Правна питања и одговори

Tvoj portal Novosti istražuju – Iako se vodi kao neobavezna uplata, škole na ime đačkog dinara godišnje naplate oko 900 miliona. Kupuju se lopte, krede, kompjuteri, kreče se učionice, plaća se obezbeđenje

AKO je prosečna visina đačkog dinara hiljadu dinara, škole u Srbiji od roditelja godišnje uzmu oko 900 miliona dinara. U nekim školama on iznosi 200 dinara, a ima i onih koje đački dinar naplaćuju 8.000 dinara na godišnjem nivou. Ove pare troše se za krečenje, nabavku opreme, popravku kompjutera, ponegde i za sapun i toalet-papir, ali i za obezbeđenje.

Od ministarstva školama stižu pare za plate nastavnika i za veće investicije.

– Ostale materijalne troškove trebalo bi da pokrivaju lokalne samouprave. One su zadužene za nabavku kreda, sunđera, lopti, hemikalija i sličnih stvari – kaže za “Novosti” Zoran Trninić, pomoćnik ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Sredstva koja uplaćuju opštine i gradovi, očigledno, nisu dovoljna, pa se od roditelja traži da pripomognu.

– Roditelji dobrovoljno uplaćuju po 2.000 dinara, a od toga plaćamo osiguranje za đake, odlične šaljemo na Kopaonik, nabavljamo materijal i ako nešto ostane kupujemo i opremu. Sami pregrađujemo učionice, pravimo stolove, jer kad bismo čekali da nam nadležni kupe, nikad ne bismo dobili – kaže Nenad Mladenović, direktor škole “Tehnoart”. – Neke delove škole nismo krečili čak 15 godina. Za to je teško dobiti pare, pa onda školama ostaje jedino da to finansiraju iz školskog dinara.

Roditelji potvrđuju da je đački dinar dobrovoljan, ali ga, po pravilu, većina uplaćuje.

– Kada vidimo da škola nema para da okreči učionice, da deca nemaju lopte i vijače, da nema sapuna i toalet papira naravno da ćemo da pomognemo zbog naše dece – kaže otac jednog osmaka. – Ali ipak, nije u redu da ti troškovi padnu na pleća roditelja, ako je već osnovno obrazovanje besplatno.

A uz đački dinar, u gotovo svim školama, plaća se i osiguranje, koje iznosi 200 do 500 dinara godišnje, pa obezbeđenje, koje je uglavnom 200 dinara mesečno, uplata za “Crveni krst” još 50 dinara…

Uobičajena je praksa da roditelji donose papir za fotokopiranje, kako bi nastavnici mogli da štampaju materijal za kontrolne zadatke. Kupuju i štampače, često i krede. U jednoj novobeogradskoj školi pre nekoliko dana tražili su od mama i tata da skupe novac za nabavku projektora, a u drugoj po 50 dinara za veliki šestar i lenjir.

Još su veća izdvajanja u srednjim stručnim i školama za talente. Tako u dizajnerskoj đački dinar košta od 2.000 do 5.000 dinara.

– Da nije roditelja deca ne bi imala ni materijal, ni opremu za rad – tvrdi jedan od članova saveta roditelja u dizajnerskoj školi. – Prošle godine 80 odsto sredstava od đačkog dinara potrošeno je na nabavku i održavanje kompjutera, a 20 odsto na krečenje.

Za trošak đačkog dinara ne podnose se finansijski izveštaji, a kako se pare daju “u kešu”, škola ne izdaje nikakvu priznanicu.

Izvor:novosti.rs

Предложеним изменама Правилника о полагању испита и оцењивању утврђују се узроци лоше пролазности на испитима. Професор, као и студенти, треба да одговара за незнање, кажу представници Студентског парламента.

Предлогом измена Закона о буџетском систему, али и допунама Закона о високом образовању, државне високошколске установе изузете су од обавезе да сопствене приходе уплаћују у буџет.

Приходи факултета углавном долазе од домаћих и међународних пројеката, рекао је ректор Ковачевић на седници Сената Београдског унверзитета. Тај новац наменски се троши – за опрему, и не иде за плате професора.

Усвајање предлога за измену Правилника о полагању испита и оцењивању одложено је за наредну седницу Сената. По њему, факултети су обавезни да воде статистику о полагању испита, и то по роковима и предметима и да податке достављају Универзитету.

„Професор, колико и студенти, одговара за своје незнање, па када покажу незнање они падају на испиту, па се надам да ће професори који нису добро урадили свој посао, одговарати“, истиче потпредседник Студентског парламента Универзитета у Београду, Милош Зељковић.

Факултет је дужан да утврди узроке лоше пролазности ако је мања од 30 одсто и да пропише механизме за отклањање „уског грла“.

„Постоје уска грла на свим факултетима, имате десет одсто предмета где је пролазност јако лоша, а не тридесет одсто. Управо ти проблеми лоше пролазности морају да се решавају, јер никада нећамо моћи да идемо годину за годином“, објашњава ректор Универзитета у Београду проф. Бранко Ковачевић.

„Скоро на сваком факултету, постоји бар по један проблематичан испит, а неки од факултета су заиста те проблеме успели да реше. Колико знам, озбиљно се разговарало о тим проблемима на Медицинском факултету, ФОН-у и ЕТФ-у“, тврди проректорка Универзитета у Београду проф. Неда Бокан.

Проректорка Бокан, није крила незадовољство што измене Правилника нису усвојене већ на овој седници и каже да ће и следећи проректор морати да се бави тим питањем.

РТС

Изменама Закона предвиђено је и да продужена година уместо шест месеци траје годину дана за студенте завршне године.

БЕОГРАД – Државни секретар Министарства просвете и науке Радивоје Митровић рекао је Танјугу да окосницу измена Закона о високом образовању чини смањење испитних рокова са шест на четири, услов за упис на буџет остаје 48 ЕСП бодова и продужена апсолвентска година са шест месеци на годину дана.

„Све је још подложно корекцијама. Измене закона највероватније ће бити усвојене на седници Владе у четвртак 20. септембра, да би у понедељак 24. септембра ушле у скупштинску процедуру. Посао мора бити завршен до 1. октобра када почиње школска година за студенте, пре свега јер се предвиђа да услов за упис на буџет буде 48 ЕСП бодова, уместо садашњих 60”, казао је Митровић.

Ректор Универзитета у Београду Бранко Ковачевић објаснио је да је идеја да се сваке године полако подиже број бодова као услов за упис на буџет за наредну годину.

„Изменама Закона још ове школске године предвиђено је да услов за упис на буџет буде 48 бодова, да би се наредних година лествица полако дизала, најпре на 54, а у школској 2014/15 години услов био 60 ЕСП бодова”, прича Ковачевић.

Говорећи о смањењу броја испитних рокова, ректор Ковачевић је нагласио да је предвиђено да ова одредба почне да се примењује од следеће школске године и то тако што би од наредне школске године студенти имали пет, а годину дана касније четири испитна рока.

„Велики број испитних рокова не повећава пролазност студената на испитима, јер студенти обично онда чекају задњи рок”, рекао је Ковачевић и подсетио да на европским и америчким универзитетима постоје само два испитна рока и то јунски и септембарски као поправни.

Председник Студентске конференције универзитета Србије (СКОНУС) Миша Живић истакао је да укидање испитних рокова мора да прати полагање испита кроз колоквијуме.

„ На европским универзитетима има мало испитних рокова, али се испити полажу кроз колоквијуме, што код нас није пракса. Уколико неко положи све обавезне колоквијуме то треба да му се рачуна као положен испит и да на испит излази једино ако жели већу оцену. Пошто код нас на већини факултета није заживело полагање испита кроз колоквијуме дат је прелазни период, да се факултети прилагоде, нагласио је Живић.

Он је истакао да је за студенте веома важно што је изменама Закона предвиђено да продужена година уместо шест месеци траје годину дана за студенте завршне године.

„Продужена година ће трајати шест месеци дуже што је такође веома важно за студенте са социјалног аспекта. На тај начин им се продужава право на студентски дом, кредит, повластице за превоз, закључује Живић.

У Министарству просвете , науке и технолошког развоја наводе да ће изменама Закона о високом образовању бити створен и правни основ да се утврди Национални оквир квалификација за високо образовање.

Танјуг

TANJUG

BEOGRAD – Jedna trećina škola u Srbiji je u takozvanom v.d. stanju, jer privremeno imenovani direktori, zbog velike odgovornosti, ne žele da budu na ovim funkcijama.

ТАNJUG

Prosvetna inspekcija započeće od 1. oktobra kontrolu rada isturenih odeljenja domaćih, državnih i privatnih, ali i stranih fakulteta.

Svi oni koji rade suprotno zakonu biće zatvoreni.

Studenti odeljenja na koje bude stavljen katanac, medjutim, moći će da nastave školovanje na matičnom fakultetu, rekao je Tanjugu načelnik Republičke prosvetne inspekcije Velimir Tmušić.

Studenti odeljenja na koje bude stavljen katanac, međutim, moći će da nastave školovanje na matičnom fakultetu, rekao je Tanjugu načelnik Republičke prosvetne inspekcije Velimir Tmušić.

“Fakulteti na razne načine dolaze do studenata, imaju svoje menadžere koji prikupljaju studente i formalno upisuju studente na matični fakultet, ali nastavu realizuju tamo gde nemaju dozvolu”, rekao je Tmušić i naveo da se za sada ne zna koliko “sumnjivih” odeljenja radi po Srbiji.

Kako je rekao kontrolisaće se rad i stranih ustanova, ali i onih iz Republike Srpske (RS).

“Za diplome odeljenja iz RS nije potrebna nostrifikacija jer sa Srbijom postoje specijalni odnosi, tako da se te diplome automatski priznaju”, rekao je načelnik Republičke prosvetne inspekcije.

Mediji navode da je u Srbiji oko 100 divljih fakulteta i njihovih isturenih odeljenja, visokih škola i akademija koje nemaju akreditaciju.

Ove ustanove na svojim sajtovima navode da su u procesu akreditacije, iako nemaju ni elementarne uslove za rad, a prema pisanju štampanih medija, neke ustanove bave se trgovinom diplomama koje dostižu cenu od 3.000 do 6.000 evra.

Izvor: B92