ВИРТУОЗ ЗА КЛАВИРОМ
Шестогодишња Искра Миленковић је слепа од рођења, али изузетних музичких способности. Стручњаци јој предвиђају блиставу музичку каријеру. Директорка Музичке школе „Коста Манојловић“, Мила Лацковић, каже да смо до сада имали Стефана Миленковића, а да ћемо сада имати Искру Миленковић.Музичка школа „Коста Манојловић“, један од расадника музичких талената у нашој земљи, већ 30 година има и одељење за слепу и слабовиду децу и по томе је јединствена у Европи. Ученици те школе, Искри Миленковић, стручњаци предвиђају блиставу музичку каријеру.
Шестогодишња Искра не види од рођења, када јој је кисеоник у инкубатору трајно оштетио вид. Пред први јавни час Искра вредно вежба „Вилењаке“ Николе Херцигоње.
Искра каже да воли да свира на концерту и на представама, јер добије аплауз.
Девојчица Искра је једна од тројки која је, методом одложеног порођаја, дошла на свет шест дана пре брата и сестре, којима је вид очуван.
Два пута недељно из Аранђеловца долази у Београд, где, поред клавира, учи да свира и виолину.
Искрина мајка Исидора Миленковић каже да је Искра још као мала могла сатима да лежи и кревецу и да се игра са клавирчићима које је добијала.
„Њен таленат датира од када је имала две и по године, а на прве часове клавира је кренула када је имала три године“, каже мајка Исидора.
Изузетне музичке способности
Директорка Музичке школе „Коста Манојловић“ Мила Лацковић каже да је Искра девојчица која је изузетних музичких спосбности које се ретко срећу у музичким школама.
„У нашој школи можда је до сада пет ученика имало ту способност и могућност. После годину дана, она може да свира композиције из трећег разреда основне школе. Све што чује све може да одсвира, има фантастичан, апсолутни слух“, истиче Лацковићева.
„Имали смо Стефана Миленковића сада ћемо имати Искру Миленковић“, каже директорка.
Музичка школа „Коста Манојловић“ једина у Србији поседује софтвер и штампач за штампање нота на Брајевом писму.
Док Искра не научи да их чита, дела Баха, Хајдна, и омиљеног јој Бетовена, непогрешиво ће свирати по осећају.
А РЕКЛИ ДА ЈЕ ДОГОВОРЕНО…
Сага о минималној цени рада се наставља. Послодавци су демантовали да су се сложили са предлогом синдиката да цена сата од јуна до краја ове године буде 102 динара. О томе да ли ће пристати на то одлучиће на седници Извршног одбора Уније послодаваца Србије. – Договор јесте био да цена буде 102 динара, али пре него што постане коначно, ту одлуку морају да усвоје сви социјални партнери на својим седницама. Ми ћемо о томе расправљати на ИО , али могу да вам кажем да су веома оштре реакције наших чланова – каже председник Уније Небојша Атанацковић.
Он је раније рекао да ће послодавци прихватити одлуку о минималцу коју буде донела држава, али да је цена од 102 динара била пре свега предлог синдиката, а да је држава у овом случају „остала недоречена“. „Ја сам то рекао, али не знам како ће остали чланови одлучити“, истиче Атанацковић. Основни проблем, према његовим речима, уствари и није само цифра од 102 динара.
– Можда бисмо и прихватили да цена рада буде 102 динара, ако би се и држава кроз подизање неопорезивог дела зараде одрекла свог дела прихода у буџету и тако компензовала овај трошак предузећима. – истиче Атанацковић. Подизање минималне зараде за осам одсто од јуна је, сматра он, контрапродуктивно за привреду у којој се још увек губе радна места јер ће минималац убудуће бити 60 одсто просечне зараде у привреди, што је највећи просек у Европи (максимални удео минималне плате у просечној заради у привреди је у Луксембургу и износи 52,74 одсто).
Потпредседник Асоцијације малих и средњих предузећа и власник компаније Модус Милан Кнежевић каже за Данас да његови радници примају више од минималца али да се они сигурно неће придржавати минималне цене рада јер „нису учествовали у договору“ и немају пара да то плате.
– Нико не пита да ли привреда то може да плати. У доношењу такве одлуке су учествовали нерепрезентативна Унија послодаваца и нерепрезентативан синдикат Независност и ми је нећемо примењивати – тврди Кнежевић. Постоји неколико истина, напомиње он, а једна од њих је да Влада годинама обезбеђује приходе за буџет подизањем цене рада за износ инфлације и да највећу корист од тога има управо буџет.
– То није брига за оне који примају минималаца већ за буџет. Навешћу само један пример, у Чешкој су плате у реалном сектору 20 одсто више него у јавном, у Србији су плате јавном сектору 40 одсто више него у реалном – истиче Кнежевић.
Иако Асоцијација слободних и независних синдиката није учествовала на седницама СЕС-а, председница Ранка Савић каже за Данас да је одлука о повећању цене радног сата за седам динара за њих прихватљива, али и да је поражавајућа чињеница да је земља коју наши политичари називају лидером у региону држава са најнижом минималном зарадом у окружењу.
– Словенци имају минималац већи од 700 евра, у Хрватској је он већи од 400 евра, а ми ћемо са овим повећањем имати око 170 евра – истиче Савићева. Проблем је и тај што, напомиње она, држава није одредила механизме заштите и што је у Србији више од пола оних који примају минималац – никада не виде тај новац.
– Ако у Србији има око 110.000 оних који примају минималну зараду, 30.000 њих ради у јавном сектору и они су једини који ће тај новац сигурно примити. Више од половине неће добити ни тај законом загарантовани минимум – истиче Савићева.
Она као пример наводи компанију Јумко из Врања у којој радници који раде у три смене примају око 9.000 динара месечно. Она каже да је свесна тога у каквој је ситуацији привреда у Србији и да је највећа кривица због неисплаћивања зарада пре свега на држави јер она низом намета оптерећује послодавце.
Љиљана Буквић
ОГЛЕДНО ОДЕЉЕЊЕ – ПУТ ДО ПОСЛА
Огледна одељења за куваре, ловце, винаре и раднике других профила, од јесени ће постати редовна, најављено из Министарства просвете. Оваква одељења показала су се као добра, јер ђаци добијају практичне вештине, што повећава њихову шансу за запослење.За последњих пет година, у 150 школа у земљи отворена су огледна одељења различитих профила, са мањим бројем ученика и више практичног рада. По завршетку школовања, више од 60 одсто ђака из таквих одељења нашло је посао.Министарство просвете планира да огледне профиле за кувара, конобара, посластичара, пословног и финансијског администратора, од јесени преведе у редовна одељења, јер су се показали као добри.
„Средње стручне школе могу да сачине план обуке за одређене профиле које траже одређене вештине, али не траже трогодишње или двогодишње школе, већ траже краћу обуку. За време те краће обуке добиће потребне компетенције за рад“, наводи Богољуб Лазаревић из Министарства просвете.
Најважнија предност огледних одељења је у томе што ђаци стичу више практичних знања, што послодавци траже.
Према речима Бранимира Љумовића, из Привредне коморе Србије, у образовном систему Србије, на пример, недостају школе које се баве оспособљавањем оџачара, док у привреди постоји потреба за том струком, односно, за тим да се, у складу са измењеним технологијама и поступцима, изврши стручно оспособљавање људи који се баве тим послом.
За винаре и риболовце постоје огледна одељења, а пракса показује да ђаци огледних разреда, осим што се брже запошљавају, ређе изостају са часова.
Ученици Прехрамбено-шумарске школе у Сремској Митровици, који похађају огледни смер за ловство и риболовство, кажу да су веома задовољни наставом и да би волели да се тиме баве и у будућности.
РТС
КОЛЕКТИВНИ УГОВОР
Министарство просвете и науке
Поштовани,
у прилогу Вам достављамо текст измена и допуна Посебног колективног уговора после састанка који је одржан 06. априла 2011. године.У текст су унете и сугестије Министарства рада и социјалне политике у делу зарада, накнада зарада и других примања као и предлог УСПРС на члан 33 ПКУ – бодовање деце запосленог.
Кабинет
ОД ФИЗИКЕ ДО МАГИЈЕ
У школи за надарене ученике у четвртак је почео Фестивал физике, на коме ће ђаци моћи да погледају како ради микроталасна рерна, или оптички каблови, како се добија плазма…
Да физика није баук и само учење формула, показали су студенти и професори Физичког факултета, заједно са ученицима Математичке гимназије. У нашој најтрофејнијој школи почео је Фестивал физике, који ће трајати и у петак.
Према речима Срђана Огњановића, директора Математичке гимназије, циљ овог догађаја је популаризација физике, односно да се кроз интересантне огледе и експерименте младима приближи ова наука. Сви они који су заинтересовани могу да прате овај програм и преко нашег сајта.
– „Од физике до магије“ – могао би се назвати овај догађај, где ће бити приказан велики број експеримената, од оних кућних огледа којима се објашњавају неке ствари које су део свакодневног живота, па до оних најнапреднијих – каже Саша Ивковић са Физичког факултета. – Тако ће ђаци моћи да се упознају с тим како ради микроталасна рерна, како се подешава станица на радију, како грми и сева, како је могуће извадити чеп од плуте из боце, шта је то „плус“ и „минус“ диоптрија… Али, показаћемо и како се добија плазма, како раде оптички каблови…
Б. Б.
