Радомир М, професор Девете београдске гимназије, ухапшен због препродаје хероина. Дрогу је препродавао, али и користио, кажу у полицији. Ученици и наставници изненађени. У просветној инспекцији најављују појачану контролу.

Полиција у Београду је ухапсила две особе због препродаје хероина, а један од ухапшених је професор Девете београдске гимназије, коме је одређен притвор до 30 дана. У школи кажу да је ухапшени професор суспендован.

Све се одиграло преко пута Девете београдске гимназије, у којој педесет осмогодишњи Радомир М. ради као професор. МУП је саопштио да су ухапшени у тренутку приморедаје наркотика. Приликом претреса аутомобила другог осумњиченог Филипа П, откривено је 20 пакетића хероина тежине 56 грама.

Ламбе Ђорелиевски из МУП-а каже да ништа у полицијском извештају не указује да је ухапшени професор ученицима продавао дрогу.

Ухапшени професор готово 30 година ради у просвети, а у Деветој гимназији је последњих 20. Половином осамдесетих добио је Октобарску повељу и Октобарску награду града Београда.

Многи ученици су изненађени вешћу, као и наставници. Директор школе Дејан Јосиповић каже да нису имали информације о томе шта ради професор, као и да неколико година уназад није било пријава од стране ученика.

„Ицидената није било на настави, ми овде заиста имамо јако добру сарадњу са припадницима МУП-а Новог Београда, а имамо свакодневно школског полицајца у школи“, каже Јосиповић.

Начелник Републичке просветне инспекције Велимир Тмушић каже да ће контролисати да ли је школа све предузела када су у питању правила понашања, заштита ученика у школи, као и све оно што је школа у обавези да уради, а пре свега директор који је одговоран за укупан рад школе.

У Министарству просвете оцењују да овакви случајеви бацају велику мрљу на образовни систем. Кажу да су пооштрили процедуру за пријем у радни однос свих који раде с децом.

Полиција је саопштила да је утврђено да је професор Радомир М. у дужем периоду куповао хероин од филипа П. Део је, тврде у полицији, препродавао, а део је задржавао и користио за личне потребе.

РТС

На финалном традиционалном студентском такмичењу у беседништву, одржаном на Правном факултету, за свеукупног победника у вештини говора проглашена је студент прве године Правног факултета Марија Глигоревић.

На Правном факултету одржано је финално традиционално студентско такмичење у беседништву, коме су присуствовали председник Народне скупштине Небојша Стефановић, више министара, председници судова, професори и бројни студенти.

За свеукупног победника у вештини говора проглашена је Марија Глигоревић, студент прве године Правног факултета, која је била најбоља и у категорији беседе на задату теми.

Прва награда публике припала је Александру Марковићу студенту четврте године, најбољи у говорењу на слободну тему био је Радован Перовић, студент треће године, прва награда у импровизацији припала је студенту четврте године Александру Антонићу, док је награду „Млади Европљанин“ добио Милан Ђокић, студент друге године Правног факултета.

На отварању такмичења, организованог у оквиру Светосавских дана, председник српског парламента је поручио младима да ће у њиховим рукама једног дана бити правосуђе Србије, и да воде рачуна о томе, али и о образу ове земље.

„Србија мора много да ради да би променила свој имиџ“, рекао је Стефановић на скупу којем је присуствовао и министар правде и државне управе Никола Селаковић.

Стефановић је истакао да овај факултет може да да неке од најбољих људи које Србија има, а министар просвете, науке и технолошког развоја Жарко Обрадовић поручио је студентима да се такмиче јер онај ко победи може једног дана да постане министар, алудирајући на свог колегу Селаковића, који је пре неколико година и сам био победник овог такмичења.

У такмичењу је учествовало 12 финалиста, у три категорије – слободна тема (такмичари сами бирају тему о којој говоре) задата тема („Моћ без правде и правда без моћи највеће су несреће“ и „Није важно шта сте до сада постигли него оно чему стремите“) и импровизација (где беседници добијају тему један сат пре наступа).

Организатори скупа су Правни факултет и Институтио ораториа, уз помоћ адвокатских комора, адвокатских канцеларија, Скупштине града Београда, „Телекома Србија“ и других спонзора, који су допринели да чувени амфитеатер „Др Радомир Лукић“ буде тесан за све који су желели да осете моћ речи најбољих говорника.

У жирију су били ректорка Универзитета уметности у Београду Љиљана Мркић Поповић, драмски уметник Бранислав Лечић, књижевник Ратомир Рале Дамјановић, предавач реторике на Правном факултету Скопског универзитета Даниела Блажевска и декан Правног факултета Сима Аврамовић.

Такмичење је, као и ранијих година, духовито водио др Војислав Станимировић, доцент Правног факултета, а у програму је учествовао Хор „Лазарице“

РТС

ПРЕУЗМИ ОРИГИНАЛ

Obrazovne ustanove u Srbiji koje poštuju preporuku Ministarstva prosvete, obeležavaju danas Svetog Savu, školsku slavu u čast prvog srpskog prosvetitelja

Neki kolektivi će obeležiti Savindan u nedelju, na sam dan praznika.

Ove godine škole imaju na raspolaganju dva datuma za obeležavanje Svetog Save, danas, ili 27. januara na sam dan praznika.

Škole i fakulteti organizuju svečane akademije i sečenje slavskog kolača, ali nema nastave.

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Žarko Obradović posetiće OŠ „14. oktobar“ u Bariču, a potom će u Vladi Srbije uručiti Svetosavske nagrade za poseban doprinos razvoju obrazovanja i vaspitanja tokom 2012. godine.

Tradicionalna Svetosavska akademcija pod nazivom „Potomci Svetog Save“, u organizaciji Ministarstva, biće održana večeras u Sava centru, a svečano će biti i u beogradskoj Matematičkoj gimnaziji gde će učenici i kolektiv škole proslaviti najveći đački praznik.

Sečenju slavskog kolača, kako je najavljeno iz gimnazije, prisustvovaće patrijarh srpski Irinej.

Zaposleni i đaci beogradske Osnovne škole „Sveti Sava“ obeležiće praznik i svoj imendan na akademiji u nedelju 27. januara.

I u Prvoj beogradskoj gimnaziji školsku slavu praznovaće 27. januara, na svečanosti kojoj će prisustvovati starešina obližnje crkve svetog Aleksandra Nevskog.

Iz pojedinih kruševačkih škola takođe najavljuju da će Savindan obeležiti u nedelju.

АKTER

Ne mislim da će nam biti gore ako postanemo članica EU, niti će nam biti bolje ako nismo njen deo, izjavio je ministar prosvete Žarko Obradović

„Ne verujte svemu što pročitate u novinama“, rekao je Obradović i istakao da tačnost informacija opada kako idete otpozadi ka prednjim stranama.

Prvo idu sportski rezultati, pa umrlice, a ono posle je diskutabilno, rekao je Obradović i poručio da je Srbija odvajkada bila deo Evrope i da je njen interes da bude članica EU u budućnosti.

To ne znači da mi ne sarađujemo sa drugima i drugi ne treba sa nama da sarađuju, rekao je Obradović maturantima srednjih škola iz Srbije, koji su u beogradskom Domu mladine prisustvovali predstavljanju četvrtog izdanja Evropskog dnevnika.

On je istakao da je visoko obrazovanje već deo evropskog obrazovnog prostora i da je, za razliku od nekih obaveza koje treba ispuniti da biste postali deo EU, 47 država Evrope, među kojima i Srbija, prihvatilo Bolonju jer im je to u interesu.

Unija je formalno organizacija država, a suštinski sistem vrednosti, poštovanja prava i pravila, rekao je Obradović.

Upitan zašto Srbija teži članstvu u EU, kada se i države članice bore sa nezaposlenošću, ekonomskom krizom, Obradović je naglasio da nikome ko završi fakultet nije zagarantovan posao, u Srbiji, EU ili svetu.

Vi ste i sami odgovorni kada birate svoju budućnost da li ćete izabrati posao koji je tražen ili ste spremni da se bavite profesijama, koje su već sada u suficitu i čekate na posao nekoliko godina.

Šef delegacije EU Vensan Dežer naveo je primer studiranja u EU, gde je za stanovnike Unije studiranje u različitim državama članicama dva do tri puta jeftinije nego za one studente koji dolaze iz država koje nisu deo EU.

Dežer je, na pitanja studenata o Kosovu i uslovljavanjima Srbije, rekao da niko od Srbije ne traži priznananje nezavisnosti Prištine, jet to nisu učinile ni neke države članice Unije.

Tražimo normalizaciju odnosa dve strane, koji žive jedna do druge. Teško da je neko pre tri godine mogao da zamisli da će premijer Srbije razgovarati sa premijerom takozvane države Kosovo, ali to se sada dešava i to je dobro, rekao je Dežer.

Nekad napredujemo u tom procesu, nekad skliznemo unazad, ali treba nastaviti uzdignute glave, dodao je on.

Dežer je napomenuo da je za Srbiju važno da sprovodi reforme, u oblasti pravosuđa, države uprave, da ostvaruje napredak u slobodi medija, otvaranju tržišta, restruktuiranju javnih preduzeća, kao i da završi proces privatizacije.

Kao primer gde je reforma neophodna, Dežer je naveo penzioni sistem Srbije i neodrživost njegovog daljeg finansiranja.

Dežer je istakao da treba ojačati institucije u Srbiji, jer se ne može dozvoliti da borba protiv korupcije zavisi od dva ili tri čoveka.

АKTER