Правна питања и одговори

БЕОГРАД – На данашњој седници Конференције универзитета Србије, која окупља ректоре високошколских установа, биће расправе о лакшим условима за упис студената на следећу годину студија, већим буџетским квотама и прихватљивијим школаринама.

Ректор Београдског универзитета Бранко Ковачевић најавио је да ће на седници, осим ректора, учествовати и министар просвете и науке Жарко Обрадовић, као и представници Студентске конференције универзитета Србије.

Подршка министра

Миша Живић, председник СКОНУС-а, каже за „Правду“да је данашња седница добра шанса да студенти размене ставове са министром и ректорима, и да виде какве су њихове реакције на захтеве студентске кампање „Десетка за Србију“.

– КОНУС не може да донесе одлуке које ће испунити наших 12 захтева, јер је за то неопходно да дође до измене Закона о високом образовању. Знамо да имамо подршку КОНУС-а, а данас ћемо имати прилику да разговарамо и са министром Обрадовићем и чујемо да ли ће нас и у којој мери подржати – каже Живић, и додаје да чињеница да је више од 50.000 студената током марта потписало петицију којом се захтева реформа високог школства сведочи о томе да је иницијатива СКОНУС-а крајње озбиљна и да значај и оправданост захтева препознаје велики број студената.

За буџет 48 бодова

Њихов основни захтев је да сви студенти који су стекли 48 ЕСПБ бодова могу да се упишу у наредну годину студија као буџетски, односно да услов не буде освојених 60 бодова. Међу захтеве спада и враћање апсолвентског стажа, формирање фонда за развој високог образовања и доношење новог шифрарника занимања, будући да око 60.000 младих није препознато на тржишту због тога што стара класификација занимања није усклађена са болоњским звањима. Такође, тражи се и увођење социјалне димензије у систем финансирања, како не би били „блокирани“ одлични студенти који су слабог материјалног стања.

– Предају потписа планирамо за 24. април, а очекујемо да ће измене и допуне закона бити усвојене до јуна – каже Миша Живић.

Академци истичу и да не траже да уче мање, већ да свако ради свој посао, да факултети коначно реформишу наставне садржаје и студијске програме и да смање степен оптерећења.

Правда

NAŠA PRIČA – Zašto pojedini roditelji žele da upišu decu u obrazovne ustanove van opštine u kojoj stanuju

Beograd – Veća ponuda stranih jezika i fakultativnih aktivnosti, atraktivna lokacija, dobri direktori, ali i činjenica da određene škole pohađaju deca javnih ličnosti, samo su neki od razloga zbog kojih pojedini roditelji žele da upišu decu u školu van opštine u kojoj stanuju. Iako se zahtev za upis u obrazovnu ustanovu kojoj dete teritorijalno ne pripada formalno podnosi do 15. februara, uprave škola i posle tog roka izlaze u susret roditeljima, koji u potrazi za „idealnom“ školom, a još više učiteljicom, sve češće traže „vezu“.

Pojedine centralne beogradske škole već godinama su „na glasu“, a na teritoriji svake opštine izdvaja se bar po jedna škola kao „najbolja“. Sagovornici Danasa tvrde da su podele na dobre i loše škole neosnovane, jer nema parametara na osnovu kojih bi se merila njihova uspešnost, niti na nivou države postoje kriterijumi za bilo kakvo rangiranje obrazovnih ustanova.

Biljana Radosavljević, predsednica Pedagoškog društva Srbije, kaže za Danas da „verovatno postoje škole na glasu“, ali da ne zna „da li su elitne po mestu na kome se nalaze ili po rezultatima“. Ona kaže da bi dozvolila roditeljima da biraju školu ako smatraju da je to za njihovo dete dobro, ali da bi trebalo da se podrobno raspitaju i naprave dobru procenu. Radosavljevićeva, međutim, ukazuje da su deca koja idu u školu van teritorije opštine na kojoj stanuju izolovana od društva iz neposrednog okruženja i da im je uskraćeno druženje od kuće do škole, zajedniči rad domaćih zadataka i slične aktivnosti.

– Deca treba da se upišu u školu kojoj teritorijalno pripadaju, jer je normalno da se u svojoj lokalnoj sredini osećaju kao kod kuće. Direktori pojedinih centralnih beogradskih škola već godinama prave imidž svojih škola, ali je to uglavnom bez pokrića, jer pouzdano znam da su uslovi nastave i učenja svuda isti. Direktori privlače roditelje raznim EPP sadržajima i ličnim kontaktima da bi sebi povećali broj đaka i da ne bi imali tehnološke viškove, ali time drugima prave problem. Ne znam po čemu su ekskluzivne škole poput „Drinke Pavlović“ ili „Skadarlije“, osim po lokaciji – kaže za Danas Radmila Dodić, predsednica Foruma beogradskih osnovnih škola.

Direktor OŠ „Skadarlija“ Anđelko Kunarac tvrdi da ova škola na nacionalnim testiranjima i takmičenjima postiže veoma dobre rezultate, kao i da je među najboljim u Beogradu po uspehu koji su učenici postizali na kvalifikacionom ispitu.

– Škola nudi veliki broj fakultativnih aktivnosti, od kojih neke nisu besplatne, ali su roditelji spremni da plaćaju. Osim dva obavezna strana jezika, uveli smo grčki kao fakultativan, a od nedavno se uči i kineski. Svake godine radimo istraživanja potreba roditelja i učenika, da vidimo šta oni žele i idemo unapred da bismo se prilagodili promenama u društvu – kaže Kunarac. Oko 25 odsto đaka ove škole teritorijalno ne pripadaju „Skadarliji“, a ambiciozniji i imućniji roditelji se, kako kaže, odlučuju da tu upišu decu jer žele atraktivnu i dobru školu.

Goran Vilotijević, dugogodišnji direktor OŠ „Banović Strahinja“, koja je takođe popularna, ističe da svake godine upišu jedno i po odeljenje prvaka koji žive van područja ove škole. Vilotijević kaže da to nije moda, već želja roditelja da im deca „lepo i bezbedno uče“. On podseća da je u poslednjih pet-šest godina zaposleno 50 odsto novog nastavnog kadra, škola je uređena i osavremenjena, a sve to je rezultiralo povećanjem broja đaka sa 627 na 850 učenika.

– Mogućnost da se škola bira dovela je i do toga da se pojedine škole izbegavaju, jer u njima ima dosta romskih učenika. Takav slučaj je sa školom na Ledinama – kaže Radmila Dodić.

Danas

STRATEGIJA RAZVOJA OBRAZOVANJA SRBIJE (2)

Vannastavni programi biće deo radnog vremena nastavnika, a učenici će imati nedeljno najviše 25 časova obavezne nastave

Povećanje obuhvata dece predškolskog uzrasta i potpuni obuhvat dece osnovnim obrazovanjem, obezbeđen prevoz za decu iz udaljenih mesta i siromašnih porodica, 22 do 25 učenika u odeljenju, boravak u školi od osam do 16 časova, raznovrsni vannastavni programi uračunavaju se u radno vreme nastavnika i u radno opterećenje učenika i finansiraju se na osnovu programa rada škole, novi načini ocenjivanja, kućne posete porodicama učenika, više gimnazijalaca i umetničkih škola, program karijernog vođenja i savetovanja učenika uzrasta od 15 do 18 godina, uvođenje majstorskog obrazovanja – samo su neke od novina koje predviđa „Strategija razvoja obrazovanja Srbije 2011–2020”.

Dragana Koruga, koordinator radne grupe za „Rani razvoj i predškolsko obrazovanje”, kaže da je tom strategijom predviđena optimizacija mreže predškolskih ustanova (koja mora biti u skladu sa mrežom osnovnih škola), kao i obaveza lokalnih zajednica i samouprava da razmotre sve mogućnosti korišćenja postojećih kapaciteta, sa preuređivanjem i promenom namene objekata koji se ne koriste. „Dakle, prvo da se na najbolji način iskoristi sve što imamo, pa onda da se gradi i dodaje”, ističe Koruga.

Na pitanje da pojasni šta se podrazumeva pod porodičnim jaslicama i putujućim obdaništima i putujući vaspitačima, ona objašnjava da su mnogi od ovih oblika i ranije postojali i bili su dobri.

– Treba ih oživeti, inovirati i standardizovati kako bi se obezbedila ujednačenost kvaliteta. Svaka zajednica će osmišljavati svoje modalitete. U strategiji su navedeni neki za koje se zna i koji već postoje, ali to ne isključuje razvoj novih. Posebno je važno povezivanje svih postojećih i novih oblika rada i programa i usluga sa potrebama dece i porodica, kao i povezivanje sa kulturnom ponudom i sadržajima namenjenim deci, sa nevladinim organizacijama i internacionalnim programima koji su se pokazali kvalitetnim – kaže Koruga.

Dr Ana Pešikan, koordinator radnih grupa za osnovno i za opšte, srednje i umetničko obrazovanje, kaže da su dva ključna izazova u osnovnoj školi to što ne završavaju sva deca osnovnu školu i što je nizak kvalitet znanja koje učenici stiču.

– Ključna mera je podizanje kvaliteta rada nastavnika preko njihove bolje selekcije, inicijalnog obrazovanja i sistema usavršavanja i profesionalizacije uloge nastavnika i uvođenje standarda kvaliteta –оbjašnjava sagovornica.

Ona kaže i da je veliki pritisak različitih sadržaja da postanu obavezni školski predmeti. Učenici su preopterećeni, radi se „široko i plitko”, pa je nužno prekomponovanje rada u školi: da se smanji opterećenje a podigne kvalitet. Neophodna je revizija vaspitno-obrazovnih programa da bi se obezbedila njihova savremenost, usklađenost i životna i socijalna relevantnost i smanjenje opterećenja učenika obaveznom nastavom (ne sme preći 25 časova nedeljno, u mlađim razredima ne više od 20 časova nedeljno).

U planu je, po rečima dr Pešikan, i razvijanje mehanizama podrške inkluzivnom pristupu u školama – dodatno obrazovanje nastavnika i kroz usavršavanje i u programima nastavničkih fakulteta, pravljenje registra dece s teškoćama i smetnjama u razvoju, saradnja ministarstava obrazovanja, zdravlja, socijalnih pitanja i državne uprave i lokalne samouprave na praćenju i unapređivanju primene inkluzije i na širokom informisanju javnosti o inkluziji, dobijanje sistematske pomoći od stručnog kadra koji je organizovan u centre pomoći i mobilne timove.

Na pitanje šta se još ključno menja u srednjem obrazovanju navedenom strategijom, dr Pešikan kaže da je činjenica da dugo traje proces zanemarivanja gimnazija – nije se ulagalo decenijama u njih, dugo je razaran njihov kvalitet i trenutni mali obuhvat je rezultat tog negativnog procesa. Zato će gimnazije imati prioritet u narednom periodu, odnosno znatno povećanje obuhvata učenika gimnazijama, ka polovini populacije učenika koji idu u četvorogodišnje srednje škole.

Upitana kako će se svi ovi ciljevi iz Strategije postići, s obzirom na to da je poznato da nema para, ona odgovara da je to pitanje za buduću vladu.

– Kakav god mi ekonomski razvoj predvideli za „Srbiju 2020+” osnovno pitanje je ko će taj razvoj da ponese ako nam generacije budu slabo obrazovane, ako njihove diplome budu samo papiri iza kojih ne stoji pravo i potrebno znanje i kompetencije. Ako Srbija hoće da uradi nešto sa svojim razvojem, to ne može bez adekvatno obrazovanog kadra. Pored toga, jedno je povećanje izdvajanja za obrazovanje, a drugo, još važnije, da to nije linearno izdvajanje za sve podsisteme, nego prema prioritetima koje upravo razmatra ova strategija – kaže dr Ana Pešikan i dodaje da se nada da će izbori, promene koje slede i strategija biti impuls da se otvori ozbiljna rasprava na najvišem nivou o funkciji obrazovanja u Srbiji u 21. veku.

Sandra Gucijan

Студенти ФОН-а освојили друго место на међународном такмичењу из области решавања пословних студија случаја. На престижном такмичењу учесници из целог света.

Студенти Факултета организационих наука (ФОН) Универзитета у Београду освојили су друго место на дванаестом светском престижном такмичењу у решавању пословних студија случаја у Монтреалу у Канади.

У екипи ФОН-а били су Станислава Биволарервић, Бобан Ромић, Ана Ивановић и Младен Дикић, а ментор је била Весна Дамјановић.

Прво место освојио је тим студената Универзитета у Мелбурну, из Аустралије, док је треће место припало домаћину, Универзитету „Мек Гил“.

На такмичењу је учествовало девет најбољих пословних школа које су представљале универзитете из целог света.

Међу учесницима су били: „McGill Management International Case Competition“ и „Copenhagen Business School“ из Данске, „Otago University“ са Новог Зеланда, „University of Navvara“ из Шпаније, „University of South Carolina and University of North Carolina“ из САД као и „Nanyang Technological University“ из Сингапура.

Студенти су имали задатак да дефинишу нову корпоративну и маркетинг стратегију компаније „Кристи диџитал системс“ у року од 22 сата.

Након тога, своје решење представили су пред жиријем. Жири је имао 12 чланова, а чинили су га екперти из праксе водећих међународних компанија.

РТС

Број ромске деце у основним и средњим школама у Србији расте из године у годину, а све је више и ромских студената изјавио је данас министар просвете и науке Жарко Обрадовић.

„У 2010. години број ромских ђака у основним школама порастао за је за око 10 одсто“, казао је Обрадовић на скупу посвећеном социјалној инклузији у српском образовању који је одржан у београдском Центру Сава.

Према Обрадовићевим речима у средњим школама 2004. године било је 8,3 одсто ромских ђака, а 2010. године скоро 20 процената.

Министар је навео да на српским факултетима има 149 студената ромске националности, а примењују се и разне подстицајне мере, како би ова популација истрајала у школовању.

Он је истакао да у Србији расте и број деце у вртићима, па је сада готово 49 одсто деце обухваћено предшколским образовањем.

Министар је оценио да се и укључење деце са инвалидитетом у редовне школама успешно спроводи.

Обрадовић је указао да је образовање и вид борбе против сиромаштва и модел за лакше и брже запошљавање.

Шеф делегације Европске уније у Србији Венсан Дежер поручио је да не постоји право које је потребно више бранити од права на образовање и навео да у Србији има између 17 и 19 одсто деце која напусте и недоврше своје школовање.

„Потребно је да родитељи схвате колика је важност образовања за бољи живот њихове деце“, поручио је Дежер.

РТВ