Правна питања и одговори

Organizovanje seminara za usavršavanje prosvetnih radnika postalo ozbiljan biznis. Ove školske godine održava se više od hiljadu kurseva, a učešće košta oko 3.000 dinara

Nastavnici najčešće sami plaćaju seminare

UČITELJI i nastavnici u Srbiji ove godine mogu da pohađaju čak 1.052 akreditovana seminara. Godišnje, prihod organizatora seminara, prema gruboj računici, iznosi oko 700 miliona dinara.

U svakom trenutku, negde u Srbiji, u toku su bar dva stručna nastavnička usavršavanja. Ovi časovi su obavezni, a osim nastavnika, imaju ih i vaspitači. Svaki akreditovani seminar može da se održava više puta tokom dve godine.

Tako su mnogi u obaveznom usavršavanju za nastavnike videli dobar biznis i „bacili“ se na pisanje projekata na razne teme – kako savladati stres, unaprediti primenu lutke, kako upoznati temperamente, kako pravilno govoriti… Neki od naziva aktuelnih seminara su: „Kompostiranje pomoću lekovitog bilja“, „Autoritet, ta teška strana reč“, „Agresija ili asertivnost“, „Rad u parovima u mlađim razredima“…

– Suština je da nam toliki seminari nisu unapredili obrazovni sistem i koriste samo onima koji ih drže. Nastavnici idu samo da bi skupili bodove – smatra Branislav Pavlović, predsednik Sindikata obrazovanja Srbije. – Neko od toga uzima velike pare, a Zavod za unapređenje obrazovanja, koji odobrava seminare, nije limitirao cene. Kažu da je to stvar slobodne procene, pa je raspon cena od 2.000, pa i više od 10.000 dinara za dvodnevna usavršavanja.

A samim nastavnicima, od toga što organizatori dobro zarade, veći je problem što seminare moraju sami da plaćaju.

– Škola jednostavno nema para, a mi moramo da idemo na usavršavanja – kaže Dušica Đurić, nastavnica srpskog jezika. – Dva seminara nam je platila škola, a ostale sam sama finansirala.

Isto iskustvo ima i njena koleginica Dragana Milićević, koja predaje matematiku u osnovnoj školi. Kako kaže, iako bi opštine i gradovi trebalo da plaćaju usavršavanja prosvetnim radnicima, cela škola dobije simboličnu sumu:

– Pošto je situacija takva, moralo bi ili da se ukine oduzimanje licence nastavniku koji ne uspe da skupi 120 bodova za pet godina ili da nam bar plaćaju seminare.

A na većini usavršavanja od, recimo, 50 prijavljenih, pojavi se desetak ljudi, koji uzmu „diplome“ i za ostale prijavljene kolege.

Pavlović predlaže da se u ovu oblast uvede red, tako što će kriterijumi za odobravanje stručnih usavršavanja biti stroži, kako bi se broj seminara u ponudi sveo na stotinak, kao i da cene budu limitirane.

VEČERNJE NOVOSTI

Najviše vanrednih je na zanatima

U SREDNJIM, uglavnom stručnim školama ovog juna biće mesta za oko 3.000 vanrednih učenika. Kandidati za ova mesta su đaci programa „Druga šansa“, kojih je 1.286, oko 500 učenika škola za odrasle, kao i svi ostali koji su napustili školu posle male mature ili žele da se prekvalifikuju.

U Srbiji školu vanredno pohađa više od 10.000 učenika. Pravo da uče kod kuće, a da u školu dolaze samo na ispite i konsultacije, imaju i talentovani sportisti i učenici koji imaju zdravstvene probleme. A svi koji u srednju školu kreću sa više od 17 godina, prema zakonu, i ne mogu da budu redovni učenici.

– Postoje dva načina da neko postane vanredni učenik. Jedni su talenti ili bolesna deca, koja moraju da dobiju odobrenje Ministarstva prosvete. Za njih je vanredno školovanje besplatno – objašnjava za „Novosti“ Velimir Tmušić, načelnik Republičke prosvetne inspekcije. – Drugi su oni koji su stariji od 17 godina i koji plaćaju i upis i polaganja ispita. To su, uglavnom, ljudi koji idu na prekvalifikacije i dokvalifikacije.

Prema Tmušićevim rečima, ovih drugih je znatno više. Jer u celoj Srbiji tek nekoliko stotina vrhunskih sportista i dece sa zdravstvenim problemima želi da redovno školovanje zameni vanrednim. Najviše vanrednih je na zanatima, a obično se školama dozvoljava upis pet do deset vanrednih đaka po obrazovnom profilu.

Škola za brodarstvo, brodogradnju i hidrogradnju jedna je od najpopularnijih za vanredno školovanje. Broj vanrednih i redovnih đaka u ovoj školi približno je jednak.

– Svake godine vanredno se upiše stotinak đaka. Uglavnom je reč o ljudima koji dolaze na dokvalifikacije i prekvalifikacije, jer imamo veliki broj atraktivnih profila sa kojima mogu da pronađu dobar posao – kažu u ovoj školi.

A vanredni đaci stariji od 17 godina svaki izlazak na ispit moraju da plate bar 600 dinara. Zavisno od predmeta, da li se polaže pismeno, usmeno ili praktično, može da košta i do 2.000 dinara. Postoji i cena za upis koja zavisno od škole iznosi i do 40.000 dinara.

– Vanredna nastava dobro funkcioniše u školama, a ti učenici imaju pravo i na konsultacije, i to trećinu časova od punog fonda. Sporna je samo preniska cena od 65 dinara bruto po času konsultacija za vanredne đake, koju je Ministarstvo prosvete odredilo za nastavnike – smatra Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola.

On dodaje da bi taj cenovnik trebalo promeniti, jer je uvredljiv za prosvetare.

Večernje novosti

Na ovogodišnjoj „generalnoj probi” male mature, 11. maja, važiće dve novine: od đaka će se na testu iz srpskog jezika tražiti da vode računa i o pravopisu u svim zadacima „sa otvorenim odgovorima”, kao i da pišu ćirilicom. Kako saznajemo u Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, ovo će važiti samo na probnim testovima, ali ne i na samoj maturi u junu, čime se delimično izašlo u susret zahtevima profesora srpskog jezika i književnosti.

Na naše pitanje da li će se na „pravoj” maturi priznavati i nepismeni odgovori, ako na primer učenik napiše „desanka maksimović”, direktor Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja mr Dragan Banićević kaže da „nisu planirani zadaci koji mogu da dovedu ocenjivače testova u ovakvu vrstu nedoumice”.

On kaže da se za test iz srpskog jezika koriste zadaci različitih tipova među kojima ima najviše zatvorenih odgovora, odnosno tipa višestruki izbor.

– Zadaci „na zaokruživanje” omogućavaju visok stepen objektivnosti i zbog toga se najčešće koriste u ovakvim situacijama. Osnovni kriterijum za konstrukciju bilo kog testa jeste da li procenjena težina pojedinačnih zadataka odgovara nameni testa. Testovi za završni ispit nisu izuzetak u tom pogledu. Na testu će biti zadataka različitog nivoa težine, pri čemu će više biti zastupljeni zadaci koji omogućavaju pouzdanu selekciju to jest oni koji su umereno teški – objašnjava mr Banićević.

Podsetimo, prošle godine je najveća uzbuna nastala neposredno pred maturu zbog dela uputstva koju su nastavnici dobili, a u kojem se navodilo da se kao tačni priznaju i pravopisno neispravni odgovori ako se u tim zadacima ne proverava poznavanje pravopisnih pravila. Glas je tada prvi podigao Aktiv profesora srpskog jezika i književnosti moravičkog okruga, koji je zahtevao i da se ne tolerišu odgovori latinicom, ali je taj deo zahteva ostao u senci malog i velikog slova.

Letimičan pogled na zadatke koje naši đaci rešavaju otkrivaju još neke nelogične stvari, poput one da se reklamiraju pojedini lanci knjižara.

Banićević objašnjava da su u nekim zadacima opisane životne situacije i stoga je neophodno da se koriste imena proizvoda ili firme. „To je isključivo u funkciji zadatka i uvek nastojimo da to bude svedeno na najmanju moguću meru”, dodaje direktor zavoda.

Olivera Krupež, predsednica Aktiva profesora srpskog jezika i književnosti moravičkog okruga, kaže da je stvar mnogo ozbiljnija nego što na prvi pogled izgleda i da je završni ispit osmišljen tako da obesmisli rad na časovima srpskog jezika, jer je učenicima upućena poruka da im za prolaz na testu nije neophodno gotovo ništa od onoga što je nastavnicima dato u zadatak da ih nauče.

– Ne znamo kakvo će biti uputstvo ove godine, ono se krije do poslednjeg trenutka. Ja ću i ove godine pregledati testove, jer je to moja profesionalna obaveza – kaže Krupežova.

Nastavnici moraju da postupaju po uputstvu prosvetnih vlasti.

– Priznavala sam i nepismene odgovore i latinicu, a prošle godine je najveći problem bilo jedno pitanje zbog kojeg smo satima čekali da ga razjasne i na kraju smo priznavali bukvalno sve dečje odgovore, što pokazuje da testovi nisu promišljeno napravljeni – ističe sagovornica.

Ona kaže da na aktivu nastavnici najviše raspravljaju i o tome kako se na testu ne prepoznaju tri nivoa obrazovnih standarda, za koje kreatori testova tvrde da postoje, jer su svi zadaci na zaokruživanje. Takođe je velika zamerka profesora i što na testovima više nisu zastupljeni klasici naše književnosti – daju se neumetnički ili tekstovi stranih autora. Ona dodaje da je od petog do osmog razreda uvedeno 160 književnih dela, što se ne vidi u završnim testovima

– Deca sve manje znaju, a rezultati su sve katastrofalniji i to se gura pod tepih i prikriva besmislenim zadacima. Struktura testa za završni ispit pokazuje koliko je predmet sveden na oblast čitanja i razumevanja teksta bez ikakvih elemenata nacionalne književnosti i jezika – ukazuje ova profesorka Osnovne škole „Milica Pavlović” u Čačku.