КАКО ВРАТИТИ ЂАКЕ У КЛУПЕ?
Средњошколци у Србији сваке године имају 100.000 изостанака. Стручњаци подсећају да се раније смањивала оцена из владања и да је било ефекта. Надлежни велику наду полажу у реформу средњошколског образовања.
Сваке године, средњошколци, у просеку, имају око стотину хиљада изостанака. На крају првог полугодишта, сваки ученик у просеку није био на настави скоро три радне недеље, упозоравају из Форума средњих школа. Требало би да реформа средњошколског образовања умањи проблем изостајања са часова.
Изјаве анкетираних ученика, Катарине Срејић, Наташе Стојановић, Весне Јањевић Поповић и Богољуба Лазаревића
Отворено и без устручавања кажу да је школа досадна, претешка и да би волели другачију организацију наставе, па због тога беже са часова.
„Што је много, много је. Понекад имамо седам часова и понекад свих седам или пита или предаје нешто што ми тешко схватамо“, кажу анкетирани ученици и додају да у школи често уче нешто што им у животу неће требати.
У спретно разрађеном механизму оправдавања изостанака, разредни старешина често се бори са ветрењачама.
Катарина Срејић из Гимназије „Свети Сава“ каже да није лако бити разредни старешина и приволети децу да заволе школу, да заволе институцију, да буду ту присутни.
„Има и нас разних и родитеља има разних. Дешавају се велики проблеми када, на крају крајева, треба и родитеље убедити да њихово дете данас, на пример, није дошло у школу“, каже Срејићева.
Ако ученик није био на више од једне трећине часова одређеног предмета, мора да полаже разредни испит. Педагози упозоравају да је то ђацима често циљ.
Педагог Наташа Стојановић објашњава да се деца, просто, растерете у току школске године – обезбеде оцене из девет, десет предмета, а свесно оду на полагање два или три разредна испита.
„То нама отвара проблем дуплих аршина рада са децом у школи, а поготово са оним ученицима који су прави ђаци и поштују све обавезе у школи“, Стојановићева.
Ригорозне казне
Поједине земље прописују ригорозне казне за одсуство са наставе. У Франкфурту, на пример, мајка детета које је много изостајало из школе осуђена је на шест месеци затвора, уз образложење да је образовање обавезно.
Наш закон, који ученику дозвољава 35 неоправданих изостанака, акценат ставља на васпитни рад са дететом и родитељима. Стручњаци подсећају да се раније смањивала оцена из владања и да је било ефекта.
Психолог Весна Јањевић-Поповић каже да је то била строга мера и да би као психолог вероватно раније рекла да је то строго и да не погодује моделима васпитања.
„Али, са друге стране то је опомена да се заустави и дете и родитељ и схватимо да смо учинили нешто што није добро за будућност“, каже Весна Јањевић-Поповић.
Надлежни велику наду полажу у реформу средњошколског образовања.
Богољуб Лазаревић, заменик министра просвете и науке, каже да се изостајање из школе сигурно може решити новим наставним плановима и програмима који ће бити квалитетнији и неће бити оптерећени гомилом чињеница.
„Свакако, треба размислити и о смањењу броја дозвољених неоправданих изостанака“, каже Лазаревић.
Девиза „Важно је снаћи се“ често је присутна као одговор и међу децом и родитељима. Озбиљније схватите школу, поручују стручњаци, мислећи првенствено на родитеље.
ПРОСВЕТАРИ ИНТЕНЗИВНО ПРЕГОВАРАЈУ
Izvor: Beta
– Predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije Leonardo Erdelji izjavio da razgovori sinidkata i Vlade intenzivno traju i da se o štrajku ne razmišlja.“Radna grupa za praćenje sporazuma koji smo potpisali radi svoj posao, pripremaju se izmene zakona i potpisivanje aneksa ugovora“, rekao je Erdelji.
Predsednik Granskog sindikata prosvetnih radnika Nezavisnost Tomislav Živanović rekao je da očekuje da aneks ugovora bude potpisan posle uskršnjih praznika, odnosno do 30. aprila.
Sporazumom o prekidu štrajka koji su krajem marta potpisali predstavnici tri reprezentativna sindikata prosvete i Vlade Srbije, predviđeno je potpisivanje aneksa ugovora kojim će se precizirati procenti i dinamika povišice plata prosvetara do kraja godine.
Sindikati su prekinuli štrajk 1. aprila i najavili da će do 20. aprila razmotriti da li će njihov protest biti nastavljen.
ПОСЕБАН КОЛЕКТИВНИ УГОВОР
Министарство просвете и науке
Поштовани
У прилогу Вам достављам текст ПКУ после састанка од 13. априла 2011. године.
Срдачан поздрав
Кабинет министра
ВИРТУОЗ ЗА КЛАВИРОМ
Шестогодишња Искра Миленковић је слепа од рођења, али изузетних музичких способности. Стручњаци јој предвиђају блиставу музичку каријеру. Директорка Музичке школе „Коста Манојловић“, Мила Лацковић, каже да смо до сада имали Стефана Миленковића, а да ћемо сада имати Искру Миленковић.Музичка школа „Коста Манојловић“, један од расадника музичких талената у нашој земљи, већ 30 година има и одељење за слепу и слабовиду децу и по томе је јединствена у Европи. Ученици те школе, Искри Миленковић, стручњаци предвиђају блиставу музичку каријеру.
Шестогодишња Искра не види од рођења, када јој је кисеоник у инкубатору трајно оштетио вид. Пред први јавни час Искра вредно вежба „Вилењаке“ Николе Херцигоње.
Искра каже да воли да свира на концерту и на представама, јер добије аплауз.
Девојчица Искра је једна од тројки која је, методом одложеног порођаја, дошла на свет шест дана пре брата и сестре, којима је вид очуван.
Два пута недељно из Аранђеловца долази у Београд, где, поред клавира, учи да свира и виолину.
Искрина мајка Исидора Миленковић каже да је Искра још као мала могла сатима да лежи и кревецу и да се игра са клавирчићима које је добијала.
„Њен таленат датира од када је имала две и по године, а на прве часове клавира је кренула када је имала три године“, каже мајка Исидора.
Изузетне музичке способности
Директорка Музичке школе „Коста Манојловић“ Мила Лацковић каже да је Искра девојчица која је изузетних музичких спосбности које се ретко срећу у музичким школама.
„У нашој школи можда је до сада пет ученика имало ту способност и могућност. После годину дана, она може да свира композиције из трећег разреда основне школе. Све што чује све може да одсвира, има фантастичан, апсолутни слух“, истиче Лацковићева.
„Имали смо Стефана Миленковића сада ћемо имати Искру Миленковић“, каже директорка.
Музичка школа „Коста Манојловић“ једина у Србији поседује софтвер и штампач за штампање нота на Брајевом писму.
Док Искра не научи да их чита, дела Баха, Хајдна, и омиљеног јој Бетовена, непогрешиво ће свирати по осећају.
А РЕКЛИ ДА ЈЕ ДОГОВОРЕНО…
Сага о минималној цени рада се наставља. Послодавци су демантовали да су се сложили са предлогом синдиката да цена сата од јуна до краја ове године буде 102 динара. О томе да ли ће пристати на то одлучиће на седници Извршног одбора Уније послодаваца Србије. – Договор јесте био да цена буде 102 динара, али пре него што постане коначно, ту одлуку морају да усвоје сви социјални партнери на својим седницама. Ми ћемо о томе расправљати на ИО , али могу да вам кажем да су веома оштре реакције наших чланова – каже председник Уније Небојша Атанацковић.
Он је раније рекао да ће послодавци прихватити одлуку о минималцу коју буде донела држава, али да је цена од 102 динара била пре свега предлог синдиката, а да је држава у овом случају „остала недоречена“. „Ја сам то рекао, али не знам како ће остали чланови одлучити“, истиче Атанацковић. Основни проблем, према његовим речима, уствари и није само цифра од 102 динара.
– Можда бисмо и прихватили да цена рада буде 102 динара, ако би се и држава кроз подизање неопорезивог дела зараде одрекла свог дела прихода у буџету и тако компензовала овај трошак предузећима. – истиче Атанацковић. Подизање минималне зараде за осам одсто од јуна је, сматра он, контрапродуктивно за привреду у којој се још увек губе радна места јер ће минималац убудуће бити 60 одсто просечне зараде у привреди, што је највећи просек у Европи (максимални удео минималне плате у просечној заради у привреди је у Луксембургу и износи 52,74 одсто).
Потпредседник Асоцијације малих и средњих предузећа и власник компаније Модус Милан Кнежевић каже за Данас да његови радници примају више од минималца али да се они сигурно неће придржавати минималне цене рада јер „нису учествовали у договору“ и немају пара да то плате.
– Нико не пита да ли привреда то може да плати. У доношењу такве одлуке су учествовали нерепрезентативна Унија послодаваца и нерепрезентативан синдикат Независност и ми је нећемо примењивати – тврди Кнежевић. Постоји неколико истина, напомиње он, а једна од њих је да Влада годинама обезбеђује приходе за буџет подизањем цене рада за износ инфлације и да највећу корист од тога има управо буџет.
– То није брига за оне који примају минималаца већ за буџет. Навешћу само један пример, у Чешкој су плате у реалном сектору 20 одсто више него у јавном, у Србији су плате јавном сектору 40 одсто више него у реалном – истиче Кнежевић.
Иако Асоцијација слободних и независних синдиката није учествовала на седницама СЕС-а, председница Ранка Савић каже за Данас да је одлука о повећању цене радног сата за седам динара за њих прихватљива, али и да је поражавајућа чињеница да је земља коју наши политичари називају лидером у региону држава са најнижом минималном зарадом у окружењу.
– Словенци имају минималац већи од 700 евра, у Хрватској је он већи од 400 евра, а ми ћемо са овим повећањем имати око 170 евра – истиче Савићева. Проблем је и тај што, напомиње она, држава није одредила механизме заштите и што је у Србији више од пола оних који примају минималац – никада не виде тај новац.
– Ако у Србији има око 110.000 оних који примају минималну зараду, 30.000 њих ради у јавном сектору и они су једини који ће тај новац сигурно примити. Више од половине неће добити ни тај законом загарантовани минимум – истиче Савићева.
Она као пример наводи компанију Јумко из Врања у којој радници који раде у три смене примају око 9.000 динара месечно. Она каже да је свесна тога у каквој је ситуацији привреда у Србији и да је највећа кривица због неисплаћивања зарада пре свега на држави јер она низом намета оптерећује послодавце.
Љиљана Буквић
