Kad Press širi histeriju

Photo: Press

Pod intrigantnim naslovom kojem se ne može odoleti jer malo podseća na ime kviza – „Da li znate šta je ‘očevidnik’?“, usplahireni dnevni list Press objavio je stupidnu priču o tome kako se u Vojvodinu perfidno uvodi nešto što se zove „vojvođanski jezik“. Neki , u prvo vreme se moglo pomisliti – jezički čistunac, dojavio je Pressu kako se na dokumentima Pokrajinskog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje koriste nesrpske reči. I ne samo što su nesrspske, one su hrvatske, molim lepo

Podmuklo, kako i dolikuje naopakim inženjerima ljudskih duša i nepostojećih jezika koji bi od srpskog putem hrvatskog da naprave vojvođanski jezik, reči „zamolnica“, „osobni list“ i „izvod iz očevidnika“ upotrebljavane su tek u dnu dokumenata, kad pažnja čitaoca već značajno opadne. Međutim, antisrpski hohštapleraj se zajebucnuo pa je reči ispisivao fontom iste veličine tako da podvala nije mogla da promakne oštroumnim i oštrookim rodoljubima koji drže mrtvu stražu na braniku otadžbine. I dok ste lupili dlanom o dlan, iz teksta su počele da iskaču vrišteće izjave mudrih i učenih glava, s jednim jedinim ciljem, da uzbune graždanstvo i pozovu na opštu mobilizaciju.

Profesor Filološkog fakulteta u Beogradu Veljko Brborić najpre je podsetio one koji ne znaju, da je da je srpski književni jezik zvaničan jezik državne i društvene korespondencije i da je obaveza svih državnih organa da to poštuju. One strašne hrvatske reči s početka teksta (da ih više pogane ne pominjemo), objasnio je Brborić, nisu deo srpskog jezičkog standarda. Da je pokrštavanje srpskog u vojvođanski a preko hrvatskog uzelo maha i da je sve zapravo već otišlo dovraga, Brborić je najočitiji, i s obzirom na titulu i funkciju koju obnaša, najalarmantniji dokaz. Usred Beograda i to još o takvoj temi, profesor je, potpuno u duhu hrvatskog jezika, objasnio čitaocima Pressa o čemu se zapravo radi:“ Očigledno da se u pomenutom slučaju radi o hrvatiziranju jezika“, zaključio je Brborić misleći očigledno na hrvatizovanje jezika.

Za mišljenje je upitan i Dragoljub Zbiljić koji se odmah podsetio da nije u opasnosti samo srpski jezik već i srpsko pismo i ogledalo identiteta – ćirilica. A gde je ćirilica tu je i pravoslavlje, a gde je pravoslavlje tu je i pokrštavanje Srba, a gde su Srbi tu je i hiljadu godina, minimum. Kad se sve to skupi dobija se sledeće: „Srpska nacija je i dosad razbijana preko preimenovanja jezika i prihvatanja drugog, tuđeg pisma. Katoličenje Srba je proces koji se sprovodi već hiljadu godina. Srbima se latinica nameće još od 1060. godine, a najveće latiničenje Srba dogodilo se u periodu između 1961. i 1978. godine. Ovo sada je poslednja faza latiničenja Srba u Srbiji.“

Koliko je sve to sa Zbiljićem zbilja, već dugo, dostojno pomoći i nege, najbolje je objasnio Boris Dežulović.

Ko ne zna neka upamti – nijednog ozbiljnog ili neozbiljnog teksta o jeziku (i nedoumicama) nema bez legendarnog Ivana Klajna. Od njega je – da ne bi, daleko bilo, ispalo da Press nešto izmišlja – tražena i dobijena potvrda da su one tri strašne hrvatske reči (da ih više, zloslutnice, ne pominjemo) zaista hrvatske. Imao je Klajn sigurno još nešto da doda, verovatno je Klajn imao i neko „ali“, samo što njegove dalje opservacije ne bi išle u prilog zadatoj temi teksta: moronizaciji čitalaca Pressa i povećavanju netrpeljivosti prema pobornicima vojvođanske autonomije.

Ipak, pelcer histerije nije se u projektovanoj meri primio na čitalaštvo, ali je ekipa koja je nasledila Dragana J. Vučićevića beskompromisno nastavila zahuktalu akciju rasterivanja i ono malo ljudi koji Press čitaju, sada već samo iz navike. Najpre su čitaoci, ljuti jer im neko na tako jeftin način vređa inteligenciju, u komentarima zatražili od Pressa da počne da se štampa na ćirilici i tako zaštiti nacionalno pismo, poveća tiraž i počne da poštuje Ustav. A onda su se javili i Vojvođani da podsete da su u Vojvodini, osim srpskog, u skladu sa zakonom i nacionalnom strukturom stanovništva, i na očiglednu žalost nekih, u zvaničnoj upotrebi još neki jezici (da ih, štetočinske, ne pominjemo) i da je sporni dokument Pokrajinskog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje bio štampan na jednom od tih jezika.

Konačno, ova budalaština mogla bi i nešto korisno donese ukoliko Press zaista odlučno želi da se bori za jezički integritet Srba. Najpre, i to vrlo hitno, budući da imaju novinare sa dobrim vezama, mogli bi da istraže koji su tačno idioti i zbog kojih razloga tražili da se iz školskog gradiva izbace Crnjanski, Dis i Kiš. Za ovog potonjeg posebno, jer je to istinska svetska, a time i srpska književna veličina, iako bi se po prezimenu mogao učiniti sumnjivim. Kad to reše, i kad idioti sa takvim idejama budu smenjeni sa svojih dobro plaćenih državnih poslova, novinari iz Pressa mogli bi da istraže i koji je tačno idiot dozvolio da učenici, čak ni oni sa ogromnim brojem izostanaka, ne mogu da budu izbačeni iz škole, već im se potpuno nepismenima, po sili te odluke, kad-tad moraju dati prelazne ocene iz srpskog jezika. To bi Press naročito trebalo da interesuje jer, sudeći po „stilu“ pisanja komentara, mnogi njihovi čitaoci, pogotovo oni najzastrašeniji pojavom „vojvođanskog“, nisu bili ni na jednom času srpskog jezika, a bez toga se ne može. Da bi nešto mogao da braniš moraš da poznaješ to što braniš da bi znao kako da ga braniš.

Bojan Bednar

e-novine

РТВ

У образовном систему Србије само 158 запослених наставника нема фонд часова да би могли да држе наставу, што је знатно мање од броја са којима се „лицитирало“ у јавности, истакао је данас министар просвете и науке Жарко Обрадовић.

Обрадовић је, на конференцији за новинаре, навео ће прво бити утврђено колико просветних радника од тог броја има испуњена оба услова за пензију и да ли се могу ангажовати у складу са исказаним потребама школа. Остали ће, у складу са прописима, добити отпремнине.

Министар је указао да пун фонд часова тренутно нема 2.682 наставника, пошто је 2.205 у међувремену распоређено, наводећи да истовремено постоји и потреба школа за 2.630 нових просветних радника и 1.151 запослених са пуним фондом часова.

Он је истакао да ће, с обзиром на смањење броја одељења, Министарство проверити оправданост сваког захтева за запошљавањем нових наставника и решење, између осталих, тражити међу онима који немају пун фонд часова.

Вишак запослених је, рекао је он, последица рационализације која се спроводи већ три године и током које је број одељења смањен за 1.586, а само у односу на прошлу школску годину за 394 одељења.

Обрадовић је оценио да су Министарство и репрезентативни синдикати пронашли „добру формулу“ да се, упркос великом смањењу броја одељења, појави мало наставника који немају пун фонд часова.

У прилог томе да рационализацију треба наставити, што је Обрадовић и најавио, говоре подаци да 800 одељења има пет и мање ђака, 1.556 – између шест и десет, а 1.739 од 11 до 15 ученика.

„Показало се добрим оно што је Министарство просвете урадило са репрезентативним синдикатима – да правимо листе технолошких вишкова од 15. августа и онда их распоређујемо по школама. Тиме објективно помажемо просветним радницима да реше питање фонда часова“, казао је министар.

Обрадовић је рекао да ће синдикати у току дана бити упознати са подацима Министарства о броју просветних радника који немају пун фонд часова.

Директори школа имали су обавезу да до 1. септембра направе листе технолошких вишкова, а синдикати просветних радника проценили су да у школама Србије има више од 3.500 наставника са непуном нормом часова.

Министар просвете је, одговарајући на питања новинара, за пролеће најавио реформу високообразовног система и казао да би предстојећи ребаланс буџета, када је реч о његовом министарству, могао само да утиче на обим инфраструктурних улагања, јер је 95 одсто средстава „резервисано“ за плате.

Запослени наставници који нису имали пун фонд часова у прошлој години, Министарство просвете ће да преусмери на места за које у образовном систему постоји потреба, изјавио министар Обрадовић.

Министарство просвете и науке покушаће да запослене који нису имали пун фонд часова у прошлој школској години преусмери на места за која у образовном систему постоји потреба, изјавио је министар Жарко Обрадовић.

РТС

„У Србији је запослено 158 наставника који нису имали фонд часова и њих 4.867 који нису имали пун фонд у прошлој школској години“, рекао је Обрадовић на конференцији за новинаре у Влади Србије.

Министар је истакао да је Министарство у сарадњи са синдикатима 15. августа формирало листу технолошких вишкова на основу које је, као и потреба које су за наставним кадром упутиле школске управе, распоредило 2.205 наставника који нису имали пун фонд часова.

„У овом тренутку постоји потреба за 2.630 кадрова који ће држати наставу у смањеном обиму и 1.151 који ће имати пун фонд часова“, додао је Обрадовић.

„За 158 наставника који немају фонд, Министарство ће проверити да ли испуњавају услове за пензију, да ли се могу уклопити потребе наставе или ће добити отпремнину“, истакао је министар.

Обрадовић је рекао да се већ три године у образовном систему спроводи рационализација одељења, школа и запослених, као и да је у односу на тај процес мали број наставника који не држе наставу или немају пун фонд часова.

У односу на податке којима на основу извештаја школских управа располаже Министарство, Обрадовић је оценио да у медијима постоје нетачни и непотпуни подаци који уносе збрку и међу просветне раднике.

Vlast i prevoznik bez dogovora

Đaci ispaštaju zbog nesuglasica grada i prevoznika

NOVI PAZAR – Đaci i nastavnici gradskih i prigradskih naselja u Novom Pazaru od početka ove školske godine plaćaju kartu u gradskom prevozu jer lokalna samouprava još nije uspela da dogovori sa čelnim ljudima „Sandžaktransa“ naknadu za prevoz koja će biti prihvatljiva za obe strane. Grad je u obavezi da osnovcima i nastavnicima plaća prevoz do škole, odnosno radnog mesta.

Đaci koji do škole putuju moraju da plaćaju kartu u jednom pravcu 30 ili 50 dinara, zavisno od zone.

– Moje dete putuje u takozvanoj drugoj zoni i svakog dana mora da plati po 100 dinara za kartu. Od početka školske godine za prevoz detetu morali smo da damo 900 dinara, a ne znamo do kada ćemo morati da plaćamo prevoz. U gradu gde je veliki broj ljudi nezaposlen, gde su firme propale, a plate male, to je ogroman izdatak za svaku porodicu. Da ne govorim o porodicama sa više dece u školi – priča jedna od Novopazarki, majka osnovca.

“Sandžaktrans” je na tenderu imao najprihvatljiviju ponudu za redovno održavanje 13 linija gradskog prevoza i 12 linija do najvećih sela na ovom području. U gradskoj upravi tvrde da u “Sandžaktransu” za ovu uslugu traže mnogo više novca nego što su oni u mogućnosti da im obezbede.

U gradskoj vlasti veruju da će zajedno doći do najprihvatljivijeg novčanog rešenja, nakon čega će biti potpisan i zvaničan ugovor o prevozu do maja. Gradski čelnici traže od “Sandžaktransa” besplatan prevoz za đake, nastavnike, penzionere i radnike gradske uprave.

BLIC