Правна питања и одговори

Ugašeno 1.585, a u oko 4.000 odeljenja nema više od deset đaka, kaže ministar prosvete i nauke Žarko Obradović

Broj osnovaca se za osam godina smanjio za 15.5 odsto

Uprkos konstantnom smanjenju broja đaka i odeljenja, redovnom penzionisanju prosvetnih radnika, ili vanrednom uz otpremninu, zaposlenih u školama je sve više, potvrđuje neumoljiva statistika. Broj osnovaca se od 2002. do 2010. godine smanjio za 15,5 odsto, srednjoškolaca za 7,86 procenata, odeljenja ima za devet odsto manje ali je nastavnika ukupno za 16,36 odsto više, podaci su Republičkog zavoda za statistiku.

– Tačan je podatak da se smanjio broj dece i to je demografski problem. On se nije odrazio na smanjenje broja nastavnika u osnovnom i srednjem obrazovanju, ali je uticao na smanjenje broja zaposlenih sa punim radnim vremenom. To statistika ne pokazuje, ona beleži zaposlene u školama i ne precizira da ima nastavnika koji rade u nekoliko škola, čak i u različitim lokalnim samoupravama da bi povećali fond, time i svoju zaradu. Proces povećanja broja zaposlenih u prosveti, odnosno u osnovnim i srednjim školama u Srbiji trajao je od 2002. do 2008. godine. Razlog tome je uvođenje izbornih predmeta u osnovnom i srednjem obrazovanju: građansko vaspitanje, veronauka, ruke u testu, čuvari prirode – kaže za „Politiku” ministar prosvete i nauke Žarko Obradović.

On je naglasio da je 2008. godine, kada je došao na čelo obrazovnog sistema, prema podacima Uprave za trezor, na platnom spisku na nivou osnovnog i srednjeg obrazovanja zatekao 109.499 zaposlenih.

– Taj podatak je za nas merodavan, jer se evidencija i isplata vodi prema matičnom broju zaposlenih i ne postoji teorijska mogućnost da se jedan prosvetni radnik pojavi na više spiskova, iako svoj fond časova ostvaruje u više škola. Prošlog septembra prema evidenciji iz Uprave za trezor bilo je 109.662 zaposlena u osnovnim i srednjim školama. Računica pokazuje da je za tri godine, u osnovnom i srednjem obrazovanju 163 radnika više – ističe ministar.

Ipak, novozaposlenih u prosveti bilo je više, jer ovaj račun ne pokazuje broj nastavnika primljenih na mesta penzionisanih kolega.

– Deo zaposlenih je otišao u penziju, a manji broj je dobio otpremnine. Neznatno povećanje broja zaposlenih u osnovnim i srednjim školama za 163 osobe od 2008. godine, nastalo je kao rezultat otvaranja tri nove srednje škole, uvođenja 170 pedagoških asistenta kao podrške inkluzivnom obrazovanju, uvođenja devet novih oglednih profila u redovan sistem obrazovanja… Kada sve to sagledate vidite da smo u tom periodu unapredili obrazovni sistem bez znatnijeg povećanja broja zaposlenih – navodi Obradović.

U februaru 2009. Obradović je za „Politiku” potvrdio da u nekim školama postoje dva sekretara, nekoliko pomoćnika, više ljudi koji obavljaju isti posao ali platu ne dele, nego je u celosti dobijaju ponaosob. Ima li neosnovano zaposlenih u prosveti i danas?

– Zajedno sa prosvetnim sindikatima i Trezorom pročistili smo spiskove zaposlenih. U saradnji sa sindikatima napravili smo određene zaštitne mehanizme: svake godine do 15. avgusta prave se liste tehnoloških viškova, odeljenja se formiraju po uputstvu, a sa malim brojem đaka odeljenje može da opstane isključivo uz saglasnost ministra. I dan-danas imamo oko 4.000 odeljenja sa desetak učenika i manje i to se odnosi na odeljenja koja su udaljena od matične škole ili na ona u kojima se obrazuju pripadnici nacionalnih manjina, a ugašeno je 1.585 odeljenja – obrazložio je Obradović.

To nije uticalo na smanjenje broja nastavnika. Na početku ove školske godine 2.682 predavača bilo je bez dela norme, a 158 potpuno bez časova. Šta se dogodilo sa tim ljudima?

– Smanjenje broja odeljenja uticalo je na smanjenje fonda časova nastavnika. Ko nema normu ne prima pun iznos plate, zato se nastavnici i trude da imaju što veći fond časova. Pomenuta 2.682 nastavnika i dalje su bez dela norme, a od ovih 158, oko 50 smo uspeli da radno angažujemo, ostali su na spisku neraspoređenih. Problem sa viškom zaposlenih se može pojaviti narednih godina kada počne finansiranje po glavi učenika. Mogući višak pokušaćemo da rešimo socioekonomskim programom koji će finansijski biti obezbeđen putem kredita od Svetske banke – navodi Obradović.

Milenija Simić-Miladinović

Učenici prvih razreda osnovnih škola u Srbiji dobili su na poklon udžbenik ”Moj ekološki atlas“, u kome se nalazi mapa Srbije bez Kosova i Metohije.

Ilustracija (Guliver/Getty Images)

Atlas je poklon Ministarstva za zaštitu životne sredine, u kom su takođe šokirani načinom na koji je Srbija predstavljena.

”Moj ekološki atlas“ je izvorno objavljen u Francuskoj, a autor je Izabela Nikolaci. Kako se navodi,

namenjen je „najmlađim čuvarima sveta“, s ciljem da „prikaže aktuelno ekološko stanje Planete“.

U ovom izdanju, središnji element svake stranice su mape sveta i regiona. Pa tako i mapa Evrope, gde je Republika Srbija bez svoje južne pokrajine.

Ministar Oliver Dulić u razgovoru za „Alo“ kaže da je za kontrolu kvaliteta zadužen izdavač “Službeni glasnik.”

”Mi smo samo učestvovali u finasiranju projekta, a to je projekat ”Službenog glasnika“, koji je i izdavač, pa samim tim i zadužen za kontrolu sadržaja”, objašnjava Dulić, koji na pitanje da li će ova nepravilnost biti ispravljena i kako, odgovara:

”Pa mi sad ne možemo da povučemo novac niti da nateramo ”Službeni glasnik“ da to uradi. Ali, verujem da će oni tu grešku sami ispraviti.

”Greška“ u atlasu koji je inače posredstvom PTT-a distribuiran školama širom Srbije u periodu od 10. do 30. decembra prošle godine i u kom je na protivustavan način prikazana naša zemlja, međutim, nije zabrinula direktora ”Službenog glasnika“ Slobodana Gavrilovića, piše list.

”Ja gledam i gledam i ne vidim šta je sporno u ovoj mapi. Ovo nije geografski atlas, već ekološki. Na mapi se nigde ne spominje ni Srbija ni Kosovo. Granice nisu urađene stručno, već proizvoljno i poenta mape je u stepenu zagađenosti, a ne u granicama države. Da sam smatrao da se radi o pokušaju predstavljanja Srbije bez Kosova, u udžbeniku bi to bilo ispravljeno”, odgovora Gavrilović.

Inače, Ministarstvu prosvete u poslednje vreme se omaklo nekoliko grubih grešaka.

Podsetimo, u udžbeniku za gramatiku „Gramatolomija“ za šesti razred reč „glupača“ je definisana kao ženska osoba.

A još veći skandal je izbio kada se otkrilo da se u udžbeniku „Tehničko i informatičko obrazovanje“ za osmi razred osnovne škole nalaze linkovi za porno-sajtove.

(MONDO)

Више од 64 одсто студената докторских студија у Србији сматра да нема перспективе у земљи, а више од 36 одсто озбиљно планира да напусти Србију, саопштено је данас из Удружења студената докторских студија и младих истраживача Србије (Докторанти Србије).

Истраживање тог удружења је показало да скоро половина анкетираних нема посао и сматра да ће га тешко пронаћи.

„Ако се реално погледа тренутна ситуација на тржишту рада у Србији, данас сем државних универзитета и института доктори наука у значајном броју раде још једино на приватним универзитетима и факултетима, а и то тржиште је већ засићено“, наводи се у саопштењу.

Додаје се да су резултати истраживања показали да се Србија сврстава у светски врх по одливу мозгова и да је тренутно на 139 место од укупно 142 анализиране државе у Светском Индексу компетитивности.

„Апелујемо на Владу Србије, а посебно на ресорно Министраство просвете и науке да што пре постави докторске студије у Србији као један од приоритета, јер ако се убрзо не догоде промене на боље Србија ће остати без својих најбољих и најшколовнијих људи“, каже се у саопштењу.

Анкету о стању на докторским студијама у Србији попунило је 577 студената докторских студија што је по грубим проценама око 10 одсто од укупног броја студената на докторским студијама у Србији. Анкета је рађена прошле године.

Удружење је сличну анкету спровело и 2010. и могу се уочити мали помаци на боље, али недовољни да би се систем трансформисао у добром правцу, каже се у саопштењу.

РТВ

Umalo tragedija – U subotičkoj medicinskoj školi povređene R. B. (17) i A. Z. (17)

Na dve učenice stomatološkog smera Srednje medicinske škole u Subotici, R. B. (17) iz Bačkih Vinograda i A. Z. (17) iz Kanjiže, obrušio se juče oko 15 časova plafon u jednoj učionici. Srećom, njih dve su prošle samo sa po nekoliko rasekotina na glavi

Sreća u nesreći …. Na devojčice se iznenada obrušila gomila maltera

Dve tinejdžerke, ali i ostali učenici bili su u šoku kada se s plafona odjednom obrušila velika količina maltera, u učionici koja je u prizemlju dograđenog dela škole, koji je završen pre tri godine.

Formirana komisija

Da se nesreća ne bi ponovila, juče je malter skinut i ispred učionice, gde je takođe na plafonu primećena pukotina.

– Nije bilo nikakvih ispupčenja, pukotina, zvukova, deo maltera se odjednom srušio. Zatražila sam formiranje građevinske stručne komisije, od izvođača, projektanta, nadzornog organa, koja će da proceni u kakvom su stanju plafoni u ostalim učionicama. Malter sa plafona ne bi smeo da otpadne ne za dve godine, već ni za dve decenije. Očajna sam. Bili smo ponosni na taj novi deo – kaže direktorka Medicinske škole Edita Šoš.

Skidali ledenice

Tokom poslednje dve sedmice zaposleni u školi su non-stop skidali ledenice, posebno čuvajući novi objekat od snega i leda. Nisu, međutim, uspeli da ga zaštite od graditeljskog nemara.

– Kako se danas gradi nije ni čudo što se ovakve stvari događaju. Ne mogu da budem ljut na školu, jer ni oni ne mogu da predvide ovakve stvari – rekao nam je Gabor Berenji, otac povređene R. B.

Njegova ćerka juče je imala jaku glavobolju i oporavljala se od šoka.

– Dobro je da nije došlo do veće tragedije i da nisu stradala deca. Njih dve će se oporaviti od povreda, a ostali učenici od šoka. Zadovoljan sam što su svi brzo reagovali, lekarski ih zbrinuli i dovezli kući – navodi Berenji.

Izvođač radova

Ostali roditelji ne kriju strepnju da bi nešto ovakvo moglo da se ponovi i upiru prstom u izvođača radova, firmu „Jumol“.

Omanuli izvođači radova …. Direktorka Edita Šoš

– Ne znam šta da radimo, da li da ih sa šlemovima šaljemo u školske klupe. Takvo nešto ne bi smelo da se događa nigde, a posebno ne u obrazovnim ustanovama – rekla nam je jedna majka.

O ovom slučaju obaveštena je policija, koja je sa svim detaljima upoznala nadležno tužilaštvo.

Tanja Aleksić , Subotica

Veliko priznanje Subotici na Sajmu obrazovanja u Hanoveru

Subotica – Na sajmu obrazovanja Didakta, koji je nedavno održan u Hanoveru u Nemačkoj, Subotica je dobila veliko priznanje za nastavu na nemačkom, koja se od ove godine održava u Osnovnoj školi „10. oktobar“.

Priznanje je stiglo od Didakte, institucije koja se bavi obrazovanjem na nemačkom jeziku van Nemačke, ali i od firme Hitači, koja proizvodi nastavna sredstva, a odnosi se na metod učenja koji je primenjen u subotičkoj školi. Reč je naime, o didaktičkim tablama, izumu informatičara subotičkog Ekonomskog fakulteta, koje predstavljaju jedinstveni softver za učenje stranog jezika. Ovaj izum je između ostalog predstavljen i kao udarna tema u obrazovnom časopisu Didakte.

– Priznanje na ovom najvećem sajmu obrazovanja u svetu za nas je izuzetno važno, i moram reći da zaista nismo videli ništa slično našim didaktičkim tablicama primenjenim u procesu bilingvalne nastave u Subotici. U tome smo, čini mi se, čak čitav vek ispred ostalih – izjavila je po povratku sa hanoverskog sajma za lokalnu YU eko televiziju Ljubica Kiselički, pomoćnica gradonačelnika zadužena za obrazovanje.

Ovo priznanje za jedinstvenu metodu učenja nemačkog jezika prati i konkretna donacija Nemačke u vrednosti od 200.000 evra, kako bi se projekat nastavio. Unapređenje te metode uključiće animirane filmove i za II razred, koji će naredne godine upisati prve učenike. Za sada postoje dva odeljenja prvog razreda bilingvalne nastave – na nemačko-srpskom i nemačko-mađarskom jeziku. Interesovanje za upis u ova eksperimentalna bilingvalna odeljenja u septembru bilo je izuzetno veliko, jer su mnogi roditelji u tome videli šansu da im deca od malih nogu nauče drugi, ili pak treći jezik, što će im po njihovom mišljenju svakako biti dobra referenca za bolji posao kada odrastu.

Inače, prema rečima Ljubice Kiselički, subotička lokalna samouprava je prva u svetu koja je tražila bilingvalnu nastavu na nemačkom jeziku. Ovi razredi su od samog početka izazvali veliku pažnju u Nemačkoj, i dobili značajnu pomoć te države u formiranju odeljenja.

Dnevni list Danas