Правна питања и одговори

Дечја питања попут оних – колико је тешка Земља или зашто је небо плаво – задају родитељима муке. Уколико се често догађа да дете не добије одговор, запиткивања ће се проредити, а са њима ће нестајати и радозналост, кажу стручњаци.

Сваки родитељ био је у ситуацији да се изненади радозналошћу својих малишана, па чак и не уме да одговори на неко питање.

Питања попут оних – колико је тешка Земља или зашто је небо плаво – задају родитељима муке. Све оно о чему одрасли и не стигну да мисле, а одговоре или знају или не би могли да се сете, голица машту најмлађих.

Истраживање у Великој Британији које је обухватило две хиљаде родитеља показује да се тек трећина њих потруди да детету тачно одговори.

Данашњи малишани одрастају у свету који обилује најразличитијим изазовима, што подстиче њихову радозналост.

„Ми смо поучени тим искуством организовали дан питања у вртићу. Деца су питала невероватне ствари – како настају земљотрес или цунами, како су живели људи у праисторији, шта ће бити у будућности“, каже васпитачица Сања Лазић.

Оно што је започето у вртићу дете жели да се настави и код куће. Ипак, дан претрпан обавезама то често не дозовљава.

Психолог Весна Јањевић Поповић каже да су многи заборавили начине лепог времена провођења са децом.

„Велики број деце проводи слободно време на организованим активностима, па на неки начин родитељ постаје као ‘скретничар’ који води дете са једне спортске, музичке, креативне или неке друге активности. Ја се увек сетим ситуације кад нестане струја и када морамо заједно у породици да се нечим бавимо“, каже Весна Јањевић Поповић.

Деца не знају увек да процене да ли је тренутак за разговор погодан. Макар разговор био и одложен деца заслужују одговор, кажу стручњаци. Уколико се често догађа да га не добију, запиткивања ће се проредити, а са њима ће нестајати и радозналост.

Тиме затварамо комуникацију са децом и учимо их да не трагају за новим одговорима. А природна дечја радозналост је извор будућег активног односа према учењу и према раду и одговорности.

Оног тренутка када на питање „зашто“, деца не добију одговор, она ће врло брзо престати да питају. Ако се то догоди у раном детињству, касније, када наступи пубертет који често поред многих изазова носи и потребу за отклоном од родитеља – допрети до света детета и о њему започети разговор биће још теже.

РТС

Брже, суштинске реформе у систему високог образовања, које ће бити одрживе у дужем временском периоду, више новца у високо образовање, неки су од захтева студентских организација.

Како ове године истичу многе прелазне одредбе које су важиле изменама и допунама Закона о високом образовању, студентске организације су сачинили списак онога шта ваља урадити у наредном периоду.

Академци окупљени у Студентску конференцију универзитета Србије (СКОНУС), студентске парламенте и студентске организције покренули су акцију „Десетка за Србију“ којом траже измене и допуна Закона о високом образовању.

Кажу да је Закон донет пре шест година претрпео неколико измена, али да систем није суштински реформисан до краја.

Миша Живић, председник СКОНУС-а, наводи да је неопходно да се закон поново мења. „Не само број бодова потребан за упис, него је потребно увести нови фонд, можда нови систем финансирања и неке друге ствари које сада закон није препознавао“, истиче Живић.

Владимир Смуђа из Савеза студената Београда каже да просечно оптерећење студената треба да буде између 1.500 и 1.800 сати. „Код нас је то оптерећење до 2.000, па чак на неким факултетима и до 2.200 сати“, наводи Смуђа.

Захтеви студената формулисани су у 12 тачака. Међу захтевима су да студенти који у текућој школској години остваре 48 бодова имају право да се финансирају не терет буџета, да се усвоји шифрарник занимања и усклади са Националном службом за запошљавање.

Студенти траже и да се законски одреди максимална висина школарине и административне таксе, да студенти са завршеним основним студијама могу да се запосле као наставници, да се укину законске границе од 26 година за бенефиције академаца. Захтеви су већ упућени Министарству просвете и науке.

РТС

Већина школа у Србији, након двонедељног принудног затварања због снега, од данас ради, али и даље има проблема са прокишњавањем, влажним учионицама и непроходним путевима до школа

На подручју Рашке, Краљева и Врњачке бање данас нема наставе у пет истурених одељења у планинским селима, рекао је начелник краљевачке Школске управе Жарко Милосављевић.

Он је у изјави Танјугу рекао да за 20-ак ученика нижих разреда у Бзовику, Мланчи и Реци, на подручју Краљева, у Плешину код Рашке и Станишинцима код Врњачке бање, нема наставе јер до школа нису могли да стигну наставници.

У Основну школу „Стефан Немања“ у Студеници нису дошли ученици виших разреда из Рудна и Бзовика, јер се аутобус јутрос заглавио.

Директор те школе Томислав Пешић рекао је да су путари обећали да ће до сутра оспособити за саобраћај планински пут Студеница – Рудно.

У многим градским школама има проблема због прокишњавања учионица, али се то превазилази прерасподелом простора.

Градски превозник „Аутотранспорт“ од јутрос је успоставио све ђачке поласке који нису саобраћали у претходне две недеље.

Главни диспечер Небојша Ромчевић навео је да су једино скраћене линије за Гледић, Кауну и Отроке, јер путеви нису рашчишћени.

Међуградски саобраћај одвија се нормално, па средњошколци могу без тешкоћа да стигну до школа у околним градовима.

Настава је јутрос почела у свим школама Поморавља, Ресаве и Левча, осим у издвојеном одељењу Основне школе „Ђура Јакшић“ у Бигреници, у ћупријској општини, а у неким установама часови су скраћени, због прокишњавања.

Како је изјавио Танјугу начелник Школске управе за Поморавски округ у Јагодини Живота Старчевић, школа у Бигреници, са свега неколико ђака, остала је без угља.

На подручју те школске управе постоје 52 основне и средње школе, а некима ће бити скраћени поподневни часови, јер је на спратовима искључена струја због влажних зидова, додао је Старчевић. Он је напоменуо да су путеви до свих школа очишћени, укључујући и најудаљенија планинска села Деспотовца, Ресавице и Рековца у левачком крају.

Предавања и на јагодинском Педагошком факултету такође су почела, рекао је Танјугу декан те установе Сретко Дивљан.

У свим основним и средњим школама на територији града Лознице данас је обновљена настава, као и у три околне општине Љубовија, Крупањ и Мали Зворник.

Члан Градског већа задужен за просвету Љубинко Ђокић је рекао данас Танјугу да је настава обновљена у свих 14 основних и четири средње школе на територији града Лознице, укључујући и три школе у граду у којима је било прокишњавања.

У појединим основним школама, у којима је услед топљења снега било прокишњавања због чега је мањи број просторија ван употребе, настава је организована тако што је организована замена учионица са одељењима која су на часовима физичког васпитања објаснио је Ђокић.

РТВ

Osnovne i srednje škole i fakulteti, nakon dvonedeljnog prinudnog raspusta, od ponedeljka počinju da rade, osim manjeg broja ustanova u područjima i dalje ugroženim snegom, rekao je danas ministar prosvete i nauke Žarko Obradović.

Od 1.796 škola, u ponedeljak neće raditi 63, ili svega 3,4 odsto ustanova, rekao je Obradović na sednici Republičkog štaba za vanredne situacije i naveo da škole neće raditi na području Sjenice, Tutina, Ivanjice, Smedereva i Zaječara.

Takođe, prema njegovim rečima 176 škola ima problem sa prokišnjavanjem, ali će većina njih od ponedeljka moći da radi.

“Postoji mogućnost da se u nekim školama u međuvremenu pojavi voda i dođe do prokišnjavanja, pa bi broj škola koje ne rade mogao biti i veći“, naveo je Obradović.

On je istakao da je napravljen plan nadokande časova i da će sve aktivnosti planirane progamom rada biti ispunjene.

Obradović je dodao i da su u nekim školama u Novom Sadu i Ccačku alpinisti skidali snega sa krovova, a u Beogradu vatrogasci. Škole zbog ledenog talasa koji je zahvatio Srbiju i uvedene vanredne situacije ne rade od 6. februara.

BLIC

БЕОГРАД – Настава у већини школа у Србији почеће у понедељак, 20. фебруара, а само 64 школе неће тог дана почети са радом – потврдио је за „Правду“ начелник Републичке просветне инспекције Велимир Тмушић.

– Преко школских управа добили смо податке који показују да од 1.796 школа у Србији 64 у понедељак неће почети са наставом, а прецизан списак ће се знати после заседања Републичког штаба за ванредне ситуације кризног штаба, у суботу – рекао је Тмушић.

Само три прокишњавају

Указујући на чињеницу да је укупно 176 школа пријавило да има проблем са прокишњавањем, Тмушић је рекао да од 64 школе које неће почети са радом у понедељак, само у три је то разлог за одлагање почетка наставе.

Према његовим речима, у Београду настава почиње у свим школама иако двадесетак школа има проблем са прокишњавањем.

– Уз добру организацију, изоловање просторија у којима има проблема и организовањем рада у две смене, и у њима ће настава бити настављена 20. фебруара – каже Тмушић.

– Највећи су проблеми са школама које се налазе у планинским пределима, у општинама Тутин, Ивањица, Чачак, Горњи Милановац и Бољевац, где има проблема јер због снега не може да се организује настава – рекао је Тмушић и додао да школе имају обавезу да на време обавесте све родитеље и ученике да ли ће почети са радом у понедељак.

– У све 204 основне и средње школе у јужној Бачкој и Срему настава ће почети у понедељак, осим можда у две школе у Бечеју и Петроварадину, које имају проблема са прокишњавањем, а у којима ће или распоред бити промењен или почетак рада одложен за дан – изјавио је начелник Школске управе Нови Сад Петар Виђикант.

Спорна истурена одељења

На подручју Краљева, Рашке и Врњачке Бање почиње настава у свим основним и средњим школама, а због завејаних путева, почетак наставе је под знаком питања само у истуреним одељењима у планинским селима Бзовик на подручју Краљева и Плешин на подручју Рашке.

Настава у понедељак стартује и у 52 основне и средње школе Поморавља, Ресаве и Левча, укључујући и десет школа у којима прокишњава кров. Настава за свих 27.000 ученика основних и средњих школа, укључујући и подручна одељења у Расинском округу почеће у понедељак, док ће у Нишавском округу настава бити одложена у девет истурених одељења, због непроходних путева или због грејања у школски истуреним одељењима.

Дрћевац и Кална без школе

У Јабланичком округу настава се неће одвијати у три истурена одељења основне школе у селима Дрћевац, Јарсеново и Кална због још нерашчишћених путева – кажу у Регионалној школској управи у Лесковцу. Под знаком питања је настава у лесковачкој средњој „Школи за текстил и дизајн“, у којој ће се током читавог викенда радити на отклањању кварова на централном грејању.

Т. С. / М. Бјелановић