Правна питања и одговори

Od jeseni počinje projekat Ministarstva prosvete i nauke „Druga šansa“

U 40 osnovnih škola u Srbiji, koje realizuju projekat „Druga šansa“ počelo je evidentiranje odraslih stanovnika bez osnovne škole koji će od septembra moći da se vrate obrazovanju. Planirano je da u svakoj od ovih škola budu formirana tri odeljenja u koja će se upisati 75 polaznika, što znači da će naredne školske godine do 3.000 odraslih moći da pohađaju nastavu osnovnog obrazovanja. Iz Ministarstva prosvete i nauke poručuju zainteresovanim građanima da se prijave osnovnoj školi koja u njihovom mestu prebivališta realizuje ovaj projekat.

– Odrasli bez završene osnovne škole moći će da steknu diplomu osnovnog obrazovanja i sertifikat o stručnoj osposobljenosti za neki od 36 poslova traženih na tržištu rada, ističe za Danas Aleksandra Kokanović, pr menadžer projekta „Druga šansa“.

Ona objašnjava da je nastavni plan i program ogranizovan u tri jednogodišnja ciklusa. Prvi ciklus obuhvata prva četiri razreda osnovne škole, drugi ciklus peti i šesti razred, a treći sedmi i osmi. U okviru trećeg ciklusa se pohađa i program obuke za određena zanimanja, odnosno jednostavne poslove.

– Polaznici se upisuju na određeni ciklus shodno prethodno završenom nivou obrazovanja, što praktično znači da će se u školskim klupama naći odrasli koji su iz bilo kog razloga napustili osnovnu školu, ali i oni koji nikada nisu pohađali osnovno obrazovanje. Na primer, osoba koja je završila četiri razreda osnovne škole upisuje se u drugi ciklus, a onaj ko je završio šest razreda, upisuje se u treći ciklus – navodi Kokanovićeva.

Nastavni plan i program po kojem će se raditi prilagođen je odraslima, a među predmetima koje će oni učiti su srpski, matematika, engleski, digitalna pismenost, osnovne životne veštine, odgovorno življenje u građanskom društvu, fizika, hemija i biologija kao primenjene nauke. Kokanovićeva objašnjava da je suština programa da odrasli, pre svega, steknu funkcionalnu pismenost i da ono što budu naučili u školi bude primenjivo u svakodnevnom životu.

Ona dodaje da su programi obuka za jednostavna zanimanja urađeni u saradnji sa lokalnim službama za zapošljavanje, poslodavcima i predstavnicima 40 opština u kojima se sprovodi projekat „Druga šansa“. Ponuda obuka zavisi od potrebe određene sredine za odgovarajućim zanimanjima, među kojima su vulkanizer, pomoćni kuvar, sobarica, hotelski portir, baštovan, pica majstor…

– Nastava u osnovnim školama će početi u septembru ili u oktobru, a svaka škola će organizovati izvođenje nastave u skladu sa mogućnostima i potrebama njenih polaznika. Predavači su učitelji i nastavnici predmetne nastave, koji su inače zaposleni u tim osnovnim školama, pre svega oni bez punog fonda časova. Za nastavnike će tokom juna i avgusta biti organizovane obuke, kako bi se što bolje pripremili za rad sa odraslima – kaže Kokanovićeva.

Projekat Ministarstva prosvete i nauke „Druga šansa“ – Razvoj funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih u Srbiji, finansira EU sa četiri miliona evra bespovratne pomoći.

I cele porodice bez osnovne škole

Najveći broj potencijalnih polaznika zasad je evidentiran na severu Srbije, i to u naselju Tovariševo u osnovnoj školi „Mileta Protić“. U naselju Pečenjevce, u lokalnoj osnovnoj školi „Vuk Karadžić“ takođe je evidentiran dovoljan broj odraslih osoba kako bi nastava mogla da počne. Prema podacima projektnog tima, na listi podataka nalaze se i čitave porodice, žene podjednako kao i muškarci. Na spiskovima ima i odraslih preko 50 godina starosti.

Аutor: V.Andrić

Грађевинска школа на Звездари

Ђаци нису заинтересовани за грађевинску струку, иако су добри мајстори веома тражени. Приватне фирме и Министарство просвете стипендирају будуће зидаре, керамичаре, армираче…

Београдска Грађевинска школа је једина образовна установа у којој се будући мајстори обучавају за чак 14 заната, а позната је и по томе да њене клупе никада нису пуне ђака. После дипломског рада, из учионица излазе армирачи, тесари, керамичари, каменоресци, молери, електроинсталатери, кровопокривачи… Већина ђака добије стипендије током школовања, а после матуре не задржавају се на бироу, већ одмах добијају посао.

Директор Драгослав Фатић, каже да наредне школске године у клупама има 314 слободних места, а уз ђачку књижицу чак 250 ученика ће добити стипендију и могућност да се запосле у компанији која им помаже да се ишколују.

– Фирме „Златибор градња“, „Комградња“, „Цер пром“, „Новкол“, „Енергопројект“ и још неколико приватних предузећа стипендирају ђаке – прича Фатић. – Пошто се ради о дефицитарним занимањима и Министарство просвете и науке дотира школовање грађевинаца. Захваљујући тим средствима, ученици добијају сваког месеца стипендију од по 4.000 динара, што покрива плаћање смештаја у дому и исхране у мензи.

НЕЋЕ У ЗИДАРЕ

Грађевинске фирме се веома интересују за наше ученике, али и даље тешко уписујемо нове ђаке – каже директор Фатић. – Некад је чак 60 зидара годишње завршавало нашу школу, а сада их у све три године има 48.

Наш саговорник каже да је раније било много више ђака из унутрашњости, али да сада има чак 70 одсто Београђана. За оне који дођу у престоницу да уче, обезбеђен је и домски смештај.

Председник Заједнице грађевинских и геодетских школа Момир Андесилић, упозорава да ћемо имати велики дефицит грађевинских радника у наредном периоду, уколико се деца не заинтересују за упис.

– У овој струци има много приученог кадра, људи који су остали без посла, па се преквалификовали за керамичаре, зидаре и остала занимања – сматра Андесилић. – Власници грађевинских предузећа, међутим, траже младе и стручне људе, као што су наши ђаци. Неке компаније дају деци чак и уџбенике и маркицу за превоз, јер схватају да је за њихово пословање најважније да уложе у стручан кадар, који ће касније запослити.

Многе грађевинске фирме у Београду се жале на недостатак довољно стручних и ефикасних занатских радника, због чега су приморани да ангажују и оне који немају школу.

БРОЈКЕ

* 314 МЕСТА има у Грађевинској школи

* 4.000 ДИНАРА је стипендија коју добијају ђаци

* 250 УЧЕНИКА има шансу да добије стипендију

З. РАКИЋ

Реформа образовног система Србије и улагања у образовање већа од садашњих 4,5 одсто бруто домаћег производа (БДП) неопходни су за јачање привреде.Помоћница министра за рад Радмила Букумирић-Катић каже да је проблем у структури улагања у образовање, јер „око 90 одсто новца одлази на зараде запослених у образовању, а мање у модернизацију образовања“.“Око 20 одсто младих се запошљава у сивој економији“, навела је Букумирић-Катић, додајући да је трећина младих између 17 и 24 године само са основном школом.

Млади дуже и теже него икада долазе до посла, а чак 46 одсто њих између 15 и 24 године је незапослено, каже Радмила Букумирић-Катић.“То је велики изазов и огроман проблем који се хитно мора решити, јер ће свако ко буде имао могућности да оде из земље, то и урадити“, истакла је Катић и додала да велики утицај на незапосленост младих има и сива економија.

Према њеним речима, 2010. је достигнут најнижи ниво запослености и највиша стопа незапослености у последњих неколико година.Катић је оценила да су основни проблеми који муче Србију привреда и њена структура, неуспеле и споре приватизације и људски капитал, у који се довољно не улаже.Како је казала, флексибилно образовање може да створи флексибилну радну снагу и тада је могуће створити флексибилно и ефикасно тржиште.“Неопходно је подстицати и субвенционисати развој сектора који имају будућност, а то су прерађивачки сектор, пољопривреда, услуге, комуникације“, казала је Букумирић-Катић.

Према њеним рецима, тржиште рада мора да се мења и да се поред економског створи и законски амбијент за успостављање флексибилног тржишта рада и запошљавања. „Потребна је промена структуре радне снаге са становишта знања, вештина и способности“, казала је Букумирић-Катић.

Како је истакла, реформа образовног система ће довести до раста БДП-а и стопе запослености.“Стретегија развоја Србије до 2020. дала је основне правце кретања развоја и почетна тачка је отварање нових радних места“, додала је Букумирић-Катић.Она је навела да „на прсте могу да се наброје компаније у Србији које су у последњих десет година вршиле обуку запослених“

Држава не треба да плаћа факултете, већ студенти

Директор Центра за слободно тржиште Мирослав Прокопијевић је рекао да у Србији постоје илузије да образовно тржиште може да стигне тржиште рада, наводећи да се тржиште образовања мења спорије од привреде. Како је он казао, у Србији има мало факултетски образованих, од тога половина одлази у иностранство, а добар део који остаје у земљи је незапослен. „Држава не треба да плаћа факултете, већ студенти“, навео је Прокопијевић као решење за образовни систем у Србији.

Tanjug

Двестотине доктораната и 17 ученика завршних разреда средњих школа у Србији данас је потписало уговор о стипендирању са Министарством науке и просвете.У згради ректората Универзитета у Београду, министар просвете Жарко Обрадовић уручио је уговоре неколико доктораната из различитих области.

Будућим докторантима се обратила се и Нада Драговић помоћник министра просвете и рекла да се министарство овим уговором о стуипендирању обавезује на редовно исплаћивање новчане надоканде у наредне четири године.На крају су студенти имали неколико питања за Жарка Обрадовића, а највише их је интересовало питање високих школарина на докторским студијама.Обрадовић им је обећао да ће покушати у разговору са деканима да реши овај проблем како им сав новац од стипендије не би одлазио на школарине већ на пројекте у научно истарживачком раду.

Tanjug

Професор Миленко Перовић с Филозофског факултета у Новом Саду

Професор Миленко Перовић с Филозофског факултета први је у историји Новосадског универзитета осуђен за мобинг и дискриминацију. По пресуди која је у четвртак донета у Основном суду, он ће морати да плати 470.000 динара Слободану Саџакову чији је научни рад опструисао током 2009. године, онемогућио му да напредује с позиције асистената и спречио га да брани докторску дисертацију.Саџаков је остао без посла, био је приморан да штрајкује глађу, а, како каже, свима који трпе мобинг ова пресуда враћа наду да правде, ипак, има.

Након суђења, које је трајало нешто више од годину дана, донета је пресуда да је Перовић, док је био на месту шефа Катедре на Одсеку за филозофију Филозофског факултета, дискриминисао Саџакова који је радио као асистент. За повреду части, угледа и права личности Перовић ће морати да плати 350.000 динара, док се још 120.000 динара односи на судске трошкове.

Професор без коментра

Професор Миленко Перовић је у петак рекао у телефонском разговору да још не зна да је пресуда за мобинг донета. Наиме, с обзиром на то да је његов адвокат у Врбасу, суд му још није доставио пресуду.- Одакле вам то, ко вам је то рекао? Свакако не желим ништа до коментаришем – рекао је Перовић.

Слободан Саџаков

– Највећи парадокс у свему јесте то што је Перовић професор етике и филозофије права и баш он је постао први на Универзитету који је осуђен за мобинг. Борио сам се за правду и нисам ни по коју цену хтео да одустанем, а мислим да ова пресуда на неки начин враћа наду оним људима који су прошли кроз оно што сам и ја доживео – каже Саџаков.Он наводи да је „због његове личне освете прошао кроз пакао“.- Иако је председник комисије др Жељко Калуђеровић аргументовао да испуњавам све услове за реизбор на место асистента, Перовић није хтео да потпише позитивно мишљење. Остао сам без посла, а поред тога, онемогућио је и пријаву мог доктората која је после без икаквих проблема прошла на Филозофском факултету у Београду, где треба и да га браним у јуну – каже Саџаков.

Он наводи да се пресуда односи на „ускраћивање радних права, дискриминацију на послу, увреде, претње СМС-ом, али и уцењивање Перовића да гласам за избацивање других колега, на шта нисам хтео да пристанем“.

Иначе, Петровић је на месту шефа Катедре за филозофију провео осам мандата, а сада ради као редовни професор. У новембру 2009. навео је да то што је Саџаков остао без посла није његова кривица, већ је отпуштен одлуком деканата због тога што није испунио све законске услове.

Динка Максимовић