Правна питања и одговори

Rekonstruišu se mnoge škole, ali neke još bez osnovnih uslova. Građevinski radovi u toku u 183 prosvetna objekta

POLOVINA škola u Srbiji nema pristojne toalete, a đacima gotovo hiljadu isturenih seoskih odeljenja na raspolaganju su samo poljski toaleti. Svaka treća škola nema ni fiskulturnu salu. Ali, od nove školske godine situacija će makar u nekim objektima da bude bolja. Učenike u mnogim školama u Srbiji dočekaće prvog septembra renovirane učionice, toaleti i fiskulturne sale.

Ukupno 183 škole, fakultetska ili đačka i studentska doma pretvorena su u gradilište. Većina poslova biće do septembra privedena kraju, a nove škole biće otvorene u Petrovcu, Nišu, Maloj Plani i Lapovu.

– Najveće školsko gradilište u Srbiji trenutno je Kraljevo, gde radnici popravljaju četiri osnovne i tri srednje škole oštećene u zemljotresu. Vrednost ovih radova je veća od 55 miliona dinara – kaže, za ”Novosti”, Žarko Obradović, ministar prosvete i nauke.

Ministar dodaje da je situacija u prosveti teška i da novca nema dovoljno da bi se ulagalo svuda gde je potrebno.

– Novcem upravljamo domaćinski, ali su nam mogućnosti veoma ograničene. Pre tri godine, kada sam došao u Ministarstvo, zatekli smo veoma tešku situaciju. Preko NIP-a su nam iz škola stigli zahtevi za rekonstrukcije ”teški” oko 1,2 milijarde dinara. A mi smo u budžetu tada imali samo dva odsto od te sume.

Prave se liste prioriteta, a na spisku radova su popravke krovova, novi nameštaj, rekonstrukcije kotlarnica, kabineta, zidanje novih objekata… Prioritetni su radovi u 19 škola koje nastavu imaju u tri smene.

– Na raspolaganju ćemo imati i dodatnih 27 miliona evra iz kredita Evropske investicione banke i sada pravimo kriterijume u šta će da budu investirani tokom jeseni i proleća – najavljuje Obradović.

PO 30 KOMPJUTERA

SA Ministarstvom kulture, medija i telekomunikacija sprovodimo projekat ”Digitalna škola”, pa će sve škole obuhvaćene ovim projektom dobiti po najmanje 30 kompjutera, a sa ”Telekomom” pregovaramo da dobiju i priključke na internet – kaže Žarko Obradović.

„Večernje novosti“

Petnaest dana pre početka školske godine niko u Crnoj Gori ne zna kako će funkcionisati izučavanje maternjeg jezika!

Srpska opozicija uspela je da se izbori da se predmet srpski jezik i književnost vrati u škole, ali ostaje nejasno da li će đaci morati da izučavaju i novouspostavljeni predmet crnogorski jezik i književnost, iz čijeg su nastavnog programa izbačeni skoro svi srpski pisci, a ubačeni nazoviknjiževnici za koje nisu čuli ni univerzitetski profesori.

Ko su ovi ljudi?

U prvom i drugom razredu osnovnih škola u Crnoj Gori đaci će učiti iz knjiga pisaca koji nisu poznati ni stručnjacima u Crnoj Gori. Da li ste čuli za pisce: Elu Peroci, Sunčanu Škriljević, Patrišu Antalović, Kemala Coca, Slobodana Vukanovića, Šima Ešića, Jovu Kneževića, Enija Osmančeva Đurića, Ismeta Bekića, Spasoja Labudovića…

Jelica Stojanović, profesorka na Katedri za srpski jezik i književnost Filološkog fakulteta u Nikšiću, kaže za Press da u Crnoj Gori vlada haos kada se radi o jeziku i da u ovom trenutku niko ne zna kako će se realizovati nastava iz predmeta koji se donedavno zvao srpski jezik i književnost.

– Zagovornici srpskog jezika treba da insistiraju na tom jeziku kao jedinom nastavnom predmetu, bez obaveze učenja takozvanog crnogorskog jezika. Deca ne treba da ispaštaju zbog pogrešne jezičke politike… Srpski jezik ima naučnu zasnovanost, standarde i istorijski kontinuitet u Crnoj Gori i šire. Crnogorski jezik ne postoji jer on nema naučnu zasnovanost, nema istoriju, a pokušajima njegove standardizacije samo je napravljen haos – ističe profesorka Stojanović.

Ona kaže da, iako je profesor na Filološkom fakultetu, nikada nije čula ni za trećinu pisaca koji su uvršteni u nastavne programe na crnogorskom jeziku za prvi i drugi razred osnovne škole.

– Uočljivo je da tu ima mnogo muslimanskih i hrvatskih imena kao i novopečenih crnogorskih pisaca koji su nepoznati ne samo meni već i većini mojih kolega – upozorava naša sagovornica.

Opozicija: Srpski jezik pa EU

Predsednik Nove srpske demokratije Andrija Mandić kaže za Press da je u Crnoj Gori trenutno na snazi zakon prema kojem bi sva sva deca trebalo da imaju samo predmet crnogorski jezik i književnost iz kojeg su proterani skoro svi srpski pisci!

– Predviđeno je i da se nastava iz svih drugih predmeta realizuje isključivo na tom jeziku. Srpska opozicija bori se da se to promeni i srpski jezik vrati u škole. O tome je postignut načelan dogovor sa predstavnicima vlasti, a sada pregovaramo o modalitetima kako bi to trebalo da izgleda u praksi. Naša želja je da se deca kojima je srpski jezik maternji obrazuju na tom jeziku i imaju predmet srpski jezik i književnost u koji će biti vraćeni proterani srpski pisci. Nama aktuelna vlast ne samo da osporava školovanje na maternjem jeziku, već nam pokušavaju nametnuti i učenje takozvanog crnogorskog jezika koji je prema sada važećem zakonu jedini u upotrebi – ističe Mandić.

On naglašava da su proterane srpske pisce u novim nastavnim programima zamenili „tipovi čiji značaj ne prevazilazi mesnu zajednicu iz koje su potekli.“

SDP izlazi iz vlade ako vrate srpski

Predsednik SDP-a Ranko Krivokapić najavio je na sastanku sa Milom Đukanovićem da će njegova stranka razmisliti o napuštanju vlade Igora Lukšića ukoliko on pristane na uslov opozicije da srpski jezik bude obavezan u nastavnom programu, objavio je „Dan“. List navodi da je Krivokapić ljut jer je Lukšić popustio pred zahtevima opozicije. Dodaje se da je Krivokapić zamerio Đukanoviću što se Lukšić sa opozicijom dogovorio da srpski jezik bude obavezan predmet.

Podsetimo, vlast je donela zakon prema kome će osnovci učiti crnogorski jezik i književnost. Đaci bi učili azbuku od 32 slova, umesto dosadašnjih 30. Prema zakonu, korišćenje dva nova slova „žj“ i „šj“ biće pravilno i u književnom jeziku, a slovo „đ“ imaće veću primenu u pisanom jeziku.

Medojević: Ovo je blamaža!

Lider Pokreta za promene Nebojša Medojević kaže da je svima jasno da crnogorska vlast pokušava da pokida sve veze između srpskog i crnogorskog naroda.

– Meni je neprijatno od ove blamaže koju vlast u Crnoj Gori čini izbacivanjem srpskih pisaca iz nastavnih programa! Stidim se i kada vidim šta u moje ime od jezika rade politički instruisani ljudi. Ovo je ozbiljan problem i ukazuje da je ova kriminalno-mafijaška vlast počela da kreira novi crnogorski identitet, koji nema utemeljenje u realnim odnosima na ovim prostorima, ali ni u tradiciji, kulturi i istoriji Crne Gore. To je projekat kojim se želi postići cilj isključivo u skladu sa privatnim interesima vladajuće strukture…

Violeta Nedeljković

На основу препоруке Градоначелника Новог Сада, деца из породица са троје и више деце и у овој школској години остварују право на бесплатне карте у градском и приградском саобраћају, саопштио је кабинет градоначелника Новог Сада.

Овим правом обухваћена су деца из породица са троје и више деце до 18 година старости која имају пребивалиште на територији Града Новог Сада, а која су на редовном школовању у основној и средњој школи, као и деца из породица која су расељена са Косова и Метохије, а имају пребивалиште, односно боравиште на територији Града Новог Сада.

Како се наводи у саопштењу, образац захтева за остваривање бесплатне карте може се преузети у шалтер сали Градске куће, Трг слободе бр. 1, и на сајту Града www.novisad.rs.

Уз образац захтева за остваривање бесплатне карте потребно је приложити одговарајуће доказе, и то фотокопију личне карте – расељеничке легитимације за родитеље, фотокопију извода из матичне књиге рођених за сву децу у породици, а за пунолетну децу фотокопију личне карте – расељеничке легитимације, фотокопију обрасца ЈГСП-а овереног у школи.

За децу која су остварила право на бесплатан превоз у претходној школској години, треба приложити само фотокопију обрасца ЈГСП-а овереног у школи.

Захтев за остваривање бесплатне карте за превоз деце из породица са троје и више деце за 2011. годину предаје се у шалтер сали Градске куће, Трг слободе бр. 1. Градска управа за социјалну и дечју заштиту, након утврђивања испуњености услова за добијање бесплатне карте (да је породица са троје и више деце пријављена на истој адреси ) доставља спискове у ЈГСП „Нови Сад“ у року од 3 дана од дана пријема захтева, ради израде бесплатних карата.

Додатне информације могу се добити у Градској управи за социјалну и дечју заштиту, Жарка Зрењанина бр. 2, Нови Сад, а број телефона је 488-2-836, каже се у саопштењу.

РТВ

РТВ

Десетак дана уочи нове школске године код већине родитеља иста дилема – како одабрати школску торбу

Ускладити жеље школараца, кућни буџет и економичност саме торбе некада је веома тешко.

Osim na srpskom, časovi se organizuju na jeziku brojnih nacionalnih manjina. Posle zahteva za bosanskim, prava će ubrzo zatražiti i Crnogorci

Deca u nemačkom obdaništu u Subotici

POSLE bosanskog jezika, sledeći na spisku za uvođenje u redovnu nastavu mogao bi da bude crnogorski. Zahtev Bošnjaka samo čeka odobrenje Ministarstva prosvete i nauke, pa da počne štampanje ”historije” i bošnjačke likovne i muzičke kulture. A Udruženje ”Krstaš” iz Lovćenca još ranije je najavilo da će tražiti uvođenje crnogorskog jezika i kulture kao izbornog u Novom Sadu, Kuli, Vrbasu, Malom Iđošu, Somboru i Subotici.

Oni kažu da oko 2.500 crnogorske dece pohađa škole u ovim gradovima.

– Crnogorci najverovatnije neće moći da ostvare ovaj zahtev do sledećih izbora za savete nacionalnih manjina – objašnjava za ”Novosti” Nenad Đurđević iz Ministarstva za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu. – Procedura je takva da zahtev za uvođenje nastave na maternjem jeziku mora da pokrene Nacionalni savet. A, kako Crnogorci nisu konstituisali savet, nemaju zvanično ni ovu mogućnost.

Trenutno su sporni romski, bunjevački i vlaški, jer nisu do kraja standardizovani jezici. A bez strogih jezičkih pravila, nema ni gramatike, ni bukvara, pa ni časova na manjinskom jeziku.

Mnoge manjine već su ostvarile svoja prava, pa se u srpskim školama, osim na srpskom, nastava može čuti na još 12 jezika. Celokupno predškolsko obrazovanje organizovano je u pojedinim opštinama na albanskom, mađarskom, rumunskom, rusinskom, slovačkom i hrvatskom jeziku, a osnovna i srednja škola i na bugarskom. Bošnjaci, Romi i Ukrajinci časove pohađaju na srpskom, a kao izborni predmet slušaju maternje jezike. Srpski je svoj ovoj deci obavezan predmet.

– Ukoliko u školi postoji najmanje 15 đaka pripadnika jedne nacionalne manjine, oni imaju pravo da celokupnu nastavu slušaju na maternjem – kaže Đurđević. – Kada je manje učenika, može da se organizuje dvojezična nastava ili da maternji bude samo kao izborni predmet. Mada, ministar prosvete ima mogućnost da, i kada kvota nije ispunjena, odluči da neka manjina dobije nastavu na svom jeziku.

Da bi časovi bili organizovani, potrebno je da nastavnici imaju licence, kao i da su odobreni udžbenici na jezicima manjina. A i mala matura može, recimo, da se polaže, osim na srpskom, na još sedam jezika – albanskom, bugarskom, mađarskom, rumunskom, rusinskom, slovačkom i hrvatskom.

UKRAJINA KOD LALA

ČAK devet osnovnih škola u Vrbasu, Kuli, Novom Sadu i Sremskoj Mitrovici organizuje dodatnu nastavu na ukrajinskom jeziku, a uči ga stotinu dece. Nemačka manjinska zajednica već nekoliko godina ima u Subotici vrtić u kom deca uče i nemački jezik, a od septembra će dvojezična nastava da bude organizovana i u jednoj subotičkoj osnovnoj školi.

„Večernje novosti“