Правна питања и одговори

Чланови Организације српских студената у иностранству (ОССИ) данас су поручили да својим знањем желе да помогну напредак Србије.

Желимо да живимо у Србији, радимо за Србију, будемо у Србији, ако не физички овде, онда оданде где се налазимо, рекао је на Скупштини ОССИ један од оснивача организације и њен почасни председник Милутин Станисављевић.

Он је изјавио да студенти тврде да им је потребно само да их Србија воли и поштује, да се „труди да сарађује“ са њима и да заједно напредују.

Како је наведено, ОССИ има више од 600 чланова, студената са најбољих универзитета широм света, а садашња скупштина је трећа у Србији од 2010. године.

Скупштина је одржана под називом ОССИлација, по термину из физике за неизменично кретање, што указује на студенте који се сваке године враћају у Србију да пренесу утиске и представе идеје о удруживању талената, са циљем да се помогне напредак Србије.

Проректор Универзитета у Београду Невенка Жаркић Јоксимовић рекла је да скупштина „сусрет оних који су овде, развијају академску мисао и оних који су привремено ван граница Србије, али веома пуно мисле на њу и виде своју будућност у њој“.

Ту смо заједно, да мењамо садашњост и дизајнирамо будућност онако како модерне европске земље данас изгледају. У томе много могу да помогну управо они који су у развијенијим земљама стекли знање, искуство и контакте, оценила је Невенка Жаркић Јоксимовић.

Студенте је поздравио епископ хвосански Атанасије, речима да је сигуран да ће успети у стицању знања и да су узданица народа и Србије.

РТВ

Turska planira da otvori škole na Balkanu. Jedna od prvih škola biće otvorena na Kosovu

Turski ministar za obrazovanje Omer Dinčer je izjavio da Turska planira da otvori državne škole „na Kosovu i u drugim zemljama Balkana“.

Kako je danas prenela je turska agencija Anatolija, Dinčer je prilikom jučerašnje posete Prizrenu rekao da je Ankara veoma zainteresovana da unapredi saradnju ministarstava obrazovanja Turske i Kosova.

Dinčer koji je na Kosovo doputovao posle posete Makedoniji, u Prizrenu je posetio turski Kulturni centar Junus Emre, gde je razgovarao sa učenicima turskog jezika i predavačima, a zatim je posetio i sedište kosovske Demokratske partije Turaka.

(Beta)

Sve više roditelja uzima kredit za školovanje dece

Studentima koji nisu uspeli da se upišu na budžet, za prosečnu školarinu od 80.000 dinara, kiriju, komunalije i hranu mesečno treba oko 500 evra – ili blizu 6.000 evra godišnje. Da bi platili visoke školarine, roditelji brucoša uglavnom uzimaju kredit, najčešće do 2.000 evra sa rokom otplate na pet godina.

Najlakše studentima koji se školuju na teret budžeta i žive u domu

Najveći luksuz su studije u Beogradu, jer su i školarine i cene iznajmljivanja stanova u prestonici najviše. Tako u nanjeftinijoj varijanti za brucoša iz unutrašnjosti roditelj treba da izdvoji za sobu u domu i hranu nešto manje od 5.000 dinara mesečno.

U mnogo boljem položaju su roditelji brucoša koji se školuju na teret budžeta jer su u srednjoj školi imali odličan uspeh, i koji će uspeti da dobiju sobu u domu. Cene soba u domu u zavisnosti od broja kreveta kreću se od 830 do 2.300 dinara. Oni takođe imaju pravo da se hrane u menzi gde su mesečni troškovi 3.900 dinara.

– Nadam se da ću uspeti da dobijem sobu u domu, i da neću morati da tražim stan i dodatno opteretim roditelje – kaže Milica M. koja je ove godine upisala Pravni fakultet u Beogradu.

Najviše novca za studiranje u prestonici, još ako žive kao podstanari, moraće da izdvoje brucoši Arhitektonskog fakulteta na kom je godišnja školarina 240.000 dinara. Slično je i za brucoše Stomatološkog fakulteta, koji je jeftiniji za svega 20.000 dinara. Fakulteti im izlaze u susret, pa im omogućavaju da basnoslovne školarine plaćaju u nekoliko mesečnih rata. Za iznajmljivanje stana u Beogradu treba od 100 do 300 evra.

Klikni za uvećanje (+)

Slična situacija je i u ostalim univerzitetskim gradovima Srbije. U Nišu, na primer, studenti mesečno za stan i hranu moraju da izdvoje najmanje sto evra. Međutim, većina za mesec dana potroši i duplo više. Iznajmljivanje soba ili stana u ovom gradu se kreće od 50 do 200 evra, zavisno od dela grada u kojem se stan nalazi.

I u Kragujevcu studentski život nije jeftin, pa za stanovanje, kiriju i hranu mesečno treba izdvojiti od 250 do 300 evra. Za kiriju i režije najčešće treba platiti od 80 do 150 evra. Oko 300 evra treba i studentima koji će u oktobru nastaviti da se školuju u Novom Sadu.

Na sumu za stan, hranu i školarinu treba dodati i cene knjiga. Prosečno se cena jedne knjige za fakultete kreću od 1.000 do 3.000 dinara. Međutim, brucoši se mahom opredeljuju za fotokopiranje knjiga i skripti, jer po godini imaju od sedam do 10 ispita, pa ih i to košta još dodatnih minimum 100 evra.

Mnoge banke daju potrošačke kredite za plaćanje školarina i uglavnom sve navode da podnosilac zahteva može biti osoba koja je u stalnom radnom odnosu ili penzioner.

– Krediti za plaćanje troškova školovanja odobravaju se sa deviznom klauzulom i bez nje. Trenutno su aktuelniji dinarski krediti, s obzirom na to da se odobravaju bez depozita i sa rokom otplate do 77 meseci. Pogodnost ovih kredita ogleda se u jednakim mesečnim anuitetima prve tri godine otplate kredita usled fiksne kamatne stope koja važi u pomenutom periodu. Prosečan iznos kredita je 2.000 evra, a prosečan rok otplate do pet godina – kažu za „Blic“ u Komercijalnoj banci.

Ima, međutim, i nečeg dobrog u studiranju, a to su brojni studentski popusti. Zbog crvene knjižice dostupni su popusti od 10 do 75 odsto za prevoz vozom, te autobusom, avionom, ali i za posete pozorištima, biskopima, privatnim ordinacijama, kao i za usluge auto-škola. Najveći popust ostvaruje se u „Železnicama Srbije“ – čak do 75 odsto. Ovoliki popust može da se ostvari i ukoliko želite da putujete autobusom. Zato se pre svakog puta dobro raspitajte koji prevoznik daje najveći popust za studente.

Studenti do 26 godina ukoliko žele da lete avionom „Jata“ takođe mogu da ostvare popust na kartu, i to 29 odsto. U gotovo svim gradovima u kojima se nalaze pozorišta obezbeđene su karte po sniženoj ceni za sve studente. Popusti su od 10 do 50 odsto, a pri kupovini karte neophodno je da se ponese indeks. U prestonici po čak upola nižoj ceni od redovne, studenti mogu da idu u panoramsko razgledanje Beograda brodom.

BLIC

Rekonstruišu se mnoge škole, ali neke još bez osnovnih uslova. Građevinski radovi u toku u 183 prosvetna objekta

POLOVINA škola u Srbiji nema pristojne toalete, a đacima gotovo hiljadu isturenih seoskih odeljenja na raspolaganju su samo poljski toaleti. Svaka treća škola nema ni fiskulturnu salu. Ali, od nove školske godine situacija će makar u nekim objektima da bude bolja. Učenike u mnogim školama u Srbiji dočekaće prvog septembra renovirane učionice, toaleti i fiskulturne sale.

Ukupno 183 škole, fakultetska ili đačka i studentska doma pretvorena su u gradilište. Većina poslova biće do septembra privedena kraju, a nove škole biće otvorene u Petrovcu, Nišu, Maloj Plani i Lapovu.

– Najveće školsko gradilište u Srbiji trenutno je Kraljevo, gde radnici popravljaju četiri osnovne i tri srednje škole oštećene u zemljotresu. Vrednost ovih radova je veća od 55 miliona dinara – kaže, za ”Novosti”, Žarko Obradović, ministar prosvete i nauke.

Ministar dodaje da je situacija u prosveti teška i da novca nema dovoljno da bi se ulagalo svuda gde je potrebno.

– Novcem upravljamo domaćinski, ali su nam mogućnosti veoma ograničene. Pre tri godine, kada sam došao u Ministarstvo, zatekli smo veoma tešku situaciju. Preko NIP-a su nam iz škola stigli zahtevi za rekonstrukcije ”teški” oko 1,2 milijarde dinara. A mi smo u budžetu tada imali samo dva odsto od te sume.

Prave se liste prioriteta, a na spisku radova su popravke krovova, novi nameštaj, rekonstrukcije kotlarnica, kabineta, zidanje novih objekata… Prioritetni su radovi u 19 škola koje nastavu imaju u tri smene.

– Na raspolaganju ćemo imati i dodatnih 27 miliona evra iz kredita Evropske investicione banke i sada pravimo kriterijume u šta će da budu investirani tokom jeseni i proleća – najavljuje Obradović.

PO 30 KOMPJUTERA

SA Ministarstvom kulture, medija i telekomunikacija sprovodimo projekat ”Digitalna škola”, pa će sve škole obuhvaćene ovim projektom dobiti po najmanje 30 kompjutera, a sa ”Telekomom” pregovaramo da dobiju i priključke na internet – kaže Žarko Obradović.

„Večernje novosti“

Petnaest dana pre početka školske godine niko u Crnoj Gori ne zna kako će funkcionisati izučavanje maternjeg jezika!

Srpska opozicija uspela je da se izbori da se predmet srpski jezik i književnost vrati u škole, ali ostaje nejasno da li će đaci morati da izučavaju i novouspostavljeni predmet crnogorski jezik i književnost, iz čijeg su nastavnog programa izbačeni skoro svi srpski pisci, a ubačeni nazoviknjiževnici za koje nisu čuli ni univerzitetski profesori.

Ko su ovi ljudi?

U prvom i drugom razredu osnovnih škola u Crnoj Gori đaci će učiti iz knjiga pisaca koji nisu poznati ni stručnjacima u Crnoj Gori. Da li ste čuli za pisce: Elu Peroci, Sunčanu Škriljević, Patrišu Antalović, Kemala Coca, Slobodana Vukanovića, Šima Ešića, Jovu Kneževića, Enija Osmančeva Đurića, Ismeta Bekića, Spasoja Labudovića…

Jelica Stojanović, profesorka na Katedri za srpski jezik i književnost Filološkog fakulteta u Nikšiću, kaže za Press da u Crnoj Gori vlada haos kada se radi o jeziku i da u ovom trenutku niko ne zna kako će se realizovati nastava iz predmeta koji se donedavno zvao srpski jezik i književnost.

– Zagovornici srpskog jezika treba da insistiraju na tom jeziku kao jedinom nastavnom predmetu, bez obaveze učenja takozvanog crnogorskog jezika. Deca ne treba da ispaštaju zbog pogrešne jezičke politike… Srpski jezik ima naučnu zasnovanost, standarde i istorijski kontinuitet u Crnoj Gori i šire. Crnogorski jezik ne postoji jer on nema naučnu zasnovanost, nema istoriju, a pokušajima njegove standardizacije samo je napravljen haos – ističe profesorka Stojanović.

Ona kaže da, iako je profesor na Filološkom fakultetu, nikada nije čula ni za trećinu pisaca koji su uvršteni u nastavne programe na crnogorskom jeziku za prvi i drugi razred osnovne škole.

– Uočljivo je da tu ima mnogo muslimanskih i hrvatskih imena kao i novopečenih crnogorskih pisaca koji su nepoznati ne samo meni već i većini mojih kolega – upozorava naša sagovornica.

Opozicija: Srpski jezik pa EU

Predsednik Nove srpske demokratije Andrija Mandić kaže za Press da je u Crnoj Gori trenutno na snazi zakon prema kojem bi sva sva deca trebalo da imaju samo predmet crnogorski jezik i književnost iz kojeg su proterani skoro svi srpski pisci!

– Predviđeno je i da se nastava iz svih drugih predmeta realizuje isključivo na tom jeziku. Srpska opozicija bori se da se to promeni i srpski jezik vrati u škole. O tome je postignut načelan dogovor sa predstavnicima vlasti, a sada pregovaramo o modalitetima kako bi to trebalo da izgleda u praksi. Naša želja je da se deca kojima je srpski jezik maternji obrazuju na tom jeziku i imaju predmet srpski jezik i književnost u koji će biti vraćeni proterani srpski pisci. Nama aktuelna vlast ne samo da osporava školovanje na maternjem jeziku, već nam pokušavaju nametnuti i učenje takozvanog crnogorskog jezika koji je prema sada važećem zakonu jedini u upotrebi – ističe Mandić.

On naglašava da su proterane srpske pisce u novim nastavnim programima zamenili „tipovi čiji značaj ne prevazilazi mesnu zajednicu iz koje su potekli.“

SDP izlazi iz vlade ako vrate srpski

Predsednik SDP-a Ranko Krivokapić najavio je na sastanku sa Milom Đukanovićem da će njegova stranka razmisliti o napuštanju vlade Igora Lukšića ukoliko on pristane na uslov opozicije da srpski jezik bude obavezan u nastavnom programu, objavio je „Dan“. List navodi da je Krivokapić ljut jer je Lukšić popustio pred zahtevima opozicije. Dodaje se da je Krivokapić zamerio Đukanoviću što se Lukšić sa opozicijom dogovorio da srpski jezik bude obavezan predmet.

Podsetimo, vlast je donela zakon prema kome će osnovci učiti crnogorski jezik i književnost. Đaci bi učili azbuku od 32 slova, umesto dosadašnjih 30. Prema zakonu, korišćenje dva nova slova „žj“ i „šj“ biće pravilno i u književnom jeziku, a slovo „đ“ imaće veću primenu u pisanom jeziku.

Medojević: Ovo je blamaža!

Lider Pokreta za promene Nebojša Medojević kaže da je svima jasno da crnogorska vlast pokušava da pokida sve veze između srpskog i crnogorskog naroda.

– Meni je neprijatno od ove blamaže koju vlast u Crnoj Gori čini izbacivanjem srpskih pisaca iz nastavnih programa! Stidim se i kada vidim šta u moje ime od jezika rade politički instruisani ljudi. Ovo je ozbiljan problem i ukazuje da je ova kriminalno-mafijaška vlast počela da kreira novi crnogorski identitet, koji nema utemeljenje u realnim odnosima na ovim prostorima, ali ni u tradiciji, kulturi i istoriji Crne Gore. To je projekat kojim se želi postići cilj isključivo u skladu sa privatnim interesima vladajuće strukture…

Violeta Nedeljković