Правна питања и одговори

BEOGRAD – Drugi konkursni rok za upis studenata u prvu godinu osnovnih i integrisanih studija na visokoškolskim ustanovama čiji je osnivač Republika Srbija počeće 1. i trajaće do 20. septembra, saopštilo je Ministarstvo prosvete i nauke.

Prijavljivanje kandidata za upis na fakultete i na visoke škole strukovih studija je 1. i 2. septembra ove godine, a polaganje prijemnih ispita prema rasporedu objavljenom na fakultetu je predviđeno je 5, 6. i 7. septembra.

Polaganje prijemnih ispita prema rasporedu je 7. i 8. septembra, a završetak upisa u drugom roku je 20. septembar, podseća se u saopštenju.

Pregled broja slobodnih mesta za upis studenata u drugom konkursnom roku na fakultetima i univerzitetima školske 2011/2012. godine, kao i visokim školama strukovnih studija može se naći na sajtu Ministarstva prosvete i nauke www.mpn.gov.rs.

Autor:

Agencija Tanjug

San možda nije ni potreban

Svaki da po nekoliko sati viška: Remzi u japanskom vrtu koji upravo uređuje

Remzi Zećirović spava samo dva sata dnevno u poslednjih 40 godina, a veruje da je na taj način uspeo da ugrabi dodatnih 12 godina života. On prkosi teoriji da je čoveku neophodno šest do osam sati sna da bi se odmorio i skupio energiju za sledeći dan. Uprkos utreniranoj nesanici, Remzijeva vitalnost i bistrina uma su i u 64. godini fascinantne.

Reklo bi se da je vorkoholik jer se odmara samo kad spava, tih 120 minuta, a ostatak vremena provede radeći. Iza sebe ima dva patenta, priznata u Berlinu, a zahvaljujući iskustvima u industrijskom dizajnu, oplemenio je prostor u kom živi sa surpugom Ružicom. Svestran je, ali su mu omiljene inovacije u kući, o kojima razmišlja i koje smišlja čim otvori oči, a osim toga još slika, piše knjige, bavi se baštovanstvom…

Ovaj čovek s neobičnom navikom ima kuću na Čardaku u Sremskoj Kamenici, a Ružica, njegova druga žena sa kojom živi već sedam godina, kaže da je on „njen Ajnštajn” i da je dobro što je karijeru započeo u Nemačkoj, jer u Srbiji ne bi imali sluha za njega. Remzi je dugo radio za „Simens“, ali je u penziju otišao iz Instituta za naučna istraživanja u Berlinu.

Tajanstvena pisma

Remzi ima još jedan čudan običaj. Često kada se probudi u njegovo jutro – oko dva-tri posle ponoći, sedne i napiše pismo. Zapečati ga crvenim voskom i pošalje – sebi na adresu. Ta pisma ne otvara. Ostavlja ih nekom budućem radoznalom nalazaču da otkrije šta se u njima nalazi, kakva su sve razmišljanja i otkrića zabeležena. Jedno od razmišljanja je i nova, ko zna već koja po redu, teorija o osmehu Mona Lize. Kao pasionirani ljubitelj umetnosti, Remzi je, naime, uveren da je osmeh koji krasi najpoznatiji portret na svetu, zapravo, delo Da Vinčijevog učitelja Veročija.

– Dva patenta sam za njih napravio – jedan iz elektronike, a drugi iz fizike. Za ovih 40 godina nije bilo dana da nisam nešto radio – to me ispunjava i bez toga ne bih mogao da živim. Prošle godine smo se vratili u Srbiju, ovde u našu kuću na Čardaku. Odmah sam počeo da radim, dograđujem… Pa, valjda biti u penziji ne znači sedeti u fotelji i gledati u plafon – objašnjava Remzi, dok nas vodi po sobama i pokazuje najneobičnije elemente koje je napravio. Mermernu knjigu sa Kolumbovim jajem na vrhu, recimo.

– Kada sam napisao knjigu o kojoj sam objasnio moju teoriju o ograničavanju sna na što manje sati, zatražio sam od moje dece, kojih imam četvoro, da mi napis prevedu na nemački, pošto smo tamo živeli tad. Međutim, nisu hteli, jer su mislili da neće znati, a i kazali su da ne razumeju moju teoriju. Zato sam im namenio knjigu od kamena sa Kolumbovim jajetom, jer je moja teorija vrlo prosta i jednostavna, a naizgled samo teška i nerazumljiva – priča ovaj rođeni Novosađanin, koji je još kao tinejdžer odlučio da proba da skrati svoj san.

Remzi Zećirović uvek ima posla

– Počeo sam da treniram jogu, a inspirisao me je balans tela i uma koji ta veština proizvodi. Ravnoteža disanja i kontrolisanje snage uma su me fascinirale i rešio sam tome da se posvetim. U početku je bilo teško, počeo sam da spavam prvo šest sati, onda pet, a na kraju sam smanjio na četiri. Uvideo sam da se osećam mnogo bolje kad manje spavam. Ništa ne sanjam, budim se odmoran, refleksi su mi bolji, mozak brže radi. Sve polazi iz glave – tvrdi Remzi Zećirović.

Obično leže posle ponoći, a ustaje pre tri ujutro. Katkad odmah odlazi u radionicu i počinje da pravi skice i osmišljava nove izume, planira…

Napravio model prvog primerka mercedesa

– Trenutno pripremam japanski vrt i to me baš smiruje, hoću da napravim fontanicu i da to bude mala oaza, mada je ovde sve mirno, čuju se samo zričci uveče i gugutke ujutro. Ružica me podržava me u svemu, dobro se slažemo. Jedino je ponekad gledam kako se trza u snu, nekad se samo vrti po krevetu, tačno se vidi da je naspavana i da bi mogla već da se probudi, da ne gubi vreme spavajući – priča Remzi, a Ružica se smeje.

Remzi pokazuje i jedan od omiljenih suvenira koji je napravio – minijaturni „mercedes benc”, prvi primerak ove poznate marke automobila.

– Stalno nešto smišlja, popravlja, prepravlja… Za njega bi možda neko rekao da je ludi naučnik, a on je samo običan čovek koji shvatio kako može da živi drugačije i ne želi da gubi vreme spavajući – kaže Ružica.

BLIC

РТВ

…

Teodora S. stara sedamnaest meseci juče tokom prepodneva je, pored dve vaspitačice i nekoliko dece, izašla iz jaslica vrtića „Duga“ u Čoki , prešla prometnu saobraćajnicu i uputila se ka svom stanu. Radnik koji betonira trotoar ispred zgrade u Ulici maršala Tita, gde je stan Teodorine porodice, prepoznao je devojčicu, uzeo je u naručje i pozvonio na vrata stana.Kako nije bilo nikoga, on je malu Teodoru vratio nazad u vrtić, čudeći se otkud dete samo na ulici.

„Verovatno da ne bih saznao za ovo putešestvije moga deteta da me o tome nije obavestio komšija. Bio sam u Senti, a supruga na poslu u „Vinariji“, kada mi je pozvonio telefon. Komšija me pitao da li znam gde mi je mezimica i rekao šta se dešava. Dojurio sam u Čoku i otišao u vrtić. Kad sam je živi i zdravu hteo sam da plačem – i od sreće i od besa. Zar je moguće da iz jaslene, najmlađe grupe u vrtiću, sama izađe, pored vaspitačica i da napusti zgradu vrtića, a da to niko ne primeti ? Odmah sam otišao u policiju da prijavim slučaj, a od mog pravnog zastupnika tražiću da tuži ustanovu“, ogorčeno priča za „Blic“ Teodorin otac Dejan,

„Kao i svakog dana odneo sam Teodoru u vrtić, supruga je otišla na posao, a ja u Sentu privatnim poslom. Kada su mi javili šta se desilo ni sam ne znam koliko brzo sam automobilom stigao do vrtića. Možda sam bio i grub, ali nisam mogao da se uzdržim zbog same pomisli šta se sve moglo desiti na njenom putu od vrtića do škole u centru Čoke, izjavio je Dejan.

Direktorka vrtića Galjina Bugarski potvrdila je kako nije znala da je dete samo napustilo vrtić i izašlo na ulicu sve dok nije došao otac jer joj to vaspitačice nisu rekle.

„Tražila sam da mi ispričaju sve što se desilo i napišu izjave. Jednoj od vaspitačica ovo nije prvi slučaj kršenja radne discipline i nakon što sve ispitamo uslediće i ogovarajuće mere“, rekla je direktorka za „Blic.“

(MONDO)

Šestočlana ekipa matematičara iz Srbije osvojila je jednu zlatnu, dve srebrne, jednu bronzanu medalju i jednu pohvalu na 52. Međunarodnoj olimpijadi iz matematike u Holandiji, saopšteno je iz Matematičke gimnazije.Na Međunarodnoj olimpijadi iz matematike u Holandiji koja se održava od 12. do 24. jula učestvovalo je 105 zemalja.

Zlatnu medalju osvojio je Teodor fon Burg, učenik 3. razreda Matematičke gimnazije, srebrne medalje takođe su dobili učenici Matematičke gimnazije – Igor Spasojević, učenik 3. razreda, i Stevan Gajović, učenik 4. razreda.

Rade Špegar, učenik 3. razreda Matematičke gimnazije dobio je bronzanu medalju, dok je Filip Živanović, učenik 4. razreda Matematičke gimnazije dobio pohvalu.

U ekipi je bio i učenik gimnazije „Svetozar Marković” iz Niša Stefan Mihajlović, a u pratnji učenika bili su lideri reprezentacije profesori Đorđe Krtinić i Dušan Đukić.

Kako je saopšetno, ekipa srpskih matematičara vraća se sutra u Beograd.

Tanjug