrednošću

Fotokopiranje celih knjiga više neće biti dozvoljeno, osim ako je reč o delima čiji su primerci rasprodati najmanje dve godine. Postojeći Zakon o autorskom i srodnim pravima predviđao je mogućnost da fizička lica umnožavaju cele knjige bez naknade autoru, ali samo u lične nekomercijalne svrhe, ali ta se odredba više neće odnositi na knjige koje su u prodaji. U kojim slučajevima zaista postoji „nekomercijalno umnožavanje autorskog dela za lične potrebe” pitanje je o kojem će odlučiti sud u svakom konkretnom slučaju, ako dođe do spora, objašnjava Vladimir Marić, pomoćnik direktora Zavoda za intelektualnu svojinu u Sektoru za autorsko i srodna prava i međunarodnu saradnju.

– U pravnoj teoriji izneto je shvatanje da kada student za potrebe učenja i polaganja ispita na fakultetu umnoži autorsko delo, nije reč o ličnoj, već o komercijalnoj potrebi, budući da je svrha takvog umnožavanja profesionalno obrazovanje. Autorsko pravo je pravo privatnog karaktera i štiti se na privatan zahtev. Onog trenutka kada autor sazna za neovlašćeno umnožavanje svog dela, preduzeće pravne radnje u cilju zaštite svog prava. Oni koji se profesionalno bave pružanjem usluga fotokopiranja treba da znaju da je kopiranje čitavih knjiga ovim zakonom zabranjeno – kaže Marić.

Bez naknade autoru, „za nekomercijalne svrhe nastave” mogu se fotokopirati odlomci pojedinačnih autorskih dela, dozvoljeni su i „javno izvođenje ili predstavljanje objavljenih dela u obliku neposrednog poučavanja na nastavi”, kao i „javno izvođenje ili predstavljanje objavljenih dela na školskim priredbama”, ali samo ako izvođači ne dobijaju novac za učešće u školskoj predstavi. Jedna od novina je i zabrana „umnožavanja notnog zapisa muzike, osim ručnim prepisivanjem”.

– To je učinjeno zbog visoke cene pisanja i štampanja notnog materijala legalnim putem. Polazi se od pretpostavke da bi kopiranje takvih materijala, notnih svezaka i drugih raznih partitura u fotokopirnicama ozbiljno narušavalo legitimne interese autora i izdavača – navodi Marić.

Upitan da li će zabrana fotokopiranja udžbenika koji su u prodaji povući za sobom i obavezu uređivanja visine cene udžbenika kako bi bili dostupni svim studentima, Marić kaže da ova odredba sprečava neovlašćeno kopiranje knjiga i nema nikakve suštinske veze sa njihovom tržišnom vrednošću. A upravo su cene, prema rečima studenata, jedan od glavnih razloga što se mnogi od njih odlučuju za iskopirani primerak. U proseku, udžbenici koštaju od 500 do 3.000 dinara, a za većinu onih „običnih”, bez posebne opreme, treba izdvojiti između 500 i 1.000 dinara.

Najveći problem je, međutim, to što mnogi profesora nameću akademcima obavezu da kupe njihov udžbenik. Nenad Stojanović, student Visoke škole strukovnih studija za informacione i komunikacione tehnologije, kaže da su cene udžbenika previsoke u odnosu na ono što se u njima dobija.

– Kvalitet izdanja je često veoma loš, a nekada se čak dešava da po izuzetno lošem prevodu na srpski jezik shvatite da je mnogo toga prepisano iz stranih udžbenika. Naravno da treba zaštiti autorsko pravo pisca udžbenika, ali treba kontrolisati i kvalitet, naročito da li je reč o plagijatu. Dobro mi je poznato koliko košta štampanje udžbenika i njihova cena ne bi trebalo da bude veća od 500-600 dinara – kaže Stojanović.

On dodaje da bi bilo dobro kada bi studenti imali biblioteke u kojima bi mogli da iznajme udžbenik na godinu dana, čime bi i oni lošijeg imovinskog stanja mogli nesmetano da studiraju.

Na kvalitetu udžbenika treba raditi, ali veći je problem uslovljavanje studenata da moraju da kupe profesorovu knjigu, ističe Miša Živić, predsednik Studentske konferencije univerziteta Srbije.

– Time se studentima onemogućava da pozajme udžbenik, ukoliko nemaju novca da ga kupe. Većina profesora je posle bolonjske reforme morala da napiše svoj udžbenik, prilagođen novom programu, a cene prvenstveno diktira kvalitet štampe i obim knjige. Kopiranje udžbenika jeste kršenje autorskih prava, ali i uslovljavanje kupovinom udžbenika je veliki problem – kaže Živić.

Jelena Čalija

———————————————-

Naknada od fotokopirnica

Književni, muzički, filmski stvaraoci, odnosno svi autori onih vrsta dela „za koje se s obzirom na njihovu prirodu može očekivati da će biti umnožavana za lične nekomercijalne potrebe” imaju pravo na posebnu naknadu od uvoza i prodaje tehničkih uređaja i praznih nosača zvuka, slike i teksta.

– Ako neko, na primer, snimi film sa televizije na svoj di-vi-di rekorder da bi ga naknadno pogledao, to bi bilo umnožavanje za lične nekomercijalne potrebe. Međutim, autor zbog toga trpi štetu jer ako kopiramo autorsko delo za lične nekomercijalne potrebe nećemo ga kupiti u redovnoj prodaji. Zato je uspostavljen sistem posebne naknade – objašnjava Vladimir Marić.

On dodaje da ovu naknadu plaćaju i pravna i fizička lica koja se profesionalno bave pružanjem usluga fotokopiranja.

POLITIKA

protest –  КОСОВСКА МИТРОВИЦА –

Студенти и наставно особље приштинског Универзитета са привременим седиштем у Косовској Митровици протествовали су данас у Косовској Митровици против покушаја Приштине да укину српске институције на Косову.

„Ми смо државна српска институција, која жели да остане у систему високог образовања Србије“, нагласио је, пред више стотина студената, ректор Универзитета Здравко Витошевић.

На скупу у северном делу Косовске Митровице, који је почео симболично у 12.44, учесници протеста су истакли да су се окупили како би дигли свој глас против покушања укидања српских институција на Косову.

Витошевић је подсетио да приштински Универзитет постоји преко 40 година, а да је 1999. из Приштине протерано 16.000 српских студената, и око 1.000 наставника, заједно са више од 55.000 становника тог града. Универзитет, како је додао, међутим, остао је даље на Косову и сада броји 11.500 студената, који студирају у више косовских градова.

Витошевић је даље подсетио да је Универзитет члан Европских универзитета и светске карте универзитета, који примењује високе европске стандарде образовања.

„Хоћемо да штитимо идентитет српског народа и државе“, поручио је он додајући да је Србија демократско друштво, те да нико нема право да јој забрани да брани своје демократске и легалне институције на Косову. У поруци међународној заједници Витошевић је казао да не треба да се дозволи укидање државе Србије на Косову. Председник студентског парламента Иван Стојковић је нагласио да овај протест има за циљ да се свету укаже да се угрожавају основна људска права Србима на Косову и права студената.

На северу Косова, на путним правцима који воде према административним прелазима Брњак и Јариње, поново су уведене барикаде, које не утичу на саобраћај, али имају за циљ, како кажу надлежни, спречавање да Кфор на прелазе превезе контејнере за царинске службенике.

ТАЊУГ