Правна питања и одговори

Србија је земља која се граничи сама са собом. Где живе најлепше жене, а наталитет опада. Где незапослени највише раде, где на најплоднијој земљи живе људи који гладују. Где возови касне по реду вожње. Где сви играју фудбал, а побеђују у одбојци. Сви журе на посао, а нико не стиже на време. Где осмочасовно радно време траје дванаест сати.              

Где је здравство бесплатно, а лечење скупо. Где су новинари слободни да напишу шта год им се нареди. Где је светска криза добила држављанство. Где су јавне набавке тајне, а државне тајне јавне. Где се Влада залаже за штедњу повећавајући у државној и локалној управи повећавајући плате и бонусе државним чиновницима. Где се ратови никад не завршавају. Где се историја понавља сваки дан.              

 Додао бих: Где су најбогатији они који никад нису радили. Где је страна валута узета за домаћу. Где људи славе славу, а псују бога. Где паметне због неразумевања проглашавају лудацима, а лудаке  способнима.       

Где неписмени пишу историју. Где су закони незаконити, а анархија нормално стање. Где власт презире грађане као нежељене сведоке.            

Где се живи од будућности јер на садашњост немамо право. Где се свако свакоме смешка, а нико никоме не жели добро. Где судски поступци трају дуже од живота. Где су само поплаве начин наводњавања земљишта.              

Где призивају диктатора, а демократију сматрају порезом на будале. Где сматрају да ће земља дуже напредовати ако што више назадује.              

Па ти преживи ако си нормалан. Срећа за државу да је таквих све мање. Нормални свакако ником нису потребни. А и сам живот је у Србији је највећи парадокс.                                                                                            

 ГСПРС «Независност»

NEZAPAMĆEN SLUČAJ VRŠNJAČKOG NASILJA U ŠKOLI U POŽAREVCU

Primorao ga pretnjom da će ga odati kod majke da puši – Đak sedmog razreda OŠ „Kralj Aleksandar Prvi“ na velikom odmoru odveo vršnjaka u pomoćnu školsku zgradu, naterao ga da skine pantalone, a onda se deset minuta seksualno iživljavao nad njim. Nesrećni dečak, koga je silovatelj ucenio pretnjom da će ga prijaviti kod roditelja da puši, ispričao drugu šta se dogodilo, nakon čega su obavešteni nastavnici i direktor

Učenik sedmog razreda Osnovne škole „Kralj Aleksandar Prvi“ u Požarevcu, dečak od nepunih 14 godina, silovao je na velikom odmoru svog školskog druga. Ovaj nezapamćen slučaj vršnjačkog nasilja dogodio se pre desetak dana, kada je dečak silovatelj odveo vršnjaka u pomoćnu školsku zgradu, naterao ga da skine odeću, a onda se desetak minuta seksualno iživljavao nad njim.

Kako smo saznali, nesrećni silovani dečak pristao je na ova poniženja preplašen i ucenjen pretnjama da će njegovi roditelji saznati da puši, ako se bude odupirao. I ko zna da li bi iko saznao za taj slučaj nasilja, da treći učenik, kome je silovani dečak ispričao šta se dogodilo, slučaj nije prijavio nastavnicima i direktoru.

Mirno se vratili na čas

Ovaj napad desio se 19. januara, ali se o njemu saznalo tek nedelju dana kasnije, što nam je potvrđeno i u požarevačkoj policiji.

– Odmah po prijavljenom događaju, 26. januara, policija je po nalogu nadležnog tužilaštva, u saradnji sa Centrom za socijalni rad, direktorom škole, školskim psihologom i pedagogom, utvrdila činjenično stanje i obavila razgovore sa akterima događaja. Nakon toga, o ovome je obavešteno Više tužilaštvo, koje je naložilo da mu se dostave svi spisi koji se tiču ovog događaja – rekla je Jasmina Tišma, portparol Policijske uprave Požarevac.

Nema fizičkih povreda od zlostavljanja

Napadnuti dečak prošlog petka odveden je u Opštu bolnicu na pregled kod hirurga, što nam je potvrdio i direktor ove bolnice Srećko Bosić. Ipak, fizičkih posledica ovog silovanja, kako nam je rečeno, nema.

– Dečak je pregledan i pušten istog dana, jer kod njega nisu uočene fizičke povrede – rekao je Bosić.

Više detalja o ovom događaju nije bilo moguće dobiti ni u policiji, ni u Višem javnom tužilaštvu, niti u samoj školi, uz obrazloženje da je reč o deci starosti do 14 godina, čiji identitet mora biti zaštićen.

Prema našim nezvaničnim saznanjima, silovanje se dogodilo za vreme školskog odmora.

– Učenik sedmog razreda, romske nacionalnosti, pozvao je oštećenog da odu do obližnje stambene zgrade, poznate kao „betonjerka“, da bi pušili cigarete do narednog časa. Pošto su otišli do garaže u suterenu ove zgrade, naredio mu je da skine pantalone jer će ga, u suprotnom, odati kod majke da puši. Kada je uplašeni dečak poslušao ovu naredbu, napadač ga je seksualno zlostavljao narednih desetak minuta. Potom su se obojica vratila nazad u školu, na naredni čas. O ovom događaju čulo se tek kada se napadnuti dečak požalio jednom svom drugu, nakon čega su za ceo slučaj saznali nastavnici i njegovi roditelji, saznajemo u istrazi.

Nema kazne, samo saveti…

Napad je policiji prvi prijavio direktor škole Goran Seger.

– Pošto je reč o maloletnicima, ne mogu da dajem izjave za medije. Mogu samo da kažem da je postupak u toku i da na njemu rade policija, Više tužilaštvo i Centar za socijalni rad – rekao je Seger.

 

Nastavnici i direktor u šoku … OŠ „Kralj Aleksandar Prvi“

Ni u Centru za socijalni rad nisu mogli da komentarišu ovaj slučaj, jer još nisu zvanično obavešteni.

– Tek kad budemo dobili zvaničan izveštaj o celom slučaju znaćemo šta ćemo dalje preduzeti. U svakom slučaju, kada se radi o deci ispod 14 godina, ne može biti njihove krivične odgovornosti, već samo savetodavnog rada sa njima i njihovim roditeljima – rekao je Miroslav Stojimirović, direktor Centra za socijalni rad.

U slučaju kada se utvrdi neodgovornost roditelja u vaspitavanju deteta koje je izvršilo neko nasilničko delo, Centar može tražiti njegovo izmeštanje iz porodice.

Višnja Vučković, Požarevac

 

Malo interesovanje školskih uprava da prosvetari gledaju Dragojevićev film. Film gledaju osnovci iako još nije urađena preporuka za starosnu dob

Projekcija „Parade“ Srđana Dragojevića

FILM ”Parada”, koji su sa preporukom Ministarstva prosvete i nauke pogledali pojedini direktori osnovnih i srednjih škola u Beogradu i Novom Sadu, u ostalim gradovima nije, izgleda, izazvao veliko interesovanje. U većini školskih uprava još nisu organizovali projekcije.

Sudeći po tome da se, van Beograda, biskopi mogu na prste izbrojati, malo gde će prosvetarima i biti organizovano prikazivanje filma Srđana Dragojevića. A i ako se vlasnici bioskopa i distributeri odluče da ”časte” direktore škola projekcijom, to rade sa jasnom tržišnom logikom.

– Ako škole odluče da deca treba da pogledaju ”Paradu”, to za nas znači novu bioskopsku publiku i poslovnu korist, čak i pored toga što bismo karte prodavali upola cene – kaže za ”Novosti” Zoran Cvetanović, vlasnik ”Art viste”, u čijim bioskopima u Novom Sadu i Beogradu je prikazan film.

ODGLEDALO SAMO STOTINAK NASTAVNIKA

U Novom Sadu ”Paradu” je organizovano pogledalo stotinak nastavnika i direktora škola. Na beogradskoj projekciji bilo ih je 70. Prema rečima Zorana Cvetanovića, još nijedna škola iz ova dva grada nije se javila kako bi se dogovorio dolazak đaka na ”Paradu”.

– Uočili smo da upravo ova školska publika nije dolazila na ”Paradu” i, ceneći da je za njih važno da pogledaju taj film, dogovorili se sa Srđanom Dragojevićem da pomognemo.

Оn dodaje i da postoji namera da dogovore saradnju sa školama za film ”Šešir profesora Koste Vujića”.

A u poslednje četiri godine, prema rečima Miodraga Sokića, predsednika Foruma beogradskih gimnazija, nijedan drugi film nije imao ovakvu preporuku Ministarstva.

-I tada, pre četiri godine, kritikovali smo što se Ministarstvo prosvete meša i protežira bilo koga – kaže Sokić. – Uvođenje nekog filma, makar i kao vannastavnu aktivost, znači mešanje u nastavne programe, a to je ozbiljna stvar. Ne zameram, naravno, ništa Srđanu Dragojeviću, već Ministarstvu.

A osim toga da li je Ministarstvo prosvete i nauke, davanjem podrške ovom filmu, podržalo i nečiji privatni biznis, delu prosvetne javnosti sporno je i to što je preporučeno da ”Paradu” gledaju osnovci.

Na nacionalnoj televiziji koja će, kad se završi bioskopski život, emitovati ”Paradu” na malim ekranima, kažu da još nisu odlučili koja će biti preporučena starosna granica gledalaca. O tome, kažu, odlučuje programski savet, ali se ”Paradom” nije bavio, jer je još na repertoarima bioskopa.

Na drugim televizijama kažu da bi ovaj film morao da ima oznaku ”16” i da samim tim nikako nije za osnovce.

Večernje novosti

 

Studenti nastavničkih fakulteta ne mogu da se zaposle u školama bez mastera. Univerzitet traži izmenu zakona jer je nejasno čemu onda služe studije

NAJMANJE 2.000 nastavnika i učitelja koji su studije završili ”po Bolonji” ne može zakonski da se zaposli u školama, iako su diplomirani učitelji i nastavnici. Zakon kaže da ”bolonjci” moraju da završe master da bi ušli u učionice.

Zato su Učiteljski i Filološki fakultet pokrenuli inicijativu da se ova greška ispravi i nastavnicima koji su završili četiri godine studija dozvoli da predaju.

Iz Ministarstva prosvete i nauke stigao je odgovor da će ovaj problem biti uzet u obzir, a sada već stasava treća generacija sa ”bolonjskim” diplomama.

– Reč je o velikoj nepravdi prema studentima i trudimo se da ona bude ispravljena – objašnjava za ”Novosti” prof. dr Aleksandar Jovanović, dekan Učiteljskog fakulteta u Beogradu. – Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja nalaže da nastavnici moraju da imaju završen master i ukupno 300 ESPB bodova, kako bi dobili posao u školi. Onda se pitamo za koji posao školujemo studente na četvorogodišnjim studijama.

POSLODAVCI BIRAJU

U NACIONALNOJ službi za zapošljavanje kažu da ne zavisi od njih, već od poslodavca, da li je za posao nastavnika potreban završen master. – Ako škola traži da kandidati ”bolonjci” imaju završen master, mi postupamo prema njihovom zahtevu. Ukoliko kažu da je za sve dovoljna diploma osnovnih studija, onda im šaljemo kandidate sa takvim kvalifikacijama – objašnjava Dragan Đukić, direktor sektora za zapošljavanje NSZ.

On objašnjava da, ako je već potrebno da završe i master, onda država mora da odobri isti broj mesta na master, kao i na osnovnim studijama. Jer svi moraju da dobiju šansu da završe školovanje potrebno za posao.

– U teoriji je ovako postavljeno, a u praksi ima i drugačijih primera – kaže prof. Jovanović. – Učitelje sa četiri završene godine neke škole primaju na neodređeno, neke na određeno, a pojedine škole uopšte neće ovakve kadrove.

Slična je situacija i među studentima Filološkog fakulteta, a ova zakonska odredba pogađa i istoričare, geografe, biologe i ljude drugih struka koji bi da se zaposle u školama.

– Mnoge kolege uspele su da dobiju posao, ali ne bi smelo da se događa da iko od nas ima problem – naglašava Duška Mihajlović, student prodekan Učiteljskog fakulteta.

Dekan Učiteljskog kaže da očekuje da država reši ovo pitanje i izmeni sporni član zakona.

Večernje novosti

 

Produženi boravak za učenike 3. i 4. razreda za sada se odvija u 42 osnovne škole, a prema pozitivnim reakcijama roditelja, dece i nastavnika, kao i prijavljivanjem i drugih škola koje žele da se uključe u projekat, samo su potvrda da je inicijativa koju smo pokrenuli bila dobra, ocenio je Dejan Ranđić, predsednik Radne grupe za utvrđivanje prioriteta bezbednosti ljudi i imovine u gradu Beogradu, prilikom posete Osnovnoj školi „Petar Petrović Njegoš“, u kojoj se već realizuje produženi boravak.

– Najvažnije je da deca vole produženi boravak, da je sve veći broj zainteresovanih i da su roditelji veoma zadovoljni. Na ovaj način svakog dana završava se obrazovni proces započet u redovnoj nastavi, što se pokazuje kao veoma kvalitetno. Važno je da njihovi roditelji znaju da su im deca na sigurnom mestu sa svojim nastavnikom. Osim toga, ovom prilikom i mnogi nastavnici razredne nastave, koji su bili na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, sada su dobili posao – istakao je Ranđić.

Direktorka OŠ „Petar Petrović Njegoš„ Vesna Baračkov kaže da za sada u boravku ima jedna grupa od dvadesetak učenika 3. i 4. razreda, ali da se u međuvremenu prijavilo još desetoro dece, pa se razmišlja o otvaranju još jedne grupe.

– Boravak za sada radi od 11.30 do 17 sati, a ukoliko postoji potreba roditelja da radi duže, škola će im izaći u susret. Boravak nije samo čuvanje dece i izrada domaćih zadataka, već uključuje i mnogo slobodnih aktivnosti i pruža šansu za razvoj kreativnosti i interesovanja dece. Trenutno su u jednoj učionici, dok se bolje ne upoznaju, a potom će im na raspolaganju biti i mnogo veći prostor sa CD plejerom i televizorom, kao i multimedijalna učionica s računarima – rekla je direktorka. Da škola posle časova nije nezanimljiva, potvrđuju i učenici.

o i ovde radimo zadatke, mnogo je opuštenije i zabavnije nego na časovima, a i nastavnica u boravku je dobra – skoro u glas pričaju za Danas Milica i Vanja iz trećeg i Tamara iz četvrtog razreda.

I učiteljica Teodora Despotović Kosanović, koja radi u boravku je zadovoljna.

– Drago mi je što sam dobila ovaj posao, jer me rad sa decom ispunjava. Dugo godina sam radila kao ekonomista, da bi nakon toga promenila zanimanje, završila Učiteljski fakultet, ali nažalost posla nije bilo. Par meseci sam samo radila na zameni, i prosto nisam očekivala da će me sa 50 godina pozvati da radim, ali eto – kroz osmeh priča za Danas učiteljica Teodora.

Provera inspekcije

Dragica Moro, zamenik sekretara za obrazovanje kaže da inspekcija na terenu proverava prve efekte uvođenja produženog boravka za trećake i četvrtake. Prema njenim rečima još četiri škole prijavile su se za uvođenje produženog boravka.

DANAS