Правна питања и одговори

Један комплет код куће, други у школи

Сваки београдски основац требало би да, од школске 2012/2013. године, има два комплета уџбеника, уколико родитељи ђака позитивно реагују на предлог Града да ђаци добију бесплатне књиге на коришћење. То практично значи да деца не би носила књиге са собом, јер би један комплет био у школи, а други за учење код куће. Идеја је потекла од надлежних из Скупштине града, а о томе се обавештени и родитељи, који треба да попуне упитник који је прослеђен школама.

Према речима Јоване Механџић, члана Градског већа задужене за образовање, Град политику основног и средњег образовања води у сарадњи са родитељима и жели да чује какво је њихово мишљење о подели бесплатних уџбеника. Одговори би, током недеље, требало да стигну градској управи.

ГРАДСКА КАСА

Око 120.000 београдских основаца ће ове године добити бесплатне уџбенике од Скупштине града. За те намене ће из градске касе бити издвојено око 100 милиона динара, а остатак новца ће бити обезбеђен узимањем кредита. Прошле године Град је са 40 милиона динара финансирао набавку књига за ученике првог и другог разреда, док је 57 милиона динара издвојено за уџбенике ђака петака.

– Жеља нам је да у наше школе уведемо неке западне принципе и да децу растеретимо свакодневног ношења књига у школу – објашњава Механџић. – Обезбедили смо средства за куповину уџбеника, имамо целу школску годину и довољно времена да на најбољи начин организујемо где и како да се сместе књиге у школама када за то дође време. За неки дан, када буду стигли резултати анкете знаћемо и да ли родитељи мисле да је овакав потез у интересу београдских основаца. У складу са тим, предузимаћемо даље кораке и остале активности везано за благовремену и ефикасну реализацију овог пројекта.

Питање за родитеље у допису који је прослеђен школама је: „Да ли желите да Ваше дете добије бесплатне уџбенике на коришћење од Града Београда, уз обавезу да се уџбеници чувају и на крају школске године врате школи?“. Како се наводи „Град Београд је обезбедио средства за куповину свих уџбеника за све ученике београдских основних школа за наредну школску годину, са изузетком књига за стране језике, изборне предмете и радних свезака. Пројекат предвиђа да је свако ко прихвати бесплатне уџбенике дужан да их на завршетку школске године врати школи, а Град би им за следећи разред купио нове уџбенике“.

– Секретаријат за образовање је проследио анкету школама како би видео какво је мишљење родитеља о бесплатним уџбеницима – каже Босиљка Бастајић, директор ОШ „14. октобар“ из Барича. – Изненађујуће је да се у нашој школи велики број родитеља изјаснио да не жели да деца добију бесплатне уџбенике, уз обавезу да их чувају и на крају школске године врате школи.

Према речима Трипка Међедовића, директора ОШ „Милан Ђ. Милићевић“ на Вождовцу, многи родитељи су у страху да деца не униште уџбенике пишући по њима, цепајући, цртајући и зато се изјашњавају негативно. Он додаје да је нејасно где ће школе чувати уџбенике које деца враћају, јер немају простора за то, нити имају новца да сами набаве ормаре и касете.

Б.Борисављевић

Akcija velikog prolećnog spremanja pod nazivom “Očistimo Srbiju” biće organizovana u subotu, 4. juna. Učestvovaće i oko 250.000 volontera, koji će, prema očekivanju ljudi u glavnom štabu ove akcije, premašiti prošlogodišnje rezultate. Učešće u velikom spremanju Srbije otvoreno je za sve zainteresovane građane koji mogu sami da prijave i lokaciju koja bi, po njihovom mišljenju, trebalo da bude očišćena.

U štabu akcije “Očistimo Srbiju” rade 22 volontera čiji je posao da kontaktiraju lokalne samouprave i koordinišu akcijom. Njihova kancelarija na vrhu Beograđanke zatrpana je papirima i mapama, alii nabijena pozitivnom energijom koja je ove godine “naterala” sve opštine da se uključe.

– Oni su, pre svega, veliki motivatori. Komunikacija je ključna, od mreže informacija zavisi da li će akcija uspeti ili ne – kaže za “Blic” Milan Kinđić, direktor akcije “Očistimo Srbiju”.

Rekorderi po broju prijavljenih volontera

Prošlogodišnja akcija nadmašila je sva očekivanja. Cilj je bio okupiti oko 100.000 volontera, a na kraju ih je bilo oko 208.000, dok ove godine očekuju najmanje 250.000 ljudi. Biće i lakše sa novim sistemom – mapom Srbije na kojoj se vidi svaka lokacija koja predstavlja neku vrstu ekološkog problema. Dakle, na sajtu www.ocistimosrbiju.rs svi zainteresovani mogu da postave lokaciju koju bi, prema njihovom mišljenju, trebalo očistiti i sve to potkrepiti fotografijama i opisom.

– Ta informacija ide u opštinu kod kooradinatora koji sarađuje s nama i on je dužan da okupi ekipu i da se taj problem reši. Fotografije u neku ruku služe kao prozivka opštinama jer će stajati tu sve dok se lokacija ne očisti i ne postavi nova fotografija. Ljudi prijavljuju lokacije. Ima “predivnih” prijava, u smislu da vidite da je neko stvarno iskreno prišao tom problemu i obeležavanju pozicije sa opisom šta treba učiniti – kaže Kinđić.

Prisećajući se prošlogodišnje akcije, Kinđić kaže da se ne seća nijedne situacije da su se ljudi žalili.

– Prošle godine je padala kiša i opet je bilo 208.000 volontera. Čistili smo po kiši jednu lokaciju na Ibarskoj magistrali. Bilo je nekoliko stotina ljudi, a svi nasmejani. Glavni rekvizit bile su kese koje su korišćene kao kabanice. Kada je neko prvi uspeo da napravi kabanicu, posle pet minuta su ih svi imali – kaže Kinđić i dodaje da je 2010. očišćeno više od 3.800 lokacija, ali da nije cilj očistiti ih što više, nego očistiti ih dobro.

Do sada se za radnu akciju čišćenja najviše volontera prijavilo u Novom Sadu, Nišu i Leskovcu, a najmanje u Grockoj – tek 20 ljudi.

– A Grocka je prljava – primetio je neko od volontera u štabu, uz opasku da je više zaposlenih u komunalnom preduzeću u toj opštini nego prijavljenih za akciju. Najuspešnija opština prošle godine bila je opština Štrpce sa Kosova.

Medicinski otpad

U akciji koju su organizovali Ribočuvarska služba “Rasina Plus” iz Kruševca, kruševački ribolovci i članovi Regata kluba “Kruševac” na Zapadnoj Moravi je prikupljeno više od 100 kilograma medicinskog otpada i oko 40 vreća komunalnog otpada. U reci je pronađena veća količina injekcija, starih igala i oko 300 katetera koje koriste pacijenti na dijalizi.

S.M.

LOZNICA – Za 14 osnovnih škola u Loznici u okviru obrazovnog projekta „Digitalna Srbija“ obezbeđeno je 400 računara, saopštila je informativna služba tog grada.

Računari će biti instalirani u računarske učionice, u kojima će se odvijati interaktivna nastava. Pošto će računari biti umreženi, nastavnik će u svakom trenutku na svom monitoru moći da vidi šta učenici rade na času.

Računarske učionice služiće i za druge nastavne predmete koji imaju informatički sadržaj. Projekat je prošle godine pokrenulo tadašnje ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo, sa ciljem da se za sve osnovne škole u Srbiji nabavi oko 30.000 računara.

Na teritoriji grada Loznice ima 14 osnovnih škola sa oko 7.000 đaka.

Autor:

Agencija BETA

Primena Zakona o mobingu odrazila se na poslodavce jer se probudila svest o kažnjivosti mobinga, ali i na zaposlene koji su se setili prava na dostojanstven rad, kaže savetnica u Agenciji za mirno rešavanje radnih sporova Olga Kićanović

BEOGRAD – Direktorka Agencije za licenciranje stečajnih upravnika razrešena je dužnosti pošto su zaposleni pokrenuli postupak za zaštitu od zlostavljanja na radu. Pored ovog slučaja, u nedavnom istraživanju se tvrdi da je skoro polovina zaposlenih u Srbiji izložena mobingu, dok stručnjaci kažu da se zakon ne primenjuje na pravi način, prenosi RTS.

Savetnica u Agenciji za mirno rešavanje radnih sporova Olga Kićanović rekla je da je ovaj primer retkost u Srbiji, ali i dokaz da vladavina prava može da pobedi vladavinu jednog čoveka i prema njenim rečima, to je dobar primer.

„Generalno imamo dosta pozitivne efekte koji su se odrazili na poslodavce“, rekla je Olga Kićanović gostujuću u Dnevniku RTS-a.

Prema njenim rečima, nepovratno se probudila svest o kažnjivosti mobinga. U privatizaciji i tranziciji mobing je bio toliko čest i često kršenje svih ljudskih prava, a najčešće radnih i socijalnih.

Kićanovićeva kaže da se pozitivan efekat odrazio i na svest zaposlenih koji su se setili prava na dostojanstven rad. I u vreme kada posla ima malo, zaposleni se češće odvaže da optuže nadređenog ili kolegu za mobing.

Kićanovićeva je objasnila da se u političkom mobingu najčešće žale na atak na profesionalno dostojanstvo, što je jako teško jer je to kod visokoobrazovanih žrtava koje atak na profesionalno dostojanstvo izjednačavaju kao napad na ljudsko dostojanstvo.

U tom slučaju, česta su oboljevanja, ima psihijatrijskih slučajeva i psiholoških poremećaja, objasnila je Kićanovićeva.

Četiri osobe koje su procesuirale mobing, i koje su u vrlo kratkom i efikasnom postupku uspele da ga dokažu, bile su već na lečenju i uspostavljena je dijagnoza.

Treći pozitivan efekat je što su lekari vrlo brzo prepoznali uzročno-posledičnu vezu između mobinga i dijagnoze, zaključila je savetnica u Agenciji za mirno rešavanje radnih sporova.

RSSRS

inistar rada i socijalne politike Rasim Ljajić izrazio je zadovoljstvo zbog načina i stepena sprovođenja Socijalno-ekonomskog sporazuma u prvih mesec dana, dok su predstavnici sindikata pored zadovoljstva izneli i niz primedbi.

Branislav Čanak, Ljubisav Orbović, Rasim Ljajić i Nebojša Atanacković

„Dinar je ojačao, a cene nisu pale i očekujemo u narednom periodu njihovo smanjenje. Veliki faktor nezadovoljstva je i to što na tenderima i javnim nabavkama poslove ne dobijaju domaća preduzeća“, rekao je predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović na konferenciji za novinare posle sednice Socijalno-ekonomskog saveta.

On je kao primer naveo da su „Železnice Srbije“ raspisale konkurs za popravku 10 lokomotiva, a da je posao dobila strana firma.

Orbović je rekao i da Ministarstvo ekonomije nema razumevanja za protest oružara u Kragujevcu.

Predsednik Samostalnog sindikata je kao pozitivne pomake naveo povezivanje radnog staža za 45.800 zaposlenih, određivanje minimalne zarade na nivou od 102 dinara po satu rada, i donošenje mera za podsticanje poljoprivrede koje je savetu predstavio ministar poljopivrede Dušan Petrović.

Orbović je rekao i da je pokrenuto piranje povezivanja staža zaposlenih u firmama u stečaju, i dodao da je Vlada odgovorila da je moguće povezati staž samo u slučajevima u kojima je stečaj završen, a ne i u onim u kojima je stečajnih postupak u toku.

Izrazio je i očekivanje da će za relativno kratko vreme biti potpisan i kolektivni ugovor.

Ljajić je rekao da je kraj juna prvo stvarno prolazno vreme kojim se može meriti uspeh Socijalno-ekonomskog sporazuma, i dodao da je sprovedena većina odredbi sporazuma predviđenih za maj.

„Otvorili smo ctav niz pitanja u savet želi da nametne najvažnije probleme ekonomije i privrede. Dva najveća problema su nezaposlenost i nelikvidnost privrede. Za 10 dana biće izneti precizniji podaci o zaduženosti države prema privredi“, rekao je Ljajić.

Ljajić je rekao da je do sredine 2009. godine država bila glavni izvor nelikvidnosti, a da se posle toga glavni odnos nelikvidnosti više nije bio na nivou centralnih organa vlasti, nego lokalnih samouprava, zbog smanjenih transfera.

Ljajić je rekao i da je novi koncept razvoja poljoprivrede „sa naglaskom na stočarstvo“ izazvao nezadovoljstvo ratara, i izrazio nadu da će se vlada i nezadovoljni ratari dogovoriti.

Predsednik Unije poslodavaca Srbije (UPS) Nebojša Atanacković rekao je da su poslodavci nezadovoljni saradnjom Ministarstva ekonomije i dodao da to ministarstvo i Ministarstvo finansija „moraju biti advokati privrede u vladi“.

Atanacković je rekao da su svi učesnici sednice saveta bili zadovoljni izlaganjem minsitra poljoprivrede Dušana Petrovića, koje je „ukazalo na ozbiljniji pristup“.

Predsednik Sindikata Nezavisnost Branislav Čanak rekao je da su sindikati i Vlada od 2001. godine potpisali više sporazuma sličnih socijalno-ekonomskom sporazumu, ali da se poslednji sporazum razlikuje od ostalih jer uvažava socijalne partnere.

„Prvi puta sam čuo i šta nije urađeno. I da sporazum propadne, uspeh je uzajamno uvažavanje partnera“, rekao je Čanak.

Socijalno-ekonomski sporazum koji su potpisali socijalno-ekonomski partneri nakon nekoliko meseci usaglašavanja podrazumeva povećanje minimalne cene rada na 105 dinara od 1. juna kao i da iz budžeta za pomoć privredi i poboljšanje standarda građana iz budžeta do kraja godine bude izdvojeno 500 miliona evra.

(Beta)