Правна питања и одговори

Сузана Стојиљковић, магистар информатике, залива зелену салату

У размаку од свега пар метара нашли су се магистар информатике, технолошки инжењер, дипломирани економиста, неколико правника, па чак и доктор природних наука. Није реч о састанку стручњака који ће разматрати неко важно државно питање, није реч о стручном семинару, нити о скупу интелектуалне елите Србије. Они су факултетске дипломе давно „окачили о клин” и за своју егзистенцију зарађују продавајући воће, поврће, лековито биље и чајеве, козметику или јефтине фармерке на некој од београдских пијаца.

Док купци са цегерима јуре између тезги на Цветковој пијаци, продавци бришу зној са чела и помало поспани надвикују се ко ће јефтинијом понудом привући муштерије. Једна од њих је Сузана Стојиљковић (46). Из пластичне флаше са пробушеним чепом залива зелену салату како би изгледала што свежије и као са разгласа обавештава пролазнике да је килограм парадајза 90 динара. На први поглед, не разликује се нимало од осталих пољопривредника за тезгама. Међутим, Сузана зна да направи програм за једну књиговодствену агенцију, или да пише алгоритме за најкомпликованије математичке задатке. Она је магистар информатике и рачунарства, завршила је Природно-математички факултет у Београду са просеком 8,5. У својој професији никад није радила.

– Раније, није било дана да не жалим што нисам у професији добила прилику. Маштала сам о томе да радим у некој модерној фирми и да ћу се свакодневно сусретати са бројним програмерским изазовима. Сада, кад имам иза себе породицу, морам да размишљам како да се прехранимо, а једини начин за то је да искористимо пољопривредно земљиште и да зарадимо од рада. Већ 11 година радим овај посао и производим поврће, али и даље ме интересују рачунари, алгоритми, програми. Ипак, то је нека моја неостварена љубав, живот и реалност је нешто друго – каже Сузана док услужује муштерије.

Дипломирани економиста Момчило Симјоновић је радио у својој струци после факултета, али је државна фирма, као што је то са многима био случај, пропала, приватизована, а он, као и стотине радника, остао без посла. Натеран немаштином и безуспешним тражењем радног места, одлучио је да производи печурке, о којима до тада ништа није знао.- Тражио сам послове, сви су ми затварали врата, а породица је морала да преживи. Купио сам књиге, читао, учио и 1996. године сам одлучио да ризикујем и покренем производњу печурака на тавану куће. Посао сам мало развио, али није ни сад лако. Печурке треба одгајити, па доћи на пијацу, а онда се изборити са масовним производњама и ниским ценама. Али добро, најбитније је да се преживљава. Али, да ми је неко као студенту док сам проучавао економске предмете рекао да ћу се бавити пољопривредом, помислио бих да је луд – прича Момчило.

На другом крају града, на Бајлонијевој пијаци, приче готово идентичне. Дипломираних правника, економиста, физичара и хемичара, географа и професора српског језика има на претек. На последњој тезги, код рибарница, Радован Поповић продаје лековите чајеве и биље. По струци инжењер технологије, а у струци ниједан радни дан.- Већ 23 године сам на Бироу и ниједан посао ми нису понудили. Радио сам преко студентских задруга грађевиснке послове, током деведесетих продавао бензин и цигарете. Пре неколико година, игром околности, добио сам прилику да од произвођача купујем чајеве и биље и да то продајем на пијаци. Зараде има, да се преживи, али верујте да је тешко. Џаба нам свима овде факултети, причање страних језика и богате биографије. После се чудимо што нам деца одлазе из земље. Ја први своју децу нисам могао да усмерим на факултет. Како да их саветујем да уче, кад виде како сам ја прошао – разочаран је Радован.

Банкар на њиви

Драгана Трајковић (21) је на другој години Филолошког факултета у Београду и студент Више пословне школе. Њен брат, Братислав, дипломирао је банкарство. Међутим, они, као остали студенти, немају пуно времена за ноћне изласке и јутарње кафе са бруцошима. Уколико им факултети не донесу посао, продавање поврћа на пијаци им је резервна варијанта.

– Видите и сами колико је људи с факултетом на ивици егзистенције. Ми смо свако јутро на пијаци, продајемо, па по подне учимо и радимо послове на њиви. Немамо избора. Ми бисмо волели да добијемо неки посао где ћемо радити у струци, имати добру месечну зараду, али како време пролази, све нам је јасније да без тезге нема вајде од диплома – истиче Братислав, док његова сестра муштерији ставља везу першуна више, каже „кућа части”.

Борис Вуковић

Потражња за кадровима у области информационих технологија у односу на друге секторе у Србији веома је добра и они у просеку нађу посао за годину и осам месеци.Према последњим подацима, на евиденцији за запошљавање налази се 686 IT стручњака са факултетском дипломом, док се од почетка ове године запослило њих 208.

Како додају у Националној служби за запошљавање, на евиденцији појединих филијала ових кадрова нема уопште, а покретљивост радне снаге није велика и зависи у великој мери од квалитета понуде.

Декан Високе школе струковних студија за информационе технологије Валентин Кулето истиче да број IT кадрова у Србији у малом проценту задовољава потребе тржишта. Према његовим речима, скоро свакој фирми потребан је и програмер, администратор мреже или човек који води рачуна о рачунарима, а да је број кадрова који се производи недовољан.

„Међу децом и младима влада слабо интересовање за оваква занимања, вероватно зато што мисле да је тешко студирати ову област, а и стање индустрије говори као да нема довољно посла за њих. У Србији постоји око 5.500 до 6.000 места на свим факултетима и установама за неки сегмент IT области, а свега 1.500 места је заузето“, наводи Кулето.

Он додаје да се просечне почетне плате програмера крећу од 450 до 700 евра. Кулето каже да се због недостатка кадрова многе фирме одлучују да саме „праве“ IT стручњаке, тако што шаљу запослене у професионалне школе које трају краће него факултет.

С друге стране, портпарол Уније послодаваца Србије Драгољуб Рајић наводи да су процене да је у последње две године у Србији опала потражња за IT стручњацима за 18 до 37 одсто, као и да у овом тренутку кадрова из ове области има и више него што је потребно.

Извор: Danas

U jezičkim srednjim školama konkurisalo taman onoliko budućih prvaka koliko mogu da prime

Zbog malog broja kandidata đaci koji žele da konkurišu u Filološkoj gimnaziji mogu da predaju dokumenta do kraja nedelje.Prijavljivanje učenika za polaganje prijemnog u filološkim gimnazijama nije završeno, jer je broj kandidata koji su prošlog petka i subote dostavili dokumenta u ovim školama drastično manji nego prethodnih godina. Ranije je bilo više zainteresovanih kandidata nego mesta za prvake. Zaključno sa jučerašnjim prijemom dokumenata, koji Ministarstvo prosvete i nauke nije planiralo, u jezičkim gimnazijama konkurisalo je taman onoliko budućih prvaka koliko mogu da prime. Ključ „nezainteresovanosti” jeste to što osmaci daroviti za strane jezike da bi upisali filološke škole osim prijemnog moraju da polažu i završni ispit, smatraju direktori.

– Obavezno računanje bodova sa „male mature” za upis u filološke gimnazije uticalo je da broj prijavljenih učenika za polaganje prijemnog bude drastično manji. Uvreženo je mišljenje da đaci koji konkurišu za mesto u jezičkim gimnazijama „beže” od matematike. Ranijih godina je nisu polagali, a pošto sada ne mogu da je izbegnu, verovatno ih je strah i ne mili im se da rade četiri testa na dva ispita na kojima će im svaki poen biti važan – smatra Duško Babić, direktor beogradske Filološke gimnazije.

U prvom razredu te škole predviđeno je 168 mesta za buduće gimnazijalce. Do juče se za polaganje prijemnog prijavilo oko 170 osmaka. Zbog malog broja kandidata đaci koji se ipak opredele da konkurišu u Filološkoj gimnaziji mogu da predaju dokumenta do kraja nedelje. Prijavljivanje za proveru znanja srpskog (maternjeg) jezika i književnosti i stranog jezika produženo i u Karlovačkoj gimnaziji. Generaciju u njoj čine ukupno 144 obdarena đaka koji izučavaju engleski, kineski, nemački, italijanski, španski, ruski i klasične jezike. Do juče u 13 sati za polaganje prijemnog prijavilo se samo 140 osmaka.

– Za petnaestogodišnjake je previše da polažu prijemni po starom i uz to završni ispit. Makar oni „formalno” izašli na „malu maturu”, a sigurno im neće biti svejedno, preopterećenje je polagati dva testa u željenoj srednjoj školi, plus još dva u osnovnoj. Molili smo nadležne da ove godine kada se uvodi završni ispit deca ne polažu četiri testa za upis filološke gimnazije, ali nismo naišli na razumevanje. Mislim da je to na štetu osmaka i škola i da su mnogi roditelji savetovali decu da izađu samo na „malu maturu” dovoljnu za upis bilo koje nespecijalizovane gimnazije – kaže Rade Zejak, direktor Karlovačke gimnazije.

Znatno manje malih maturanata prijavilo se za polaganje prijemnog u školi za umetničke zanate „Tehnoart Beograd” gde će crtanje, slikanje, i vajanje polagati i budući đaci Škole za dizajn i smera drvorezbar u školi „Drvo art”.

– Mesta za prvake ima 184 kad se sva saberu: 100 u dizajnerskoj, 63 kod nas i 21 u drvnoj. Trenutno imamo oko 250 prijavljenih osmaka i molbe učenika da prihvatimo njihova dokumenta iako su zakasnili, odnosno nisu dostavili papire prošlog petka ili subote kada je bilo predviđeno. Očekivali smo da kandidata bude bar više od 320 kao prošle godine. Sigurno bi ih bilo više da su na vreme obavešteni, to jest da je ranije objavljen „Konkurs za upis u srednju školu” koji je u prodaji od prošle nedelje – zaključuje Nenad Mladenović, direktor „Tehnoarta”.

M. Simić-Miladinović

———————————————–

Jagma za mesto u Matematičkoj gimnaziji

Dvostruko više đaka nego što Matematička gimnazija može da primi prijavilo se za polaganje prijemnog ispita za upis u prvi razred i za upis osnovaca u sedmi razred. „Više od 200 osmaka polagaće poseban test iz matematike za prijem među 100 planiranih prvaka. Samo 50 mesta ima za osnovce koji će poslednja dva razreda osmoletke završiti u Matematičkoj gimnaziji, a za njih će se znanjem boriti 100 učenika šestog razreda”, obznanio je Srđan Ognjanović, direktor Matematičke gimnazije.

Настава за матуранте гимназија у Србији завршава се сутра. За поједине ће настава дуже трајати због изгубљених часова током недавног штрајка просветних радника.

Матуранти гимназија у Србији, према званичном календару школсих активности, сутра завршавају школску годину. За неке од њих настава ће трајати дуже због надокнађивања часова, изгубљених током недавног штрајка просветних радника.

Према речима помоћника министра просвете Зорана Костића, у око 100 основних и средњих школа у Србији школска година ће бити продужена за највише пет дана због штрајка просветних радника.

„Школе су затражиле могућност да изгубљено градиво и часове надокнаде наставним суботама и продужетком школске године, што им је и одобрено“, рекао је Костић.

Већина школа током фебруара и марта штрајковала је скраћењем часова, а школска година биће продужена у појединим школама које су за време штрајка потпуно обуставиле наставу.

Настава ће бити продужена у стотинак школа у Србији, а зависно од тога колико је трајао штрајк, школе ће одредити и колико дана је потребно за надокнаду. Продужетак школске године не сме трајати дуже од пет дана.

Ученици осмог разреда основних школа ђаци завршних разреда средњих стручних школа на распуст одлазе 27. маја. Сви остали основци на распуст одлазе 10. јуна, а средњошколци 17. јуна.

Novi smerovi na Učiteljskom fakultetu u Užicu

Korak do univerzitetskog grada: Užice

UŽICE – Univerzitet u Kragujevcu odobrio je Učiteljskom fakultetu u Užicu studijski program za obrazovanje profesora matematike i fizike. Ovaj potez, uz mogućnost da Užice proširi obrazovnu ponudu, tumači se kao značajan korak u nastojanju grada da oformi integrisani univerzitet koji bi, prema prognozama, trebalo da počne sa radom naredne godine u kompleksu kasarne “Četvrti puk”.

– Na veliko zadovoljstvo i studenata i Univerziteta, Učiteljskom fakultetu u Užicu odobren je program za profesore matematike i fizike, mislim da je time napravljen dobar posao – kaže za “Blic” Slobodan Arsenijević, rektor Univerziteta u Kragujevcu u čijem sastavu je i užički Učiteljski fakultet. Da bi se budući profesori prirodnih nauka školovali u Užicu preostaje još da država nađe novac, a potom da blagoslov da i Akreditaciona komisija.

– Ako sve bude teklo idealno, već u idućem upisnom roku mogli bi da primimo studente matematike i fizike, kaže dekan Krstivoje Špijunović.

Krstivoje Špijunović

Vesti iz Kragujevca došle su kao šlag na tortu užičkih želja da ovaj grad postane sedište univerziteta. Gradonačelnik Užica Jovan Marković napominje da je izrađen elaborat i da je taj dokument već prosleđen Ministarstvu prosvete.

– Očekujem da ćemo sa nadležnima u Ministarstvu uspeti da uslaglasimo elaborat i dobijemo saglasnost. Do 15. juna Gradsko veće a potom i Skupština grada ozvaničiće i inicijativu Vladi Srbije za otvaranje integrisanog univerziteta koji bi, kako planiramo, zaživeo od jeseni 2012. – kaže Marković.

Užice od visokoobrazovnih ustanova ima još i Visoko poslovnu tehničku školu, a da bi integrisani univerzitet bio osnovan, zakonski minimum je da ima tri fakulteta iz tri različita obrazovna područja.

– Društvene nauke će “pokriti” Učiteljski fakultet. Drugo područje će biti umetnost, katedra za pozorišnu i filmsku umetnost, koju ćemo uvesti u saradnji sa Emirom Kusturicom. Usvajanjem programa za školovanje profesora matematike i fizike nama se otvara mogućnost za područje tehničko-tehnoloških nauka. Za tu oblast postoje dve opcije – da program nosi Učiteljski fakultet ili da prirodne nauke pridružimo Visoko poslovno tehničkoj školi – dodaje gradonačelnik.

Slavko Lukić, direktor Regionalne razvojne agencije “Zlatibor” i jedan od autora Elaborata, ukazuje da je potreba osnivanja integrisanog univerziteta sagledana kroz kadrovske potrebe privrede, broj studenata sa područja Zlatiborskog okruga i statistiku koliko se studenata vrati u svoje mesto posle studija.

– Zavisno od opštine do opštine 75 do 90 odsto mladih ostane da živi i radi u mestima gde su završili fakultete.Osim toga, Užice i okolne opštine trpe direktnu štetu jer jedan student iz budžeta svoje porodice, odnosno iz svog grada, odnese u druge gradove oko 400 evra mesečno – kaže Slavko Lukić.

Čekaju cenu od pet miliona evra

Kao sedište univerziteta planirana je kasarna u Krčagovu. Ovaj kompleks, koji pripada Vojsci, prostire se na 26 hektara i raspolaže sa 17.000 kvadrata zgrada. Ideja je da se tu organizuje studentski kampus u kome će se pored kabineta nalaziti dom, menza, sportski tereni. Ovaj objekat procenjen je na osam miliona evra, Užice želi da ga otkupi ali nema toliki novac. „Prva licitacija kasarne je prošla, niko se nije javio tako da je cena pala za 20 odsto. Iskoristićemo i mogućnost da sačekamo da bez zainteresovanih prođe još jedna licitacija pa da cena padne za još 20 odsto. Tako ćemo doći do cene od pet miliona evra koju ćemo moći da namirimo izgradnjom stanova za vojsku,“ objašnjava Jovan Marković.