Правна питања и одговори

Занатска задруга за продају накита и израду сребра „Марковић“ из Лесковца поклонила је Гимназији из тог града метални сеф за чување дневика, јер се школа суочава са честим крађама дневника.Из Гимназије у Лесковцу, која нема видео надзор, више пута су нестајали дневници, а пре неколико недеља, још непознати лопови, однели су две трећине дневника.

Донатори су виљушкаром транспортовали тешки сеф до улазних врата Гимназије, али је био проблем пребацити га до одредишта. Сеф је до наставничке зборницу на другом спрату једва изнело десет матураната и шест помоћних радника.“Да није било матураната, који су данас полагали завршне матурске испите, не знам како би се снашли“, казала је Бети директорка школе Ивана Илић.

Власници занатске задруге „Марковић“, браћа Михајло и Владимир, одлучили су да школи поклоне метални сеф због учесталих крађа дневника.

„Циљ нам је био да млађим генерацијама дамо позитиван пример како се може једној школи помоћи, а не да се краду дневници“, рекао је Бети Михајло Марковић.“Не треба да живимо иза ресетака и мрежа, али ми смо принуђени да наше дневнике управо чувамо на овај начин јер немамо други излаз“, истакла је директорка Илић.

Јована Костадиновић са службеницом Унеска Каролин Ућимом

Цртеж седмогодишње Јоване Костадиновић, ученице првог разреда ОШ „Стефан Немања“, на тему „Мир у свету“ на конкурсу Унеска, на којем је учествовало 6.000 деце из шездесетак земаља, добио је прву награду. Цртеж приказује девојчицу која залива дрво из којег расту заставе разних држава.

Мала победница каже да јој је била намера да на свој начин каже колико је мир важан.

– Мислим да људи не би требало да ратују већ да разговарају о свему, и ја сам такву поруку послала својим цртежом – каже Јована.

Каролин Ућима, представница Европске канцеларије Унеска, каже да је Јована победила јер је послала најјаснију поруку.

– Био је велики изазов изабрати победника међу 6.000 радова. О победнику је одлучивао интернационални жири, а Јована је победила јер је послала јасну поруку да је потребно гајити разумевање између разних култура и држава – рекла је Ућима.

Александра Пројовић, директорка школе „Стефан Немања“, поносна је на своју ученицу.

– Ово је први пут да дете из Србије добије ову награду. Радује ме што је једно тако мало дете свесно значаја мира у свету. Њој ово није прва награда. Још док је била у предшколској установи освојила је награду за цртање у Мадриду.

Јованина награда је „Стуб мира“, који је јуче постављен у њеној школи. На стубу је на четири језика исписана порука мира.

Д. К.

Чекајући закон о заштити података

Зашто једноставно кад може компликовано, кажу у неким војвођанским школама поводом обустављања пројекта стварања заједничке базе података на нивоу Покрајине, који је замишљен да обједини основне податке о школама, ученицима и наставницима, и омогући такође стварање тзв. електронских дневника. Пројекат је, међутим, постао медијска топ-тема и добио чак епитет скандала – делом пропустима у самом Секретаријату за образовање Војводине, који је и започео прикупљање података, а делом, сва је прилика, и пословичним овдашњим страхом од „тајних досијеа“ и „тајних спискова“.

Темељна база података свакако би Војводини и њеном школству добро дошла: Анико Хајнрих Мушкиња

Интернетско умрежавање војвођанских школа требало је да, захваљујући савременој информатичкој технологији, олакша посао просветарима, али је посао зауставило решење заштитника права грађана Родољуба Шабића који га је оквалификовао као угрожавање грађанске приватности. Јак аргумент у томе дали су му закон и сам Секретаријат додељивањем посла приватној фирми WДВ софт, чији су оснивачи, како се наводи у извештају повереника, страни држављани, и то на тендеру који оставља доста сумњи у његову законитост. Повереник је такође наложио и да сви прикупљени подаци морају бити уништени. Први и основни разлог за овакво решење је непостојање законског основа у Србији за стварање такве базе података.

– Прикупљање личних података, њихово држање, обраду и коришћење регулише се законом. Међутим, код нас сада ниједан пропис не омогућава установљавање оваквих база података – каже Родољуб Шабић, али наводи и то да не постоји пример ни у једној земљи на свету која је комплетну базу података о свом школству ставила под потпуну административну контролу једног приватног предузећа. – То је посебно необјашњиво имајући у виду да у самој згради Извршног већа Војводине постоје сервери који су чак супериорни у односу на онај који је закупљен – наводи Шабић.

Он, међутим, напомиње да се не ради о заустављању технолошког осавремењавања нашег школства, које је свакако неопходно, већ да је овде „реч о пројекту у којем наставници у школама попуњавају збирку података коју у комерцијалне сврхе користи једно приватно предузеће“. Детаљан извештај о резултатима инспекције која је истражила и друге детаље у случају базе података достављен је тужилаштву, а о даљим корацима ће јавности информације моћи да пружи тужилаштво.

Што се тиче уништавања података (о око 200.000 ученика војвођанских школа) нема никаквих проблема јер „покрајински органи спремно сарађују с канцеларијом повереника“, навео је Мађар Со. Секретаријат се, међутим, не оглашава, осим једним саопштењем у којем је саопштио заустављање посла на којем су радиле хиљаде људи готово од почетка године, остављајући тако отворен простор за разне слободне интерпретације и спекулације. Не желећи да у јавности брани своју идеју, која је иначе добила подршку Скупштине Војводине и покрајинске владе, Секретаријат је тиме и сам допринео да се један веома важан посао стварања електронске базе података успори можда више него што је потребно.

Да не постоји закон који уређује ову област потврђује и покрајински омбудсман, Анико Хајнрих Мушкиња.

– За формирање овакве базе података нису били испуњени услови из члана 42 Устава Србије који каже да се „прикупљање, држање, обрада и коришћење података о личности уређује посебним законом“. У Србији, међутим, нема закона који би генерално уредио ту област, а све док то не буде уређено, нема основа да се оваква евиденција успостави – каже покрајинска омбудсманка. Она подсећа и на то да је Закон о систему образовања, усвојен пре две године, предвидео обавезу министра да иницира усвајање таквог акта. Рок је 11. септембар ове године.

– Темељна база података свакако би Војводини и њеном школству добро дошла јер би учинила ефикаснијим контролу рада школа као и функционисање њене администрације, али и поспешила комуникацију са родитељима. Због тога би једна од могућности да се настали проблем реши могло бити отклањање свих неправилности око тог пројекта, а не брисање и комплетно уништавање података, који ће свакако морати једног дана поново да се прикупљају – сматра омбудсманка.

– Но, треба рећи и то да је други проблем у овом послу био избор фирме, то јест поступак доделе тог посла, у којем се могу наћи елементи за покретање питања одговорности, што би наша служба и урадила да није реаговао повереник. Међутим, сама фирма није проблем јер будући да је овде регистрована, она има статус домаће, а не стране фирме, каквом се често интерпретира – наводи Анико Хајнрих.

С одлуком Родољуба Шабића слаже се и добар број родитеља, узнемирених количином и врстом података у упитнику који је послат из Секретаријата, а за које родитељи сматрају да су исувише лични. Иако углавном одбијају да јавно изнесу свој став, неки од саговорника Плавих страна оценили су да се ради о противзаконитом захтеву државе, то јест покрајине, да им се испоруче информације личне природе, попут матичних бројева, социјалног статуса, националне и евентуално религиозне припадности, те да се не зна у коју сврху се то ради.

У школама у којима смо разговарали готово су једногласни у оцени да је све то добило непотребни и неоправдано негативни публицитет, а да су родитељи неосновано узнемирени јер те исте податке школе при упису ученика прикупљају већ годинама.

Уз то, Војводина је такав програм умрежавања школа почела да користи још почетком 90-их година, и тада су тражени исти подаци као и у последњем упитнику. Тај програм, под називом Школа пак, који је био прилично функционалан, зауставио је Слободан Вуксановић, тадашњи министар просвете 2005, да би увео нови ЕИС, по моделу купљеном од приватне агенције из БиХ, за пар стотина хиљада евра. ЕИС, међутим, никад није у потпуности заживео будући да је био превише компликован и нефункционалан. Он, међутим, још увек важи за официјелну базу података јер друга не постоји. У намери да информатички (поново) уреди ту област и школе у Војводини повеже са већим информатичким могућностима, Покрајински секретаријат за образовање је и од јануара кренуо са стварањем базе података према програму купљеном од фирме WДВ софт, са седиштем у Пачиру (Србија, Војводина, Бачка), а чији су власници страни држављани. Новина је била могућност да тој бази података имају приступ и родитељи, пре свега кроз Е-дневнике, како би могли пратити успех своје деце у школама, али и знатно већи број података о стручности наставног кадра. Сваки родитељ и наставник добили су своју личну шифру, а уз то родитељима је понуђена могућност да бирају и начин обавештавања о променама у Е-дневнику, преко, рецимо, СМС, он лине, итд… што их је чини се додатно престрашило. Они који су радили на стварању ове базе података тврде да је заштита у систему WДВ софта на нивоу заштите такве технологије уопште.

– Помало је смешно причати о заштити матичног броја, или оцена ученика у дневнику. Па данас се без по муке улази у базу Пентагона! А матични број или телефонски број можете наћи свуда, и сазнати по много основа. Те податке вам траже на сваком месту, телефонски бројеви се размењују као салвете, социјалне службе имају приступ многим породичним тајнама. О каквој тајности онда причамо. Помислите шта само банке знају о свима нама, а зашто би оне биле моралније од људи који чувају базе података на својим серверима. Треба знати и то да се већина сервера на којима функционишу овдашњи провајдери, и које користе и многе државне институције, такође налази у иностранству – каже Зоран Аничић, професор из Зрењанина, један од оних који сматрају да би овакво умрежавање знатно олакшало посао пре свега административног вођења школе. Он тврди да је велики труд узалуд пропао, и да ће посао свакако морати да се ради поново.

То је иначе већ најављено на једном од просветарских саветовања у Аранђеловцу, где је Министарство просвете још у фебруару представило свој програм базе података, који је иначе промовисала једна приватна фирма. Да ли ће посао бити додељен њој, још увек се не зна, али се у војвођанским школама питају није ли то суштина проблема – оно што може Београд, не може Војводина.

– Морам рећи да је Војводина одувек настојала да осавремени своје школство, а да је баш Министарство то често заустављало. У односу између Министарства и покрајинске владе постојала је увек нека задршка, и уместо да имамо подршку за своја настојања да идемо напред, Београд је то кочио. А такав став Београда доказује и реаговање самог повереника Шабића. Постављам питање зашто господин Шабић није реаговао још у новембру кад је расписан јавни позив за стварање овакве базе података јер се већ тада знало за то. Сад се одједном појавило питање угрожености података. Па те податке можете добити у банци, на родитељском састанку, на интернету… То је заиста смешно и неодговорно – каже Бранислав Арашков, директор школе Мара Јанковић из Кусића у белоцркванској општини, оцењујући да је образовање у Војводини прекидањем овог пројекта знатно оштећено.

Све горе наведене чињенице о непостојању законске основе, која би гарантовала да неће доћи до злоупотребе података, не спречавају, међутим, многе школе у Србији да већ користе електронске дневнике, у разним аранжманима, односно са провајдерима које су саме изабрале. Па иако многима то делује као да нас „Велики брат посматра“ са свих страна. Интернет је свакако заувек променио степен наше приватности, желели ми то или не. Исто као уосталом и мобилни телефони, на којима нас свако и увек може наћи, сигурносне камере, чиповани подаци. И наравно, неуништиве тајне службе.

Честитка „поводом пунолетства“

Колико је пак држава гарант тајности података говори случај Данијеле Иванковић из Суботице, која је за свој 18. рођендан добила честитку „поводом пунолетства“ од Демократске странке. Њени родитељи никада нису били политички активни, и нису припадали ниједној странци нити су се званично приклонили ниједној политичкој опцији, и тешко да су својевољно дали своје податке ДС.

– Одакле њима податак о рођендану и о томе где станујемо не знам, али ми је логично да претпоставим да су однекуд добили базу података о свима који пуне 18. година, па се неко згодно досетио да је то леп гест да се странка препоручи. Будући да су у власти, могу с разлогом сумњати да је реч о државној институцији и државној бази података – каже Данијелина мајка

АУТОР: ВЕСЕЛА ЛАЛОШ

Актуелно истраживање тржишта рада које Национална служба за запошљавање спроводи у свим градским општинама даће, између осталог, одговор на питање који радници су најтраженији у престоници. Међу 15.000 Београђана који су од почетка године нашли посао највише је економиста, фармацеута, медицинских радника, као и трговаца, занатлија и угоститеља.

Нови „Џоб клуб“

Почетак сарадње Филијале НСЗ Београд са градском канцеларијом за младе већ је побољшао програме који потпомажу запошљавање омладине у престоници.

– Већ је спроведена обука за рад на рачунарима, а припремили смо и курс енглеског језика, где ће полазници уз обуку факултетских професора добити и сертификат о стеченом знању. Следећи корак је „Џоб клуб“ намењен само за младе. Ту ће сви незапослени, стари до 30 година, добити сва потребна знања и вештине како би што брже стигли до посла. Са радом ће кренути 6. јуна у просторијама Канцеларије за младе, у оквиру „Инфо рума“ – најавила је Драгана Конаков-Радовановић и навела да ће се тиме растеретити постојећи клуб за тражење посла на Звездари, који ће бити прилагођен обукама за старије суграђане.

У оквиру пројекта ЕУНЕС, који са милион евра финансира Европска унија, током маја се спроводи анкета којом је обухваћено 5.000 фирми широм земље, међу којима је и око 700 компанија из Београда. Истраживање спроводи Национална служба за запошљавање како би се открило који су то профили радника данас потребни послодавцима.

– Овим истраживањем ћемо утврдити која посебна стручна знања и шире компетенције недостају на тржишту рада и какве проблеме због тога послодавци имају приликом попуњавања слободних радних места. Међу 15.350 људи са евиденције који су у првом кварталу године дошли до запослења најзаступљенији су фармацеути, лекари специјалисти, занатлије, конобари, кувари, као и занимања из области личних услуга, права и трговине – објашњава Драгана Конаков-Радовановић, директорка Филијале Београд.

Трендови на тржишту рада

Испитује се и колико људи компаније планирају да запосле или отпусте до краја године, као и које вештине недостају запосленима. Анкета је добровољна и поверљива, примењује се свуда у свету, а у Европској унији је често и законска обавеза.

– Циљ није провера пословања фирми већ стицање увида у реалне потребе послодаваца, како би се кроз адекватне мере утицало на тржиште рада, са крајњим циљем смањења незапослености. Пројекат ће унапредити капацитете НСЗ у области праћења и прогнозирања трендова на тржишту рада, као и мониторинга и евалуације активних мера запошљавања – закључује директорка.

И стари и млади тешко до посла

Према последњим подацима, крајем априла на евиденцији Филијале Београд регистровано је 96.358 незапослених, од којих је 52.812 жена. Највише незапослених има преко 50 година, док је сваки четврти млађи од 30 година. Посматрано према стручној спреми, највише људи без посла у главном граду су средњошколци, а међу незапосленима има 1.907 више високообразованих него оних са првим степеном стручности.

Главни координатор за спровођење анкете у Београду Зоран Матовић каже да је одзив компанија задовољавајући, али истиче да ће најбољи ефекат имати ако све фирме обухваћене узорком попуне упитник.

Резултати за будућност

– Анализе ће користити и предузетницима и локалним самоуправама да виде у које области треба или не треба улагати, као и незапосленима јер ће сазнати која су знања најтраженија. На дужи рок, добићемо информације о томе која занимања и образовни профили су више или мање тражени, што ће олакшати младима избор средњих школа и факултета. Зато апелујем на банке, осигуравајуће и телефонске компаније које су обухваћене анкетом да пошаљу своје одговоре до краја месеца, јер само са њима узорак одражава привреду престонице – наводи Матовић.

Током маја и јуна прате се и оцењују сви ефекти политике запошљавања – обука незапослених, субвенција за отварање нових радних места, клубова за тражење посла, а ти подаци ће се заједно са резултатима анкете користити у одабиру мера за наредну годину. Резултати истраживања и евалуације мера биће представљени јавности у октобру на завршној конференцији ЕУНЕС пројекта.

Радомир Цветковић

Ministar Žarko Obradović, arhivska fotografija

Pare za dodatne studente iz postojećeg nivoa državnog budžeta za visoko obrazovanje pa fakulteti neće morati da povećavaju školarine.Ministar prostvete i nauke Žarko Obradović izjavio je danas da će se naredne školske godine o trošku države školovati 3.500 studenata više nego ove godine, i naglasio da je naš obrazovni sistem potpuno usaglašen sa normama Evropske unije.

Vlada je donela odluku o upisu studenata na prvu godinu osnovnih i strukovnih studija, kao i o upisu studenata koje država finansira, čiji će broj biti veći za oko 3.500 nego tekuće godine, rekao je Obradović Tanjugu u Loznici.

Prema njegovim rečima, fakulteti na koji se ti studenti upišu dobiće novac koji se obezbeđuje iz makro sredstva za visoko obrazovanje, tako da neće biti posebnog opterećenja budžeta za 2012. godinu, a fakulteti neće imati potrebu da povećavaju školarine.

Radi se o svesnom opredeljenju za tu strategiju, pri čemu školarine ne treba povećavati, naglasio je Obradović i ocenio da ne treba teret krize prebacivati na studente, tim pre što se fakultetima redovno uplaćuju sredstva za plate i materijalne potrebe.

„Što se tiče sistema vrednosti, odnosno onoga što čini deo evropskog prostora visokog obrazovanja i onog što mi implementiramo ili je sadržano u našim zakonima, mi tu nemamo nikakvih problema, pratimo taj trend i usaglašavamo sadržaj zakona“, kazao je Obradović.

On je kazao da je u toj oblasti Srbija prihvatila standarde i da je to ugrađeno u zakone.

„Dobili smo vrlo dobru ocenu i radimo dalje unapređujući tu oblat i primenjujemo sve vrednosti koje su i kod drugih“, rekao je ministar i dodao da s nestrpljenjem očekuje da Srbija dobije status kandidata, jer će to stvoriti mogućnost pristupa novcu koji se izdvaja na nivou EU za obrazovanje i nauku.

Prema njegovim rečima, znatan deo budžetskih sredstava izdvaja se za zarade zaposlenih u prosveti i malo ostaje za ostale potrebe – opremu, infrastrukturu, stručno usavršavanje, ono što je deo sistema obrazovanja.

„U vrednosnom smislu, mi nemamo prepreke približavanju EU i u godinama rada ove vlade i nadležnog ministrstva obrazovanje nije pominjano kao problem, nego se uvek afirmisalo kao pozitivno“, zaključio je ministar Obradović.

Obradović je danas u Loznici, kao zamenik predsednika Socijalističke partije Srbije, učestvovao u radu osme izborne konferencije organizacije socijalista grada Loznice.

(Tanjug)