Правна питања и одговори

| Zrenjanin | Inkluzivna nastava za mališane: Zrenjanin

Zrenjanin – U 19 zrenjaninskih vrtića, koliko pripada gradskoj Predškolskoj ustanovi, ove jeseni krenuće manje dece nego prethodnih godina. Do sada je, prema dostupnim podacima, prijavljeno 2.250 mališana koji treba od 1. septembra da počnu školsku godinu. Novina je inkluzivna nastava, koja je zaživela tokom završene školske godine, tako da će određeni broj mesta u zrenjaninskim vrtićima pohađati i mališani sa smetnjama u razvoju.

– Do sada je upisano dvadeset mališana sa težim smetnjama u razvoju i rad sa njima, pokazuje naše iskustvo, iziskuje posebnog vaspitača za šta nema para ni u budžetu grada ni u državi. Oslanjamo se na bogato iskustvo naših pedagoga kako bismo mogli da izvodimo nastavni program ali je neophodno da dobijemo bar asistenta za inkluzivnu nastavu – objašnjava direktor Duško Lazić.

U zrenjaninske vrtiće upisuju se i deca koja su zbog nasilja u porodici morala da potraže zaštitu u Sigurnoj kući, a oni najčešće dolaze iz susednih opština, objašnjavaju u Predškolskoj ustanovi. I ove godine grad Zrenjanin dotiraće cene u zabavištima, tako da će se učešće roditelja u stvarnim troškovima kretati od 10 do 45 odsto, što znači da će od ekonomske cene koja iznosi 15.000 dinara roditelji koji učestvuju sa 10 odsto plaćati 1.500 dinara a oni koji učestvuju sa maksimalanim iznosom plaćaće 6.790 dinara.

Period raspusta u Predškolskoj ustanovi koristi se za obnovu vrtića gde je to potebno, pa se tako uveliko radi u vrtiću „Neven“, gde se obnavljaju učionice, zatim u vrtiću „Dečja radost“ gde se rekonstruiše objekat, u „Crvenkapi“ je završena fasada, a radovi predstoje i u vrtiću „Biberče“ gde je smeštena centralna kuhinja Predškolske ustanove.

Autor: M. Pudar

Mesečno na Mašinskom fakultetu za grejanje plaćaju 3,6 miliona dinara

Država nam danas duguje više od 100 miliona evra. Skoro sav novac koji je predviđen budžetom, troši se na profesorske plate, tako da za investicije i obnavljanje laboratorija ne ostane ništa. Nije realno da očekujemo da će nam taj novac biti vraćen, ali smatram da nije dovoljno da nam država plaća svega oko 30 odsto za materijalne troškove – kaže za „Blic“ profesor Branko Kovačević, rektor Univerziteta u Beogradu.

Dok rektor i dekani fakulteta tvrde da im država duguje novac za materijalne troškove, tačnije komunalije, u Ministarstvu prosvete i nauke kažu da sve obaveze prema državnim visokoobrazovnim ustanovama redovno ispunjavaju. Budući da ne postoji nikakav zvanični ugovor između fakulteta i resornog ministarstva, rektor Kovačević je podsetio nadležne da između ovih strana mora što pre da se potpiše jedan. Na taj način biće jasno definisano koliko novca se izdvaja za ove ustanove.

– Dug je naglo počeo da se povećava posle 2003. godine. Problem je što nam država za materijalne troškove plaća samo 25-30 odsto, a za sve ostalo fakulteti moraju sami da se snalaze. O nekim investicijama, ulaganjima u eventualno obnavljanje laboratorija nema ni govora. Iz godišnjeg budžeta 97 odsto ide za plate, a samo tri odsto za sve drugo, što ni u kom slučaju nije dovoljno – kaže prof. Kovačević.

BLIC

Гимназија у Врању у септембру ће обележити 130 година рада, али ће прослава јубилеја изостати, јер знатно касни реконструкција оронуле гимназијске зграде

Гимназија „Бора Станковић“ у Врању, најстарија образовна институција на југу Србије, у септембру ће обележити 130 година рада, али ће прослава великог јубилеја на почетку школске године изостати, јер знатно касни реконструкција оронуле гимназијске зграде.

Од првих дана нове школске године, баш у време јубилеја, ученици и наставници ове школе наставу ће организовати као подстанари у другим средњим школама у Врању.

– У складу са постигнутим договорима градских и републичких институција, средства за реконструкцију Гимназије „Бора Станковић“ Национални инвестициони план обезбедио је у марту – каже Драган Јањић, локални координатор за НИП.

Директор Гимназије Драган Илић, који је пре пола године најавио почетак радова на реконструкцији оронуле зграде Гимназије, недавно је изјавио да су „искрсли неки проблеми“ који се сада решавају и да ће „реконструкција почети када се за њу обезбеде сви потребни услови“.

Пре неколико дана Драган Јањић је локалним медијима објаснио да се касни са расписивањем тендера и избором најповољнијег извођача радова.

– Према садашњем календару, радови на реконструкцији треба да почну средином септембра – најавио је Јањић.

В. Н.

Даровити ученици у Петници

Летњи кампови у истраживачкој станици Петница, и ове године, окупили велики број даровитих средњошколаца. Како ради тродимезионални скенер, ко је био Лајош Вермеш и када су млади више волели Тита?Да ли се исплати трчати кад пада киша? Шта је то тродимензионални скенер? Како људско друштво преживљава у непознатој средини? Какав је био култ Јосипа Броза Тита у писменим задацима средњошколаца, у доба његове владавине?

На ова, али и многа друга питања и непознанице, настоје да одговоре полазници летњих кампова у Истраживачкој станици Петница код Ваљева, јединственој научној установи у југоисточној Европи. На семинарима и камповима из бројних области науке, на којима врви од знања, учествују даровити средњошколци из Србије, али и држава у окружењу.

Стеван Миличић из Јагодине, полазник летњег кампа рачунарства, осмислио је и труди се да направи тродимензионални скенер који садржи одговарајући софтвер, ласер, камеру, позадинско платно са предефинисаним маркерима и угломер. Све то, вели, омогућава прецизно скенирање из више различитих углова, чиме се добија на прецизности…

СМОТРА-КОНФЕРЕНЦИЈА

Траддиционално , научно-истраживачки радови који настану током летњих кампова у Истраживачкој станици Петница биће представљени на великој смотри-конференцији у новембру, под називом „Корак у науку“. Презентација се најпре одржава у Истраживачкој станици, а потом ће изложба радова бити пресељена у београдску Галерију науке и технике САНУ.

– Као и Стеван, учесник сам кампа рачунарства и припремам пројекат „Симулација преживљавања људског друштва у непознатој средини“ – каже Владимир Макарић из Новог Сада. – Циљ је да се компјутерски симулира понашање појединца унутар групе, са што мање једноставних правила, како би се добило карактеристично понашање групе људи на непознатом терену.

Брига за заштиту животне средине, преокупација је Миљана Ћоровића, средњошколца из Врбаса, који је развијао „методу за фотокаталитичку деградацију отпада из отпадних вода“, како се отрови не би изливали у реке, већ претварали у нетоксичне супстанце.

Београђанка Марија Гојковић, учесник летњег кампа из историје, истраживала је култ и идеологију Јосипа Броза, те проучавала на стотине писмених задатака ученика – од 1969. до 1980, када је Тито умро – упоређујући их са саставима садашњих средњошколаца. Уочила је, каже, огромне разлике у системима вредности, схватању друштвених и животних појава, али и емоцијама, односно уочила задојеност идеологијом некадашњих ђака.

Синиша Самарџић из Суботице у Петници истражује биографију суграђанина Лајоша Вермеша, који је живео од 1860. до 1945, и одушевљен је човеком напредних идеја, 1880. организатором првих летњих, а четири године касније и зимских спортских игара! Вермеш је учествовао и у пројекту повезивања Палића и Суботице електричним трамвајем…

– Бавимо се недоумицом која прати свакодневног човека: исплати ли се, ако усред пљуска на улици останете без кишобрана, трчати по киши – кажу Марио Цекић и Александар Буква, средњошколци из Новог Сада, полазници кампа физике. – Решавању ове дилеме доприноси и променљиво време у Петници, па можда, после нашег експеримента, људи више неће морати да носе кишобране!

Б. ПУЗОВИЋ

Dok su mladi napuštali jedno od najbogatijih mesta boljevačke opštine, ostavljajući puste domove i školu, u njemu su ptice selice svile gnezda za svoje ptiće

Nema dece, ali ima roda: Krivi Vir Foto Z. Gligorijević

Krivi Vir – Nekada najveće i jedno od najbogatijih sela boljevačke opštine, koje je 1948. godine imalo 2.242 stanovnika, sada ima oko 300 meštana. Kako su mladi, uglavnom, otišli u okolne gradove, prosečna starost Krivoviraca je 60,2 godine. Najzanimljivije od svega je to što su se u selo doselile rode, ali dece nema, pa je četvorogodišnja škola ove godine zatvorena.

– Tijana Miletić i Aleksandra Blagojević poslednje su učenice ove škole. Inače, to je bila osmogodišnja škola do 1977. godine, kada ju je pohađalo 300 đaka. Pošto se njihov broj iz godine u godinu smanjivao, 2004. godine, na primer, bilo je samo 14 učenika i predškolaca. Nastavu su svi slušali u jednoj učionici od 15 kvadrata. Sada će i ona biti prazna, jer nema prvaka – kaže učiteljica Jadranka Topić.

Borivoje Tanić, koji je s 91 godinom najstariji muškarac u selu, dodaje da je u vreme kada je on bio đak u njegovom odeljenju bilo 40 učenika.

– A tek kako je to selo bilo bogato! Imali smo od 15.000 do 18.000 krivovirskih ovaca, poznatih žuja, a svako domaćinstvo odgajalo je od 60 do 70 brava. Živeli smo od prodaje jagnjadi, vune, mleka i čuvenog krivovirskog sira. Danas retko ko da ima i po jednu kravu, a kamoli ovce – priča Borivoje.

Njegova ćerka Gordana dodaje da je u selu iz njene generacije ostalo samo troje njih, jer su svi otišli na školovanje, a potom se i zaposlili u nekom od susednih gradova.Najstarije meštanke su Danica Milojković (97), o kojoj je „Politika” već pisala, i Ruža Milutinović (92).

– Nekada je ovo selo vrvelo od ljudi i orilo se od dečijih glasova. Sećam se i čuvene kafane u kojoj su se pravile svadbe. To je sada polusrušena kuća. U selu sada nema ničega. Što je najvažnije, nema ljudi – kaže Daničina kćerka Dragica, koja živi u Beogradu a u rodnom selu je samo tokom leta.

Pored toga što su mladi odlazili u gradove, selo je opustelo i zbog toga što je mnogo Krivoviraca umrlo. Vojislav Simonović pokazao nam je svesku u kojoj je upisivao datume umrlih.

– Od 1990. godine do danas umrlo je čak 690 ljudi. Samo u 17 kuća ima više članova, a u ostalim po jedno, najviše dvoje. Evo, u kući preko puta sve četvoro su umrli i nalazili su ih tek nekoliko dana posle smrti – s nevericom priča deda Vojislav.

– Nema dece, ali ima roda. U jednom gnezdu ima četiri, a u drugom pet ptića – kaže njegova supruga Radmila i dodaje da se posle mnogo godina nedavno porodila žena, koja se udala u selu.

Z. Gligorijević

———————————————————–

Nevernička suza

Krivovirci sa kojima smo razgovarali čude se što prelepu prirodu njihovog sela, koje se nalazi na obroncima Kučajskih planina, niko ne koristi za seoski turizam. Kroz selo protiče Crni Timok, po predanju nazvan „nevernička suza”. Na steni iznad reke 1905. godine pesnik Vojislav Ilić ubio je svoju nevernu suprugu Darinku. Njegov primer sledili su još neki meštani, a ljubavnici, čija je ljubav bila zabranjena, skakali su u reku s litice, koja je prozvana ukleta. Prema predanju, s nje se slivala krv nakon što su radikali 1883. godine podigli Timočku bunu.

POLITIKA