Правна питања и одговори

Na Birou sve više mladih bez diplome, iako je osnovna škola obavezna. Prekršajne prijave retke, a novčani penali od 5.000 do 25.000 dinara

Mnogi prinuđeni da se školuju u zrelim godinama

POSLU se na birou, kazuju poslednji podaci Nacionalne službe za zapošljavanje, nada čak 10.330 mladih osoba koje nemaju ni osam razreda osnovne škole čime se Srbija pokazala kao neslavni rekorder po broju nepismenih u regionu. A ni spisak od 30.365 mlađih od 30 godina koji su ”dobacili” samo do male mature ne odaje utisak da imamo reprezentativan kadar na tržištu rada.

– Zakon kaže da je osnovna škola obavezna, ali nama zakoni očigledno služe samo za ukras jer ne postoji nikakva kontrola njihovog sprovođenja – ocenjuje Jadranka Dimov, stručnjak za karijerno vođenje i savetovanje. – Zato se dešava da roditelji, koji su odgovorni što im se deca ne obrazuju i tako osposobljavaju za samostalan život, prolaze nekažnjeno.

Za kontrolu su, objašnjavaju u centrima za socijalni rad, zaduženi njihovi stručni timovi samo u slučaju ako su deca već korisnici neke od usluga socijalne zaštite. Za ostale su nadležne komisije za obrazovanje pri svakoj opštini. Ipak, bez obzira na ”resor”, prekršajne prijave protiv nesavesnih roditelja mogu se na prste pobrojati, kao i naplaćene kazne koje se kreću u rasponu od 5.000 do 25.000 dinara.

A koliko je problem rasprostranjen, uprkos činjenici da je osnovno obrazovanje obavezno, pokazuju i podaci Zavoda za statistiku, pa i Aleksandra Kokanović, koja radi na projektu Ministarstva prosvete i nauke ”Druga šansa”, smatra da je situacija alarmantana:

– Nepismenih i onih bez osnovne škole je čak 1,3 miliona ili 22 odsto stanovništva. Ovaj podatak dopunjava i brojka da je među njima i 350.000 ljudi koji ne znaju ni da se potpišu.

U Ministarstvu prosvete primećuju i da je među onima bez osnovne škole najviše Roma, kao i da je više nepismenih žena, nego muškaraca, a uveliko prednjače stanovnici ruralnih sredina. Ipak, uočavaju se i novi neslavni trendovi.

– U poslednjih 20 godina beleži se porast dece koja odustaju od školovanja. To je posledica turbulencija u društvu, ratova, ekonomskih kriza. Zato je Srbija, po broju neobrazovanih, u samom evropskom vrhu.

ŠTA VREDI ŠTO JE OBAVEZNA I SREDNjA

Novi Zakon o pravima deteta predviđa da i srednja škola postane obavezna.

– Pitanje je kako će se i taj zakon poštovati – sumnja Jadranka Dimov i podseća da je Srbija poslednja u regionu odlučila da uvede obavezu pohađanja srednje škole. – Prava se bitka vodila da se unese ova odredba uprkos činjenici da u srednjim školama ima dovoljno mesta da se, bez ikakvih problema, upišu sve generacije koje završe osnovnu.

Večernje novosti

Ministar prosvete Srbije Žarko Obradović potvrdio da se raspust u osnovnim i srednjim školama u Srbiji produžava i cele naredne nedelje, do 17. februara

Raspust u osnovnim i srednjim školama u Srbiji produžava se i naredne nedelje, odnosno do 17. februara, potvrdio Obradović u izjavi za RTS

Odluka Ministarstva usledila je posle preporuke Vlade Srbije da se zbog štednje energenata nastava ne održava ni sledeće nedelje

Školska godina produžena za pet dana

Školska godina za đake u Srbiji biće produžena za pet dana da bi se nadoknadila nastava izgubljena zbog izuzetno loših vremenskih prilika, saopštio je ministar prosvete i nauke Žarko Obradović.

Obradović je na Sednici Republičkog štaba za vanredne situacije rekao da ni naredne nedelje neće biti nastave. Od pet radnih dana dva, 15. i 16. februar, zvanični su državni praznici, a preostala tri izgubljena dana biće nadoknađena prema internim planovima škola.

„U 62 škole nema grejanja, u 22 nema struje, a negde su zaleđene instalacije. Očekujemo da će se ti problemi rešiti u narednoj nedelji“, kazao je Obradović.

Obustava nastave u svim školama u Srbiji odnosi se i na održavanje nastave u prirodi, ekskurzija, kao i organizaciju školskih takmičenja, izjavio je načelnik Prosvetne inspekcije Velimir Tmušić.

„Obustavljene su sve aktivnosti u nastavi i dodatne školske aktivnosti. To se odnosi i na organizovanje Dana škole“, rekao je Tmušić agenciji Beta.

Prema njegovim rečima i fakulteti su održavanje ispitnih rokova odložili ili prilagodili potrebama studenata.

Učenici osnovnih i srednjih škola na raspustu su od 6. februara

Gostujući u Jutarnjem programu Radio-televizije Vojvodine, načelnik školske uprave za Južno-Bački i Sremski Okrug Petar Viđikant objasnio je na koji način će se propušteni časovi nadoknaditi.

РТВ

ПРЕУЗМИ ОРИГИНАЛ

BEOGRAD – Ministar prosvete i nauke Žarko Obradović najavio je da će u petak, 10. februara, biti doneta odluka da li će učenici od ponedeljka, 13. februara, krenuti na nastavu ili će im, zbog hladnog vremena, biti produžen raspust.

Obradović je novinarima rekao da će u petak biti održana sednica Republičkog štaba za vanredne situacije na kojoj će biti prezentirani svi podaci o energetskom bilansu, kao i ostalim parametrima vezanim za nesmetan život u uslovima niskih temperatura i snega.

On je naveo da bi bilo logično da, ukoliko ostane vreme kao što je sada, bude doneta odluka da se nastava ne obavlja, istakavši da će odluka koja bude doneta u petak biti prevashodno u interesu dece.

Obradović je rekao i da je bezbednost dece prioritet i da je zbog toga doneo odluku da od 6 do 10. februara ne bude nastave.

Ministar prosvete je podsetio i da je prvi ukazivao na opasnost od pojave pada ledenica sa krovova, dodavši da će i taj segment biti uključen u odluku vezanu za nastavak nastave.

Prema njegovim rečima, dobro je što su sreda,15. februar, i četvrtak, 16. februar, neradni dani i da će i ta činjenica biti razmatrana prilikom donošenja odluke o nastavku nastave.

Ministar prosvete i nauke prethodno je prisustvovao dodeli diploma studentima Kriminalističko-policijske akademije.

Autor:

Agencija Tanjug

iz mog ugla – Prof. dr Mića Jovanović

Već nekoliko godina se, u akademskim krugovima, govori o strategiji razvoja visokog obrazovanja u Srbiji, ali se ništa ne dešava. Proces ide sporo, a odlučniju akciju u trianglu Ministarstvo prosvete i nauke, Nacionalni savet za visoko obrazovanje i Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta (KAPK), opstruira KAPK, iz sada već svima jasnih razloga

Naime, jednog dana kada se ova strategija usvoji pomenuta komisija neće više moći da „žari i pali“ obrazovnim prostorom Srbije, ucenjujući već etablirane visokoškolske institucije, a „poklanjajući“ akreditacije pod veoma sumnjivim okolnostima „fakultetima“ i „visokim strukovnim školama“ koje od svih uslova koji se traže za legalnu akreditaciju u nekim slučajevima imaju samo – livadu!

O tome svedoče i (u jednom visokotiražnom dnevnom listu) nedavno objavljeni izveštaji recenzentskih komisija, koje su upravo zatekle takvu situaciju u Vojvodini, kada je trebalo da utvrde ispunjenost uslova za davanje akreditacije. Ocena, koja je prezentovana Komisiji za akreditaciju, bila je negativna, ali je ova „školica“ ipak dobila akreditaciju. Vera Vujčić, predsednica KAPK-a, lakonski je objasnila da „komisija ne mora da poštuje izveštaje recenzenata“. Pa, šta će vam onda recenzenti, gospođo Vujčić? Recenzenti provedu po dva-tri dana u institucijama koje traže akreditaciju, detaljno utvrđuju ispunjenost svih potrebnih uslova, da bi Komisija za akreditaciju, čiji se članovi ne pomeraju iz toplih fotelja u Palati Srbija, anulirala rad ovih ljudi i dodeljivala akreditacije po sopstvenom nahođenju.

Zato i nema transparentnosti u radu KAPK-a, zato čak i Nacionalni savet ne može da dođe do dokumenata koje Komisija krije „kao zmija noge“. Konačno je neko i reagovao. Ombudsman je jasno kritikovao rad ove komisije, tražeći javnost u radu.

Koje su dalekosežne posledice nedonošenja strategije visokog obrazovanja u Srbiji? Pre svega, nastavak odlaska mladih ljudi iz Srbije. „Pali iz Srbije“ biće, nažalost, i dalje moto mladih ljudi. A strategiju i u području obrazovanja i u području zapošljavanja nije tako teško doneti. Ove dve strategije su ključne za budućnost Srbije. Unija poslodavaca bi i u jednom i u drugom slučaju morala da bude jedan od ključnih faktora. Jer, ko će bolje znati realne potrebe za kadrovima od poslodavaca? Unija poslodavaca, kao zvanična organizacija, trebalo bi najaktivnije da učestvuje u kreiranju strategije visokog obrazovanja i strategije zadržavanja mladih u Srbiji. Megatrend univerzitet je jedina visokoškolska institucija koja sa Unijom ima aktivan ugovor o saradnji, što je već dalo dobre rezultate. Zahvaljujući ovoj saradnji veliki broj naših studenata je na praksi u inostranim kompanijama koje posluju u Srbiji. Takođe, u saradnji sa Unijom poslodavaca, Megatrend univerzitet kreiraće svoju upisnu politiku za narednu akademsku godinu.

Autor je rektor Megatrend univerziteta, potpredsednik Konferencije univerziteta Srbije i član Unije poslodavaca.

Prof. dr Mića Jovanović