Правна питања и одговори

Двестотине доктораната и 17 ученика завршних разреда средњих школа у Србији данас је потписало уговор о стипендирању са Министарством науке и просвете.У згради ректората Универзитета у Београду, министар просвете Жарко Обрадовић уручио је уговоре неколико доктораната из различитих области.

Будућим докторантима се обратила се и Нада Драговић помоћник министра просвете и рекла да се министарство овим уговором о стуипендирању обавезује на редовно исплаћивање новчане надоканде у наредне четири године.На крају су студенти имали неколико питања за Жарка Обрадовића, а највише их је интересовало питање високих школарина на докторским студијама.Обрадовић им је обећао да ће покушати у разговору са деканима да реши овај проблем како им сав новац од стипендије не би одлазио на школарине већ на пројекте у научно истарживачком раду.

Tanjug

Професор Миленко Перовић с Филозофског факултета у Новом Саду

Професор Миленко Перовић с Филозофског факултета први је у историји Новосадског универзитета осуђен за мобинг и дискриминацију. По пресуди која је у четвртак донета у Основном суду, он ће морати да плати 470.000 динара Слободану Саџакову чији је научни рад опструисао током 2009. године, онемогућио му да напредује с позиције асистената и спречио га да брани докторску дисертацију.Саџаков је остао без посла, био је приморан да штрајкује глађу, а, како каже, свима који трпе мобинг ова пресуда враћа наду да правде, ипак, има.

Након суђења, које је трајало нешто више од годину дана, донета је пресуда да је Перовић, док је био на месту шефа Катедре на Одсеку за филозофију Филозофског факултета, дискриминисао Саџакова који је радио као асистент. За повреду части, угледа и права личности Перовић ће морати да плати 350.000 динара, док се још 120.000 динара односи на судске трошкове.

Професор без коментра

Професор Миленко Перовић је у петак рекао у телефонском разговору да још не зна да је пресуда за мобинг донета. Наиме, с обзиром на то да је његов адвокат у Врбасу, суд му још није доставио пресуду.- Одакле вам то, ко вам је то рекао? Свакако не желим ништа до коментаришем – рекао је Перовић.

Слободан Саџаков

– Највећи парадокс у свему јесте то што је Перовић професор етике и филозофије права и баш он је постао први на Универзитету који је осуђен за мобинг. Борио сам се за правду и нисам ни по коју цену хтео да одустанем, а мислим да ова пресуда на неки начин враћа наду оним људима који су прошли кроз оно што сам и ја доживео – каже Саџаков.Он наводи да је „због његове личне освете прошао кроз пакао“.- Иако је председник комисије др Жељко Калуђеровић аргументовао да испуњавам све услове за реизбор на место асистента, Перовић није хтео да потпише позитивно мишљење. Остао сам без посла, а поред тога, онемогућио је и пријаву мог доктората која је после без икаквих проблема прошла на Филозофском факултету у Београду, где треба и да га браним у јуну – каже Саџаков.

Он наводи да се пресуда односи на „ускраћивање радних права, дискриминацију на послу, увреде, претње СМС-ом, али и уцењивање Перовића да гласам за избацивање других колега, на шта нисам хтео да пристанем“.

Иначе, Петровић је на месту шефа Катедре за филозофију провео осам мандата, а сада ради као редовни професор. У новембру 2009. навео је да то што је Саџаков остао без посла није његова кривица, већ је отпуштен одлуком деканата због тога што није испунио све законске услове.

Динка Максимовић

Сузана Стојиљковић, магистар информатике, залива зелену салату

У размаку од свега пар метара нашли су се магистар информатике, технолошки инжењер, дипломирани економиста, неколико правника, па чак и доктор природних наука. Није реч о састанку стручњака који ће разматрати неко важно државно питање, није реч о стручном семинару, нити о скупу интелектуалне елите Србије. Они су факултетске дипломе давно „окачили о клин” и за своју егзистенцију зарађују продавајући воће, поврће, лековито биље и чајеве, козметику или јефтине фармерке на некој од београдских пијаца.

Док купци са цегерима јуре између тезги на Цветковој пијаци, продавци бришу зној са чела и помало поспани надвикују се ко ће јефтинијом понудом привући муштерије. Једна од њих је Сузана Стојиљковић (46). Из пластичне флаше са пробушеним чепом залива зелену салату како би изгледала што свежије и као са разгласа обавештава пролазнике да је килограм парадајза 90 динара. На први поглед, не разликује се нимало од осталих пољопривредника за тезгама. Међутим, Сузана зна да направи програм за једну књиговодствену агенцију, или да пише алгоритме за најкомпликованије математичке задатке. Она је магистар информатике и рачунарства, завршила је Природно-математички факултет у Београду са просеком 8,5. У својој професији никад није радила.

– Раније, није било дана да не жалим што нисам у професији добила прилику. Маштала сам о томе да радим у некој модерној фирми и да ћу се свакодневно сусретати са бројним програмерским изазовима. Сада, кад имам иза себе породицу, морам да размишљам како да се прехранимо, а једини начин за то је да искористимо пољопривредно земљиште и да зарадимо од рада. Већ 11 година радим овај посао и производим поврће, али и даље ме интересују рачунари, алгоритми, програми. Ипак, то је нека моја неостварена љубав, живот и реалност је нешто друго – каже Сузана док услужује муштерије.

Дипломирани економиста Момчило Симјоновић је радио у својој струци после факултета, али је државна фирма, као што је то са многима био случај, пропала, приватизована, а он, као и стотине радника, остао без посла. Натеран немаштином и безуспешним тражењем радног места, одлучио је да производи печурке, о којима до тада ништа није знао.- Тражио сам послове, сви су ми затварали врата, а породица је морала да преживи. Купио сам књиге, читао, учио и 1996. године сам одлучио да ризикујем и покренем производњу печурака на тавану куће. Посао сам мало развио, али није ни сад лако. Печурке треба одгајити, па доћи на пијацу, а онда се изборити са масовним производњама и ниским ценама. Али добро, најбитније је да се преживљава. Али, да ми је неко као студенту док сам проучавао економске предмете рекао да ћу се бавити пољопривредом, помислио бих да је луд – прича Момчило.

На другом крају града, на Бајлонијевој пијаци, приче готово идентичне. Дипломираних правника, економиста, физичара и хемичара, географа и професора српског језика има на претек. На последњој тезги, код рибарница, Радован Поповић продаје лековите чајеве и биље. По струци инжењер технологије, а у струци ниједан радни дан.- Већ 23 године сам на Бироу и ниједан посао ми нису понудили. Радио сам преко студентских задруга грађевиснке послове, током деведесетих продавао бензин и цигарете. Пре неколико година, игром околности, добио сам прилику да од произвођача купујем чајеве и биље и да то продајем на пијаци. Зараде има, да се преживи, али верујте да је тешко. Џаба нам свима овде факултети, причање страних језика и богате биографије. После се чудимо што нам деца одлазе из земље. Ја први своју децу нисам могао да усмерим на факултет. Како да их саветујем да уче, кад виде како сам ја прошао – разочаран је Радован.

Банкар на њиви

Драгана Трајковић (21) је на другој години Филолошког факултета у Београду и студент Више пословне школе. Њен брат, Братислав, дипломирао је банкарство. Међутим, они, као остали студенти, немају пуно времена за ноћне изласке и јутарње кафе са бруцошима. Уколико им факултети не донесу посао, продавање поврћа на пијаци им је резервна варијанта.

– Видите и сами колико је људи с факултетом на ивици егзистенције. Ми смо свако јутро на пијаци, продајемо, па по подне учимо и радимо послове на њиви. Немамо избора. Ми бисмо волели да добијемо неки посао где ћемо радити у струци, имати добру месечну зараду, али како време пролази, све нам је јасније да без тезге нема вајде од диплома – истиче Братислав, док његова сестра муштерији ставља везу першуна више, каже „кућа части”.

Борис Вуковић

Потражња за кадровима у области информационих технологија у односу на друге секторе у Србији веома је добра и они у просеку нађу посао за годину и осам месеци.Према последњим подацима, на евиденцији за запошљавање налази се 686 IT стручњака са факултетском дипломом, док се од почетка ове године запослило њих 208.

Како додају у Националној служби за запошљавање, на евиденцији појединих филијала ових кадрова нема уопште, а покретљивост радне снаге није велика и зависи у великој мери од квалитета понуде.

Декан Високе школе струковних студија за информационе технологије Валентин Кулето истиче да број IT кадрова у Србији у малом проценту задовољава потребе тржишта. Према његовим речима, скоро свакој фирми потребан је и програмер, администратор мреже или човек који води рачуна о рачунарима, а да је број кадрова који се производи недовољан.

„Међу децом и младима влада слабо интересовање за оваква занимања, вероватно зато што мисле да је тешко студирати ову област, а и стање индустрије говори као да нема довољно посла за њих. У Србији постоји око 5.500 до 6.000 места на свим факултетима и установама за неки сегмент IT области, а свега 1.500 места је заузето“, наводи Кулето.

Он додаје да се просечне почетне плате програмера крећу од 450 до 700 евра. Кулето каже да се због недостатка кадрова многе фирме одлучују да саме „праве“ IT стручњаке, тако што шаљу запослене у професионалне школе које трају краће него факултет.

С друге стране, портпарол Уније послодаваца Србије Драгољуб Рајић наводи да су процене да је у последње две године у Србији опала потражња за IT стручњацима за 18 до 37 одсто, као и да у овом тренутку кадрова из ове области има и више него што је потребно.

Извор: Danas

U jezičkim srednjim školama konkurisalo taman onoliko budućih prvaka koliko mogu da prime

Zbog malog broja kandidata đaci koji žele da konkurišu u Filološkoj gimnaziji mogu da predaju dokumenta do kraja nedelje.Prijavljivanje učenika za polaganje prijemnog u filološkim gimnazijama nije završeno, jer je broj kandidata koji su prošlog petka i subote dostavili dokumenta u ovim školama drastično manji nego prethodnih godina. Ranije je bilo više zainteresovanih kandidata nego mesta za prvake. Zaključno sa jučerašnjim prijemom dokumenata, koji Ministarstvo prosvete i nauke nije planiralo, u jezičkim gimnazijama konkurisalo je taman onoliko budućih prvaka koliko mogu da prime. Ključ „nezainteresovanosti” jeste to što osmaci daroviti za strane jezike da bi upisali filološke škole osim prijemnog moraju da polažu i završni ispit, smatraju direktori.

– Obavezno računanje bodova sa „male mature” za upis u filološke gimnazije uticalo je da broj prijavljenih učenika za polaganje prijemnog bude drastično manji. Uvreženo je mišljenje da đaci koji konkurišu za mesto u jezičkim gimnazijama „beže” od matematike. Ranijih godina je nisu polagali, a pošto sada ne mogu da je izbegnu, verovatno ih je strah i ne mili im se da rade četiri testa na dva ispita na kojima će im svaki poen biti važan – smatra Duško Babić, direktor beogradske Filološke gimnazije.

U prvom razredu te škole predviđeno je 168 mesta za buduće gimnazijalce. Do juče se za polaganje prijemnog prijavilo oko 170 osmaka. Zbog malog broja kandidata đaci koji se ipak opredele da konkurišu u Filološkoj gimnaziji mogu da predaju dokumenta do kraja nedelje. Prijavljivanje za proveru znanja srpskog (maternjeg) jezika i književnosti i stranog jezika produženo i u Karlovačkoj gimnaziji. Generaciju u njoj čine ukupno 144 obdarena đaka koji izučavaju engleski, kineski, nemački, italijanski, španski, ruski i klasične jezike. Do juče u 13 sati za polaganje prijemnog prijavilo se samo 140 osmaka.

– Za petnaestogodišnjake je previše da polažu prijemni po starom i uz to završni ispit. Makar oni „formalno” izašli na „malu maturu”, a sigurno im neće biti svejedno, preopterećenje je polagati dva testa u željenoj srednjoj školi, plus još dva u osnovnoj. Molili smo nadležne da ove godine kada se uvodi završni ispit deca ne polažu četiri testa za upis filološke gimnazije, ali nismo naišli na razumevanje. Mislim da je to na štetu osmaka i škola i da su mnogi roditelji savetovali decu da izađu samo na „malu maturu” dovoljnu za upis bilo koje nespecijalizovane gimnazije – kaže Rade Zejak, direktor Karlovačke gimnazije.

Znatno manje malih maturanata prijavilo se za polaganje prijemnog u školi za umetničke zanate „Tehnoart Beograd” gde će crtanje, slikanje, i vajanje polagati i budući đaci Škole za dizajn i smera drvorezbar u školi „Drvo art”.

– Mesta za prvake ima 184 kad se sva saberu: 100 u dizajnerskoj, 63 kod nas i 21 u drvnoj. Trenutno imamo oko 250 prijavljenih osmaka i molbe učenika da prihvatimo njihova dokumenta iako su zakasnili, odnosno nisu dostavili papire prošlog petka ili subote kada je bilo predviđeno. Očekivali smo da kandidata bude bar više od 320 kao prošle godine. Sigurno bi ih bilo više da su na vreme obavešteni, to jest da je ranije objavljen „Konkurs za upis u srednju školu” koji je u prodaji od prošle nedelje – zaključuje Nenad Mladenović, direktor „Tehnoarta”.

M. Simić-Miladinović

———————————————–

Jagma za mesto u Matematičkoj gimnaziji

Dvostruko više đaka nego što Matematička gimnazija može da primi prijavilo se za polaganje prijemnog ispita za upis u prvi razred i za upis osnovaca u sedmi razred. „Više od 200 osmaka polagaće poseban test iz matematike za prijem među 100 planiranih prvaka. Samo 50 mesta ima za osnovce koji će poslednja dva razreda osmoletke završiti u Matematičkoj gimnaziji, a za njih će se znanjem boriti 100 učenika šestog razreda”, obznanio je Srđan Ognjanović, direktor Matematičke gimnazije.